Окупљање групе на међународном аеродрому „Charles de Gaulle“ у Паризу у 04.30 часова по локалном времену. Полетање авиона на релацији Париз-Истанбул авиокомпаније „Turkish Airlines“ (ТК1830) у 07:20 по локалном времену. Слетање на међународни аеродром „Istanbul“ у Истанбулу у 12:00 по локалном времену.

Полетање авиона на релацији Истанбул–Москва авиокомпаније „Turkish Airlines“ (ТК415) у 14:30 по локалном времену. Слетање на међународни аеродром „Внуково“ у Москви у 18:30 по локалном времену.

По обављању пасошких формалности трансфер до хотела. Смештај у хотелу Подворја СПЦ у центру града. Након вечере, краћа шетња Црвеним тргом. Повратак у хотел, ноћење.

Доручак (пакет доручак). Одлазак у Сергијев посад (око 80 км североисточно од Москве). У центру града се налази знаменита Тројице-Сергијева лавра. Манастир (мушки) је смештен на високом брежуљку и окружен је дубоким јарцима и опасан високим и јаким зидинама са 10 кула. Манастир је основао Преподобни Сергије Радоњешки тридесетих година XIV века. Од манастира, који се тада састојао само од цркве брвнаре и колибе, током векова је постао један од највећих и најзначајнијих манастира у целој Русији. Године 1408. до темеља су га спалили Татари. Обновљен је у 1422/23. години, када је саграђена црква посвећена Светој Тројици у којој се чувају мошти Преподобног Сергија. Цркву су првобитно осликали Андреј Рубљов и Данило Черни, али су фреске временом пропале, тако да су замењене новим. Иконе на иконостасу су дело истих уметника. Чувена икона Света Тројица је 1929. године пренета у Третјаковску галерију где се и данас чува.

Црква Силаска Светог Духа саграђена је 1476/77. године. Црква је живописана 1655. године по наруџбини игумана Никона. Испод Тројицког сабора налази се келија Преподобног Сергија фрескописана са мотивима јављања Пресвете Богородице Преподобном Сергију у којој се чува више од 1.000 честица разних светих (постоји и честица моштију Преподобног Симеона Мироточивог), као и црква Преподобног Никона у којој почивају његове нетљене мошти. Саборна црква Успења Пресвете Богородице (Успенски сабор) налази се на централном тргу манастирског комплекса. Грађена је у периоду од 1559-1585. године. Живописао ју је 1684. године дворски сликар Симон Ушаков. У храму се чувају мошти Светог Инокентија Митрополита Московског и Светитеља Макарија Невског, а у крипти храма су гробнице патријараха московских. Испред храма се налази породична гробница династије Годунових. Величанствени звоник висине 88 метара је саграђен 1770. године (звоник је виши за 11 метара од Новодевичког и за 6 метара од звоника „Ивана Великог“ у Кремљу). Највеће звоно је царско и тешко је 64 тоне.

Поред ових светиња, у манастиру се налази и Михејевска црква (у којој се чувају мошти Преподобног Михеја Радоњешког), Трапезна црква (главни олтар је посвећен Преподобном Сергију у храму се чувају мошти Преподобног Антонија Радоњешког и Преподобног Максима Грка), црква Рођења Светог Јована Крститеља над главним улазом у манастир, Смољенска црква, црква Преподобних Зосиме и Саватија, и Успенска капела са извором свете воде која је потекла по молитвама Преподобног Сергија. У склопу Тројице-Сергијеве лавре налази се и Московска духовна академија и богословија са интернатом, школским храмом Покрова Пресвете Богородице, Музејем, библиотеком, болницом, и другим институцијама важним за образовање будућих свештеника, појаца, иконописаца, конзерватора и др.

Након обиласка Тројице-Сергијеве лавре, одлазак у Покровски Хатков манастир (женски) који се налази недалеко од Сергијевог посада у месту Хатково. Ово је једна од најстаријих монашких обитељи и веже се за родитеље Преподобног Сергија: Преподобне Кирила и Марију, чије се мошти чувају у овом манастиру. У летописима се први пут помиње 1308. године. У храму се налазе два храма Покровски и Светог Николаја Чудотворца. Такође, поред редовних послушања, сестре се брину о дечијем сиротишту за девојчице. Оне ту стичу пуно средње образовање. У манастиру се чува и копија чудотворне иконе Млекопитатељнице коју је на дар поклонио Српски Патријарх Павле Руском Патријарху Алексеју ІІ. Након обиласка манастира, повратак у хотел у Москву. Вечера. Одмор пред ноћно путовање.

