ЈУСТИН
Милошћу Божијом Православни Епископ западноевропски
Са очинском љубављу вас поздрављам и честитам
Празник Светог оца нашега Саве, Првог архиепископа српског!
Драга децо духовна!
Лик Светога Саве нас позива да не будемо искључиви, самољубиви и самодовољни, већ да будемо бића љубави, радосни и храбри, отворени за неизвесности овога света, свестрани и мудри у процени свега што се догађа, али Божијим, а не људским мерилима. Сложена и тешка политичка ситуација и тражење равнотеже у ватромету интереса разних центара моћи, не заобилази наш народ ни данас, као што није ни тада у време кад је овом земљом ходио Сава Немањић.
У вртлогу историје и бурама овога света Свети Сава остаје трајни оријентир и узор, јер нам његова личност и његово дело показује пут Јеванђеља, пут служења Богу и ближњем, који сигурно води циљу коме идемо у сусрет – Божјем царству. Сва његова добра дела за нас остају трајни залог и узор, наслеђе које треба да задобијемо да бисмо га поседовали.
Бројне су компоненте светосавског идентитета које смо позвани да усвојимо: одрицање, скромност, молитва, подвиг, богослужење, посвећеност образовању, залагање за мир, брига за најугроженије чланове друштва. Од нас самих зависи у којој мери ћемо ове вредности усвојити и применити у свом животу. Јесмо ли спремни на ово – јесте увек главно и најважније питање?
Хоћу да верујем да јесмо-докле год се окупљамо на овакве светковине и чувамо спомен на светог Оца нашег Саву – има наде!
Нећу да говорим данас о Светом Сави као личности из прошлости. Он је наша садашњост и још више наша будућност, јер се сва снага и величина Светог Саве темељи на Ономе који је „исти јуче и данас и до века – Господу и Богу нашем Исусу Христу“. Растко је свим срцем и свим својим бићем Њега заволео, али и ближњега свога више него себе, и тиме постао толико велик, јединствен и непоновљив у историји нашег српског рода.
Ја, као наследник светог Саве, као Епископ међу вама, као онај који сам позван да проповедам Христа распетог и васкрслог- као што је то пре осам векова чинио и Свети Сава – схватам колико му је било тешко, али и потпуно разумем и свестан сам да једино, ако Христа у своме животу ставимо на прво место, ако Њему сав свој живот предамо, можемо бар донекле покушати да будемо слични Светом Сави.
И кад размишљам како би се данас међу нама понашао Свети Сава, мислим да би био радостан, мислим да би био поносан, јер смо упркос свим историјским олујама кроз које је наш народ пролазио и кроз које пролази и данас сачували своју веру, свој језик, свој национални идентитет. Срби се рађају, крштавају, уче вери православној, граде се цркве и манастири, служе се свете Литургије, народ се причешћује… И иако су многи критични и незадовољни, смркнути и мрачни, ја као Епископ вам кажем, драги моји: будите светли у себи, гледајте на свет око себе радосним очима, заволите себе и ближњег свога, изнад свега заволите Бога и то ће нас учинити децом Светог Саве. Да ли је то лако? Није! Је ли могуће? Свакако! Ни његово време није било ни мало лакше, ни другачије, од овога данас, али Свети Сава није ишао и критиковао, већ поучавао, није се предавао депресији и страху, није се умарао, већ је ходао, путовао, радио и храбро се борио за сваку душу, дајући људима смисао живота и постојања. Калемио их на плодоносно дрво Најсветије цркве Православне, везивао за Христа и ево, већ толико векова, та снага и та Христова – светосавска сила, чува и носи овај народ!
Данас сви да обећамо да ћемо се трудити да будемо светосавци- људи мира, радости, љубави, људи рада и труда, људи образовања и културе, људи који ће своју веру, језик и традицију свим срцем волети и чувати, али и друге вере, народе и традиције поштовати. Да ћемо личити на Николу Теслу, Михајла Пупина, Новака Ђоковића, као и на малу Павлину Радовановић из Ораховца са распетог Косова и Метохије, јер је свима њима, као и многим знаним и мање познатим великим људима, узор био Свети Сава.
Тајна Светог Саве се не исцрпљује ни у једној дефиницији, нити у једној беседи ма колико лепа и садржајна она била. Тајна Светог Саве се живи, овде и сада и у векове векова. Амин
