Служењем Свете Литургије и чином освећења Антиминса обележена је годишњица од устоличења Епископа западноевропског господина Јустина у свештени трон Епископа богоспасаване Епархије западноевропске.
У понедељак, 09. октобра 2023. године, на празник Светог Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ западноевропски господин Јустин началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у саборној цркви Светог Саве у Паризу.
На почетку Свете литургије извршен је чин освећења нових антимнса за Епархију западноевропску, а Његовом Преосвештенству саслуживало је свештенство, свештеномонаштво и ђаконство које се сабрало из свих шест држава Епархије западноевропске да би узели учешћа у овом чину и са својим Епископом поделили духовну радост јубилеја.
После свете Литургије за све присутне приређен је свечани ручак у свечаној сали цркве светог Саве.
У својој беседи Епископ Јустин је рекао:
Часни оци, драга браћо и сестре!
Пре тачно годину дана, на данашњи дан, сам руком Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија и браће Епископа по древној црквеној пракси устоличен у свештени трон Епископа западноевропских. Био је то велики и значајан догађај за читаву Нашу Епархију. Црква је добила новог духовног пастира спремног и решеног да „живот свој положи за своје словесно стада“. Данас је такође велики и радостан дан за нашу Епархију, јер се овим данашњим чином на неки начин поново освећује сваки престо у нашој Епископији западноевропској, обнавља се црква!
У протеклих годину дана трудио сам се да обиђем што је могуће више парохија и служим Свету Литургију. Да се упознам са животом, радом и потешкоћама са којима се свако од нас сусреће. Схватио сам да је моја најважнија мисија, мој најпречи задатак да служим Свету Литургију и да окупљам верни народ око Чаше живота – Светог причешћа, јер важнијег и пречег задатка, али и већег и драгоценијег дара за нас Епископе и свештенике у овом животу нема.
По древној и освештаној традицији Цркве сваки свештеник служи и приноси Богу Свету Евхаристију у име и по благослову свог Епископа. Зато се име Епископа и помиње на свакој Светој Литургији неколико пута. Још један много важнији детаљ везан за Свету Литургију јесте да се она мора, и једино може, служити на антиминсу који освећује и потписује локални Епископа и шаље у све цркве своје Епархије као својеврсну сагласност, дозволу и потврду да је та црква у јединству са својим Епископом, а преко њега са пуноћом Православне Цркве у свету.
Антиминс, што у преводу значи уместо стола, данас је платно на којем се, по најисправнијем предању, осликава само Часни крст са текстом и потписом Епископа, као што смо ми и учинили, и направили антиминсе за нашу западноевропску Епархију по узору на један стари српски антиминс из 15. века који се чува у Музеју Српске Православне Цркве у Београду.
У антиминс се ушивају мошти светих мученика. Ми смо у наше положили свете мошти Светих преподобномученика саваитских из 7. века, монаха који су пострадали од стране Персијанаца у лаври Светог Саве Освећеног. Обавили смо и посебан чин благосиљања, помазали светим миром и на тај начин осветили ове антиминсе на којима ће се служити Света Литургија у свим црквама наше Епархије.
Узимајући у обзир да је наша епархија вишенационална и вишејезична исти текст, о томе ко је и када осветио антимисе, написан је на српском, француском, шпанском и португалском језику, јер сам и на тај начин желео да покажем универзалност Цркве, али и то да више нема Јудејина ни Грка, него да смо сви једно у Христу.
Нека Господ, молитвама Светих саваитских мученика, свима нама драга браћо свештеници, дарује њихове вере и храбрости да се не уплашимо пред силама овога света и века, него да се трудимо да до последњег свога даха достојно стојимо пред светим жртвеником Божијим и служимо Свету Литургију. Амин, Боже дај!
Révérends pères, chers frères et sœurs,
Il y a exactement un an aujourd’hui, en ce jour, j’ai été installé sur le saint trône des Évêques d’Europe occidentale par la main de Sa Sainteté le Patriarche serbe Porphyre et des frères évêques, conformément à l’ancienne pratique de l’Église. C’était un événement important et significatif pour tout notre diocèse. L’Église a reçu un nouveau berger spirituel, prêt et déterminé à « donner sa vie pour ses brebis ». Aujourd’hui est également un jour de grande joie pour notre diocèse, car par cet acte d’aujourd’hui, chaque autel dans notre diocèse d’Europe occidentale est en quelque sorte consacré à nouveau, l’Église est renouvelée !
Au cours de la dernière année, j’ai cherché à visiter autant de paroisses que possible et à célébrer la Divine Liturgie, afin de me familiariser avec la vie, le travail et les difficultés auxquels chacun d’entre nous est confronté. J’ai réalisé que ma mission la plus importante, ma tâche la plus urgente, est de célébrer la Divine Liturgie et de rassembler le peuple fidèle autour du Calice de la vie – la sainte communion. Car il n’y a pas de tâche plus importante, plus précieuse, ni de don plus grand pour nous, évêques et prêtres, dans cette vie.
Selon l’ancienne et sainte tradition de l’Église, chaque prêtre célèbre et offre l’Eucharistie au nom et avec la bénédiction de son évêque. C’est pourquoi le nom de l’évêque est mentionné plusieurs fois lors de chaque Divine Liturgie. Un autre détail très important lié à la Divine Liturgie est qu’elle doit être célébrée sur un antimension consacré et signé par l’évêque local, envoyé dans toutes les églises de son diocèse comme une sorte d’approbation, d’autorisation et de confirmation que cette église est en unité avec son évêque et, à travers lui, en communion avec l’Église orthodoxe dans le monde.
L’antimension, qui signifie littéralement « au lieu de l’autel », est aujourd’hui un tissu sur lequel est, selon la tradition la plus correcte, représentée seulement la sainte Croix avec le texte et la signature de l’évêque, comme nous l’avons fait, en suivant le modèle d’un ancien antimension serbe datant du XVe siècle, conservé au Musée de l’Église orthodoxe serbe à Belgrade. Dans l’antimension, les reliques des saints martyrs sont cousues. Nous y avons déposé les reliques des saints martyrs sabaïtes du VIIe siècle, des moines qui ont souffert aux mains des Perses dans le monastère de Saint Sabas le Sanctifié. Nous avons également effectué une bénédiction particulière, oint avec le saint chrême, et ainsi sanctifié ces antimensions sur lesquels la Sainte Liturgie sera célébrée dans toutes les églises de notre diocèse. Étant donné que notre diocèse est multinational et multilingue, le texte figurant sur ces antimensions a été rédigé en serbe, en français, en espagnol et en portugais, car j’ai voulu montrer la catholicité de l’Église, mais aussi que „il n’y plus a ni Juif ni Grec, mais que nous sommes tous un en Jésus Christ“.
Que le Seigneur, par les prières des saints martyrs sabaïtes, nous accorde à tous, chers frères prêtres, leur foi et leur courage, afin que nous ne soyons pas effrayés par les forces de ce monde et de cette époque, mais que nous nous efforcions de nous tenir dignement devant le saint autel de Dieu et de célébrer la Sainte Liturgie. Amen !