Ноћна вожња до манастира Дивјејево, највећег женског манастира Руске православне цркве. Поред древне Иверије (данашње Грузије), Свете Горе и Кијево-Печерске лавре, Дивјејево се сматра „удеом“, тј. земљом Пресвете Богородице. Манастир је основан у другој половини 18. века, недалеко од Саровске пустиње у којој се подвизавао Преподобни Серафим Саровски.

Поклоњење моштима Преподобног Серафима Саровског које се чувају у Тројицком собору. Молитвено хођење светом канавком, једном од најважнијих манастирских светиња уређеној на месту где се, 25. новембра 1825. године, Преподобном Серафиму јавила Пресвета Богородица.

Обилазак манастирских храмова и поклоњење моштима светих Божијих угодника дивјејевске обитељи: Преподобних Александре, Марте и Јелене; Блажених Пелагије, Параскеве и Марије; Преподобноисповеднице Матроне (Власове); Преподобних отаца Глинске пустиње. Као молитвени благослов, сваки поклоник из Дивјејева носи „сухарике“ (освећене комадиће сувог хлеба), свету воду и уље освећено на моштима Преподобног Серафима Саровског.

Ручак у манастирској гостопримници. Одлазак до оближњег извора Преподобног Серафима где поклоници имају могућност да се погрузе у његове свете воде и приме благослов свете саровске земље. Повратак у Москву. Долазак у хотел у касним вечерњим сатима. Пакет вечера. Ноћење.

Литургија у Подворју Српске православне цркве. Након Литургије, пријем код Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског Стефана, старешине Подворја. Доручак.

Одлазак у Сретењски манастир. Манастир је основан давне 1397. године. Назив је добио по томе што се сваке године 26. августа из Успенског собора Московског Кремља у манастир доносила најпоштованија московска светиња чудотворна икона Пресвете Богородице Владимирске. Нажалост, од првобитног манастира се скоро ништа није сачувало. Храм Сретења Владимирске Богоматере је саграђен 1679. године. Већи део манастирских здања (укључујући и звоник) је било уништено тридесетих година ХХ века, због тзв. пројекта ширења градских улица. Манастир је враћен Руској Цркви 1991. године. У Сретењском храму се чува копија Торинског платна и честица моштију Преподобне Марије Египћанке. При Сретењском манастиру постоји и Сретењска духовна академија. У новоизграђеном велелепном храму Христовог Васкрсења и Новомученика и исповедника руских се чувају мошти Свештеномученика Илариона Тројицког.

Након обиласка манастира, посета саборном храму Христа Спаситеља. Првобитни храм је саграђен 1883. године, као спомен-храм на руске војнике, пале у рату са Наполеоном. Порушен је 1931. године и на његовом месту је требао бити изграђен тзв. „Дом совјета“ од чијег пројекта се одустало због избијања Другог светског рата. Делови разрушеног храма се налазе у комплексу Донског манастира у Москви. Данашњи храм је саграђен 2000. године по првобитном пројекту и састоји се од горњег храма (Христа Спаситеља), крипте (Спасо-Преображенски храм), Музеја (посвећеног историји храма), велике сале за одржавање Светих Архијерејских Сабора и помоћних објеката. Највеће светиње у храму су: мошти Светог Филарета Митрополита Московског и глава Светог Јована Златоуста. Оно по чему је Храм Христа Спаситеља јединствен јесте и вањски подкуполни простор, са ког се пружа величанствен поглед на град Москву. У порти храма налази се и дрвени храм посвећен икони Пресвете Богородице Државна.

