На редовном заседању епархијске скупштине Епархије западноевропске одржане у Паризу 25. априла 2026. године, присутни чланови из свих шест држава Епархије  су осудили и демантовали као неосноване, лажне и злонамерне оптужбе усмерене против Епископа западноевропског Његовог Преосвештенства Господина Јустина (Јеремића) као и пословања Епархије западноевропске које су изнесене на порталу Nova.rs од 23. априла 2026. године чији једини циљ јесте дискредитација нашег Епископа западноевропског и  Српске Православне Цркве. У исто време и са овог Светодуховског сабрања пружамо пуну подршку Епископу  западноевропском Г. Јустину.

Шта је то празник? Вечито питање које тражи стално и изнова нов одговор, посебно данас када постоји озбиљна криза у његовом схватању. Живимо у доба постмодерне и свет око нас се све мање радује, у човеку се брише његова веома важна карактеристика ”хомо адоранса”, бића славља и радости, а живот пролази испуњен страхом, стрепњом и бригом! Празници постају само ”мале паузе”, у иначе бесмисленом, тегобном и радом оптерећеном времену и животу. То, у разговору за празнични број „Новости“, истиче Његово преосвештенство владика западноевропски Јустин. Коју бисте поруку послали пред предстојеће празнике? – Смисао празника се данас своди на социолошку, друштвену и рекао бих потрошачку раван. Нажалост, превише еуфорије без икаквог разлога, превише очекивања без икаквог дубљег смисла! Празнични дани се доживљавају као ”празан дан”, као дан ”разбибриге”, ”беспосличарења”, размене поклона. На тренутак све се промени: куће, улице, тргови, појави се раскош и богатство и тамо где је иначе сиромаштво, наступи примирје тамо где се води рат. Међутим, црквени празник рођења Господа Исуса Христа и Новог лета Господњег, имају много дубљу димензију. За православно поимање то је пре свега празник истинске радости: Бог је постао човек, појавио се начин давања смисла и значења властитој егзистенцији, преображаја свеукупног живота и рада у радости. Празник Христовог рођења је догађај црквене заједнице, израз човекове потребе за сусрет с њим и искорак из природног поретка ствари, ишчекивање а не само бољег света и живота. И све ово је могуће доживети кроз Литургијско славље. Празник без Литургије је лишен своје суштине и смисла, или му је смисао превреднован. У овом контексту празник престаје да буду ”пуко сећање”, на давно прошле догађаје и постаје искуство оног што тек треба да се догоди, а што већ овде и сада треба да заживимо: живот вечни у заједници са Богом и ближњима. Свакако да то не значи да празнике треба лишавати празничног славља које се догађа у ”Литургији после литургије”. Празник губи животност ако је отргнут од обичаја, игре, забаве, народног предања и весеља, али губи свој смисао ако се сведе само на то. Стога моја порука је да поверујемо да се Христос роди, и да почнемо да живимо ту истину у свом свакодневном животу, па ћемо видети како ће све добити свој пуни смисао и лепоту. Шта нам је највише потребно у овом тренутку у свету? – Много тога! Чини ми се да је кључна реч мир. Мир у нама и око нас, што је у ствари нераскидиво повезано. Свет се налази у зачараном кругу и вечном враћању на исто: воде се војни, економски, политички, психолошки, ”хладни” и крвави ратови. Готово да је постало правило: мржња на мржњу, насиљем на насиље, провокацијом на провокацију… Свако за себе мисли да је невин, а да је други кривац. Грех се промовише, а врлина исмева, лаж се проглашава за истину а тама за светлост! Свако брани своје интересе и циљеве, а права и слободе других се оглашавају као повод за сукоб. И стога говорећи са позиције Епископа православне цркве мислим да је оно, или боље рећи Онај, који нам је данас али и увек најпотребнији јесте Христос – вечни и једини праведни мир. А на нама је да ми хришћани својим животима чинимо Христа живо присутним у овом свету и времену. Хришћани су иконе кроз које се свету пројављује Христос. Његова реч и логика. Наш Свјатјеши Патријарх Порфирије често цитира једну дивну светоотачку мисао: ”Ако нам Христос буде на првом месту, све остало ће бити на своме месту”. И заиста је тако. Кроз Христа и са Христом ми ћемо бити кадри пре свега да победимо зло у себи, а онда као такви бићемо у стању да се одупремо и мржњи и насиљу у свету, и то на Христов начин, суштински, егзистенцијално а не само вербално. Само ”нови људи”, живи следбеници Христови могу да поврате наду и пресеку готово неподношљиви зачарани круг о коме сам говорио на почетку, да помогну да се успостави нова визија и перспектива света и човека. Без претеривања можемо рећи да је Црква Христова права алтернатива свету и суштински једини пут. Први корак је свакако поверовати у Њега, усвојити логику десног разбојника који је признао сопствену кривицу и одговорност и тиме први од свих људи ушао у рај. Мржња се не може искоренити мржњом, нити насиље насиљем. Они се побеђују и искорењују љубављу и миром Христовим, којем