Након обиласка храма, обилазак најлепших метро-станица величанственог московског метроа. Московски метро је отворен давне 1935. године и састоји се од укупно 14 линија (пруга) и 271 станицу, у укупној дужини од 471,7 километара. Кроз московски метро се дневно превезе близу 7.500.000 путника. Након обиласка метроа повратак у хотел. Вечера. Слободно време. Ноћење.

Доручак. Одлазак у Звенигород у Московској области, у посету ставропигијалном Савино-Сторожевском мушком манастиру. Манастир је основао монах Сава, ученик Преподобног Сергија Радоњешког 1398. године, на молбу звенигородског кнеза Јурија Дмитријевича. Временом, манастир је стекао велико поштовање код руских царева тако да су многи од њих, често походили ову обитељ. По предању, Преподобни Сава Сторожевски се јавио у сну француском војсковођи Ежену де Боарну са заповешћу да не дира овај манастир током најезде Наполеонове армије 1812. године. У годинама совјетске власти, у манастирским здањима су се налазиле многе државне институције да би напокон, 1991. године, постепено биле враћане Цркви. У склопу манастира постоји више храмова којима доминира собор Рођења Пресвете Богородице. Поклоњење моштима утемељивача обитељи Преподобног Саве Сторожевског.

Посета Воскресенском Новојерусалимском манастиру који се налази у граду Истри у Московској области. Градња поменутог манастира је заправо била испуњење вишевековне идеје да се у Русији подигне храм – копија храма Гроба Господњег у Јерусалиму. Манастир је грађен у периоду од 1658. до 1685. године. Управо у том периоду у манастиру се налазио Патријарх Никон, будући смењен са тог места по наредби другог руског цара из династије Романових Алексеја Михајловича. Пошто су се у годинама Другог светског рата око манастира водиле велике борбе, манастир је много пострадао. Његова обнова је трајала деценијама, да би напокон била завршена 2019. године. Оно по чему је манастир познат јесу места, својеврсне копије из храма Гроба Господњег у Јерусалиму, као што су: Кувуклија, Голгота, камен помазања, место обретења Часног крста и др.

Посета и обилазак Главног храма Оружаних снага Руске Федерације, посвећеног празнику Христовог Васкрсења и подигнутог 2020. године у спомен 75-годишњице од победе у Великом отаџбинском рату, као и војним подвизима руског народа у свим ратовима. Налази се у оквиру парка „Патриот“ у Московској области. Архитектура храма крије симболику везану за године Другог светског рата, као што су: пречник куполе 19,45 метара (година завршетка рата), висина звоника 75 метара (75 година од победе), висина мањих купола 14,18 метара (1418 дана и ноћи колико је трајао сукоб са нацистичком Немачком) и др. Такође, приликом израде металног пода у храму истопљени су нацистички трофеји оружје и тенкови запчењени од стране снага Вермахта. На територији храма је и Музеј посвећен Великом отаџбинском рату. Након обиласка Музеја, повратак у хотел у Москву. Вечера, ноћење.

Доручак. Одлазак у Марто-Маринску обитељ сестара милосрђа, Ставропигијални женски манастир са посебним начином живота, који се везује за име њеног оснивача велику кнегињу и преподобномученицу Елизавету Фјодоровну. Обитељ је основана 1909. године када је, након трагичне смрти свога мужа великог кнеза Сергеја Александровича, велика кнегиња Елизавета распродала све своје драгоцености и за добијени новац купила земљиште са неколико зграда. Данас у манастиру постоји више служби: дом за девојчице без родитеља, јавна кухиња, служба за правну помоћ, медицински центар „Милосрђе (за рехабилитацију деце са церебралном парализом), служба за обучавање родитеља чија деца исептембару неизлечиве болести, летњи камп за децу са инвалидитетом, као и преко двадесет оделења у разним крајевима Русије и околних земаља.

У непосредној близини манастира налази се знаменита Третјаковска галерија, у којој се чува најзначајнија збирка ликовне уметности у Москви. Овде је кроз најуспешнија дела руских уметника, илустрована целокупна историја Русије. Оснивач галерије је Павел Третјаков који је давне 1856. године почео да сакупља најбоља дела руских сликара. Тада је у збирци било око 1.200 дела. Фонд галерије се стално повећавао и данас има око 50.000 слика, графика и скулптура. Нарочито су бројне збирке икона (XI-XVII век). Чудотворна икона Пресвете Богородице Владимирска смештена је у храму Светог Николаја Чудотворца у склопу Галерије. Наког обиласка галерије, одлазак до храма посвећеног икони Божије Септембарке „Всјех Скорбјашчих Радост“ у којој се чува истоимена чудотворна икона.

Одлазак у Музеј-панораму „Бородинска битка“. Музеј је отворен 1962. године и посвећен је чувеној бици са Наполеоном на Бородину 1812. године. Централно место у Музеју заузима величанствена слика-панорама Бородинске битке. Њен аутор је Франц Алексејевич Рубов. Слика је напокон завршена 1912. године, на 100-годишњицу од битке. Димензије слике износе 115х15 метара и највећа је слика-панорама на свету. Након обиласка Музеја, шетња до Тријумфалне капије на тргу Победе и обилазак комплекса парка Победе. Након обиласка парка, повратак у хотел. Вечера. Ноћење.

Доручак. Шетња до Црвеног трга улицама Сољанка и Варварка. У улици Сољанка се некада налазило Подворје Српске православне цркве (Благовештенски Киро-Јовановски храм, разрушен 1933. године). Обилазак споменика Свете браће Ћирила и Методија (Китај город), и шетња улицом Варварка. Ова улица је једна од најстаријих у Москви и значајна је по томе што се у њој налази више храмова: храм Рођења Светој Јована Крститеља (са олтаром Светог Климента Папе Римског), црква Светог Великомученика Георгија (на „Псковској гори“), Знаменски сабор (Знаменски манастир), црква Светог Максима Исповедника (тзв. „Пизански торањ“), и храм Свете Великомученице Варваре, по коме је улица и добила своје име. Такође, у овој улици се налази и неколико историјских објеката: Гостињи двор, Стари енглески дворац и Стари дворац Романових. Дворац Романових представља место где су се родили и живели основатељи најзначајније руске владарске породице Романових (до ступања на царски престо). Данас је то музеј који крије аутентичне предмете из свакодневног живота кнежева московских.

У улици се налази и новоотворени парк „Зарјадје“, који је назив добио по историјском делу града где се вековима одвијала трговина. Парк је израђен на месту где се некада налазио хотел „Русија“, и простире се на читавих 13 хектара. Поред великог броја ретких и декоративних биљака, у парку се налази и ново здање Филхармоније, Подземни музеј (са предметима пронађеним приликом градње парка), величанствени панорамски мост (дужине 70 метара) са ког се открива прелепи поглед на Кремљ, и др. Са улице Варварка стиже се на тзв. „Васиљевски спуск“, на чијем узвишењу се налази најпознатији руски храм и заштитини знак града Москве Храм Василија Блаженог (или Покровски сабор). Храм је саградио руски цар Иван IV Грозни давне 1561. године, као успомену на освајање Казанског каната. Цар Фјодор Иванович је 1588. додао капелу на источној страни изнад гроба Василија Блаженог, чије се мошти и данас ту налазе. Храм се састоји од 10 мањих цркава (распоређених у два нивоа), које су украшене прелепим средњевековним орнаментима. Данас је то музеј, а богослужење се одвија само у делу посвећеном Светом Василију Блаженом, где почивају и његове свете мошти.

Обилазак Црвеног трга, који је са једне стране оивичен зидинама Московског Кремља (куле: Константино-Јеленска, Спаска и Никољска), а са друге великим здањем Државног тржног центра (ГУМ). На Црвеном тргу налази се и „Лобное место“ (где су се по једној верзији вршила јавна погубљења, а по другој читала царска акта), као и гробнице револуционара. Супротно од Храма Василија Блаженог, на Црвеном тргу се налази Храм посвећен Казанској икони Пресвете Богородице (Казански сабор), који је био уништен до темеља, као и Државни историјски музеј. У непосредној близини музеја налази се и Иверска капела са чудотворном иконом Иверске Пресвете Богородице, као и споменик маршалу Совјетског Савеза Георгију Жукову. Шетња Александровским парком Московског Кремља (споменици: Заштитиницима Московског Кремља, Романовски обелиск и Патријарха Гермогена) и присуствовање величанственој смени страже на споменику Непознатом војнику. Обилазак Мањежног трга и Тржног центра „Ахотни рјад“.