смо ми као православни хришћани позвани да сведочимо. И можда ће неко рећи: све је ово утопија што овај Владика прича и готово неоствариво у реалном животу, али замислите само како би ужасно место за живот био овај свет да овакве могућности нема! Дакле, оно што је најпотребније свима нама јесте покајање и лично самоограничење и окретање другом који је брат, никад непријатељ, ког не смемо жртвовати чак ни за ”најсветије циљеве”! Куда плови српски брод у узбурканим светским временима? – Историја српског народа личи на дугу пловидбу кроз бурне воде. Било је тренутака када смо посустајали и губили снагу, али не и смисао; када смо губили државу, али не и душу и образ. Српски народ је често пловио кроз Сцилу и Харибду, али није пловио без компаса и то је оно што је најважније. Проблем није у узбурканом мору, него у губитку оријентације и правца. Ако се тога чувамо, брод ће опстати. А наш компас, правац и пут су Богочовек Христос и Свети Сава, древно хришћанско, косовско-метохијско предање. Захваљујући православном самосазнању наш народ је опстајао и у тренуцима највећих искушења, јер је крајњи циљ увек била Небеска Србија и Царство небеско, јер је знао да је ”земљско замалена”. То наравно не значи да да му је недостајало патриотизма и родољубља. Напротив! За веру и отаџбину ”за крст часни и слободу златну”, Србима живот није био скуп. Наше родољубље је увек произилазило из богољубља. Данас су изазови бројни и комплексни: и спољашњи и унутрашњи, оптерећени смо страшним поделама и раздорима, суочени са изузетно неповољним спољашњим окружењем, геополитичком ситуацијом у свету. Тешко бреме је пало на наша нејака плећа! Наша снага је ипак у нашем јединству, и на то стално треба подсећати и на то позивати, ма колико да то изгледало немогуће.

На празник Ваведења Пресвете Богородице, на YouTube каналу Orthodox Benelux објављена је православна песма на холандском језику под насловом „Gods Kinderen“ („Божја деца“). Реч је о препеву на холандски језик познате српске православне песме „Деца неба“. Песма изражава хришћанску чежњу за Небеским Хлебом и припадањем Богу и Његовом Небеском Царству. У холандској верзији песме се наглашава да земаљски живот, упркос својим благодетима и благословима, не може избавити човека од смрти, и да се спасење може задобити једино кроз Бога и Његово вечно и непролазно Небеско Царство. Песму изводи група појаца из различитих српских православних парохија у Холандији и Белгији. Група је састављена од појаца холандског, српског и мешовитог српско-холандског порекла, а сви су рођени и одрасли у Холандији. Сам састав певачке групе тако на својеврстан начин одражава мост између српског и холандског идентитета обједињеног у православној вери. Музички видео представља аутентичне сцене из живота Српске православне цркве у Холандији, укључујући Свету литургију, Свету тајну брака, сусрете деце и, пре свега, масовно крштење холандских катихумена. Света тајна Крштења је обављена у реци Лек, након чега су новокрштени примили Свето причешће у Цркви Свете Тројице у Ротердаму. Сви кадрови у споту приказују стварне догађаје из црквеног живота, и нису коришћени глумци, нити је било исценираних снимака. Кроз спот се такође препознаје и универзалност Православне цркве, кроз кадрове људи различитог етничког и културног порекла који налазе своје уточиште у окриљу Српске православне Цркве, Цркве Христове, која у своје наручје прима све земаљске народе који траже Христа и спасење. Снимање спота је обављено у Парохији Свете Тројице у Ротердаму, у Дордрехту, на обалама реке Лек, као и на различитим сеоским локацијама у живописној општини Моленланден. Ово су први православни музички видео и песма снимљени на холандском језику, и представљају допринос мисионарским напорима као и израз благодарности што све већи број Холанђана приступа Светој Православној Цркви Христовој. Песма и спот су снимљени по благослову Његовог Преосвештенства епископа западноевропског, Српске православне цркве, господина Јустина Јеремића. Foto 01 Foto 02 Foto 03 Foto 04 Foto 05 Foto 06 Foto 07 Foto 08 Foto 09 Foto 11 Foto 12 Foto 13 Foto 14 Foto 15 Foto 16 Foto 17 Foto 18 Foto 19 Foto 20 Foto 21 KAVER ZA TJUB