Посета Московском Кремљу. Кроз Кутафјеву и Тројицку капију (кулу) и Тројицки мост, улази се на територију Московског Кремља. У центру се налази Саборни трг који је сачувао свој средњевековни изглед. На њему се налази више историјских споменика. Успенски сабор (храм посвећен Успенију Пресвете Богородице) је главни храм Кремља и саграђен је 1479. године по указу великог московског кнеза Ивана ІІІ. У његовој унутрашњости је сахрањено 19 московских митрополита, међу којима и Свети Јона, Свети Филип ІІ, Свети Гермоген и Свети Петар. Величанствени иконостас (са 69 икона), као и фрескопис и иконе у храму, представљају право духовно и културно богатство Русије. На празник Светог Петра Митрополита Московског, као и на веће празнике, Руски патријарх врши богослужења у овом храму.

Архангелски собор (храм посвећен Светом Архистратигу Михаилу небеском покровитељу кнежева у њиховим ратним подвизима) је саграђен 1508. године и представља гробницу московских кнежева и царева руских (укупно има 54 гробних места, међу којима се налази и кивот са моштима Светог Царевића Димитрија Углићског сина цара Ивана IV Грозног, заштитиника и покровитеља династије Романових, као и мошти Преподобне Ефросиније Московске). Занимљиво је да се међу фрескама налазе и ликови Светог Цара Лазара, Светог Саве и Светог Симеона Немање (стуб на североисточној страни храма). Уз јужни зид храма налази се посебна просторија са вредним иконама и предметима који су припадали Вазнесењском женском манастиру (уништеном 1929. године, заједно са познатим Чудовим манастиром).

На јужном делу Саборног трга, на обронцима Боровицког узвишења, смештен је Благовештенски сабор (храм посвећен празнику Благовести Пресвете Богородице), који је подигао велики кнез Иван ІІІ 1489. године. Храм је имао функцију кућног храма кнежевске породице, а касније су настојатељи Благовештенског сабора били духовници руских царева. Велико место у централном делу храма заузима представа Апокалипсиса, састављена из три основне целине. На празник Благовести Руски патријарх врши богослужење у овом храму. У крипти храма (где се некада налазила великокнежевска ризница), оформљен је Музеј јувелирних радова, новца и средњевековног оружија.

Црква Полагања ризе Пресвете Богородице је основана у XV веку. Неколико векова храм се налазио у склопу комплекса митрополитске резиденције и служио као кућни храм митрополита, а касније и патријараха. Иако је релативно малих димензија, храм ипак одише лепотом и величанственошћу иконостаса и фресака. На галерији храма налази се и посебна изложба дрвених предмета (резбарених и сликаних скулптура) из периода XV-XIX века.

Одмах поред цркве Полагања ризе, налази се и Патријарашка палата. На основу летописа сазнајемо да је првобитна митрополитска резиденција била саграђена у првој половини XIV века, од стране митрополита Петра. Током векова, више пута је реконструисана и обнављана. Од 1918. године, попут осталих храмова Московског Кремља, и Патријарашка палата је постала Музеј. У њој се налази више засебних просторија: Крестоваја палата (са посебном пећи за варење светог мира и витринама са црквеним утварима), Приказне палате (са предметима из свакодневног живота) и храм Дванаесторице апостола. Овај кућни храм патријарха Никона саграђен је 1655. године у склопу Патријарашке палате. У храму се данас налази и велика колекција Кремљовских икона из XVII века (тзв. „Строгановска школа“).

Тачно између Саборног и Ивановског трга налази се знаменити комплекс Звоника „Ивана Великог“. Он је настајао у дужем временском периоду од преко три века (1505-1815) и састоји се од три целине: звоника „Ивана Великог“, Успенског звоника и Филаретовог дела. Звоник „Ивана Великог“ је саграђен 1508. године на месту гдје се некада налазила црква Светог Јована Лествичника. Укупна висина звоника износи 81 метар. Унутар њега се налази неколико изложби историје архитектуре Кремља од XVII-ХІХ века. Успенски звоник, који се налази са северне стране Звоника „Ивана Великог“ саграђен је 1815. године. У приземљу звоника се налази изложбени простор, док се остали спратови користе за научна оделења музеја. У време богослужења у храмовима у Кремљу, звоник има своју првобитну намену. Филаретов део се наслања на Успенски звоник и саграђени су у исто време. Планирано је да се у њему смести највеће звоно. На сва три звоника данас се налази укупно 33 звона различитих димензија из периода XVI-XIX века.

„Цар-звоно“, које се налази на територији Кремља, направљено је давне 1735. године, тежине од преко 200 тона. Оно је требало да се подигне на звоник, али је ватра омела посао, тако да је приликом гашења пожара звоно пукло. На територији Кремља налази се неколико стотина топова из разних периода историје ратовања, међу којима је најпознатији „Цар-топ“. Изграђена је 1586. године и има 40 тона, због чега је највећи топ на свету.

Оружана палата (музеј-ризница) смештена је у комплексу Великог кремљовског дворца, у згради која је прављена у сврху изложбе војних предмета (саграђена је 1851. године). Изложба се састоји од драгоцених предмета који су се чували у царској и патријарашкој ризници, затим радова кремљовских септембарстора, као и од поклона иностраних амбасада (око 4.000 предмета): тканина, злата и сребра, парадног оружја и др. Након обиласка Кремља, одлазак до оближњег Боровицког трга, где је 04. новембра 2016. године постављен споменик Светом Кнезу Владимиру (висине 17,5 м). Шетња Александровским парком (споменик руском цару Александру І). Повратак у хотел. Вечера. Слободно време. Ноћење.

Доручак. Одлазак у Покровски манастир (женски) на поклоњење моштима Блажене Матроне Московске. Манастир је основао цар Алексеј Михаилович 1635. године, и то као дом за сиромашне. Прва црква је саграђена 1655. године и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. У њој се налазе мошти Блажене Матроне. Цар Фјодор Алексејевич је донио указ да се 1682. године сагради друга црква посвећена Свим Светима (касније освештана у част Васкрсења Христовог). Године 1799. је саграђен и троспратни звоник. За време Наполеонове опсаде Москве (1812. године) манастир је разрушен, а обновљен је 1830. године. Манастир је затворен од стране бољшевика 1920. године, када су у манастирске зграде усељене разне институције. Манастир је обновљен 1995. године.

Одлазак у Новоспаски манастир. Манастир је основао велики кнез Иван ІІІ 1490. године, када је у његове зидине преселио братство кремљовског манастира „Спас на Бору“. Први камени храм је саграђен 1494. године и био је посвећен Преображењу Господњем. Доласком на власт династије Романових, чије су се гробнице налазиле на манастирској територији, манастир је уживао велики углед. Касније су саграђене Покровска и Знаменска црква, као и звоник висине 78 метара. Манастир је затворен 1918. године, да би током Другог светског рата у њему био концентрациони логор. Гробница Романових, али и већи дио манастирског гробља су разорени. Монашки живот је обновљен 1991. године. У манастиру се чува и чудотворна икона Пресвете Богородице Всецарица.

Након обиласка манастира, вожња бродом реком Москвом. Брод иде на релацији од Новоспаског моста до Варабјових гора. Са брода се пружа предиван поглед на Новоспаски манастир, храм Василија Блаженог, Московски Кремљ, Храм Христа Спситеља, споменик Петру Великом, парк Горког и др. Након вожње бродом повратак у хотел. Вечера. Слободно време. Ноћење.

Трансфер до међународног аеродрома „Внуково“ у Москви. Полетање авиона на релацији Москва-Истанбул авиокомпаније „Turkish Airlines“ (ТК408) у 07:40 по локалном времену. Слетање на међународни аеродром „Istanbul“ у Истанбулу у 11:40 по локалном времену. Полетање авиона на релацији Истанбул-Париз авиокомпаније „Turkish Airlines“ (ТК1833) у 14:00 по локалном времену. Слетање на међународни аеродром ,,Charles de Gaulle“ у Паризу у 16:50.