У недељу двадесет четврту по Педесетници, 23. новембра 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ Париски и западноевропски Господин Јустин, началствовао je Светом архијереском Литургијом у парохији Светог Архангела Михаила у Милузу (источна Француска). Епископу Јустину je саслуживало мноштво свештенства и ђаконства како из наше помесне цркве тако и из Руске, Румунске и Бугарске православне цркве. Парохија Светог архангела Михаила данас je врло свечано и са особитом радошћу прославила и своју парохиску славу те је Епископ Јустин после Литургије пререзао славски колач и осветио славске дарове. Благодарећи ангажованости и труду протосинђела Максима Илића, настојатеља ове парохије, и његових парохијана ова црква je у потпуности обновљена: фрескописана, постављен je иконостас, уређена парохијска сала и помоћне просторије. Одајући признање најзаслужнијим добротворима и криторима, Епископ Јустин je, Видовданским одличјем Епархије западноевропске, одликовао господина Петрониа Tejићa, а архијереским граматама више заслужних парохијана. Након Литургије је уприличен славски ручак за све присутне. Нека je на многа и блага лета ! WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.12 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.25 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.24 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.24 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.24 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.24 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.23 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.23 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.22 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.22 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.19 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.18 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.13 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (9) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (8) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.12 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.12 (2)

Наслов збирке песама „Распети Свајтјејши” Аутор и уредник књиге Милош Димић Рецензент Марија Димић Издавач АСоглас Издаваштво Дејан Спасојевић БИОГРАФИЈА АУТОРА    Милош Димић је рођен 12. августа 1985. године у Лазаревом граду Крушевцу. Има брата близанца Уроша са којим је од детињства почео да пише песме. Одрасли су у родном селу Бела Вода. Заједно су дипломирали на Правном факултету Универзитета у Београду крајем 2009. године. Милош је ожењен и са супругом Маријом има ћеркe Магдалену и Ксенију. Породица Димић живи у Белој Води. Песништво је саставни део његове личности и свакодневног живота. Писање духовних песама је израз љубави према Господу, Мајци Божјој и светитељима који непрестано моле Бога за нас. Милош је до сада објавио 15 збирки духовне поезије коју скоро десет година пише са благословом Његовог Високопреосвештенства архиепископа и митрополита крушевачког Господина др Давида Перовића. РЕЦЕНЗИЈА Патријарх српски Г.Г. Порфирије плени својом харизмом на начин да га људи просто воле или имају негативне емоције према њему. Колико му се једни радују, толико други негодују чим се помене његово име. Просто је тако. А он воли све, такав је, одрастао је у породици испуњеној љубављу, мајка га је васпитала да воли, а не да буде човекомрзац, ни расиста, нити ограничен. Због тога му ограничени људи налазе мане свакодневно, тако да по сопственом промашеном схватању смело се наслађују да нам разапињу патријарха. А он се одавно распео када је своју младост посветио Богу и Мајци Цркви Која му додељује благословене и тешке дужности што смерни монах не одбија, већ главу своју приклања. Монах, архимандрит, игуман, епископ, митрополит, патријарх… Свака нова дужност тежа од претходне. Ипак, лице му често сија радошћу јер се ум бави молитвом коју шаље у срце, душа се озарује, па све своје бриге одмах препусти Господу. Монашка мудрост помаже му да изађе на крај са бројним проблемима који му се непрестано сервирају јер много је људи око њега, па су проблеми неминовни. А тек колика и каква су искушења… Злонамерни медији као крвожедни вукови једва чекају да уједу, а желе и да што пре растргну и каменују Његову Светост, а уједно и наруже Мајку Цркву Коју и не сматрају Мајком, већ институцијом, фирмом, организацијом која не мари за верни народ. О, какво је то безумље! Промислом Божијим увек се изабере патријарх одлуком Духа Светога и никако другачије. И стално очекују од Његове Светости да се оглашава за све, питају се зашто ћути, а не помисле да се снажно моли за сав народ српски. Драго ми је што је мој Милош имао толико инспирације да збирку песама посвети Патријарху српском Господину Порфирију, као и храбрости да кроз стихове брани Његову Светост од напада, клевета и увреда, што мало ко данас чини, на жалост, а и ретки се питају како је нашем патријарху када прочита увредљиве коментаре? Сигурно му је тешко јер има осећајно срце и осетљиву душу, пошто су његови давни сусрети са Светим Старцем Порфиријем одредили даљи ток живота и дали снаге да храбро корача напред, прихватајући сва послушања као свети благослов Мајке Цркве. Господ да му подари обиље здравља и молитвене снаге да најтежи крст носи часно, достојанствено и у славу Божију! Марија Димић Духовно искуство патријарха српског Наш патријарх има заиста пребогато духовно искуство из живота свог јер у срцу је то непроцењиво злато које нам даје наш Дародавац Бог! У срцу Његове Светости дивно стају све светиње у којима је опит стицао јер такви тренуци занавек остају записани како је наш Господ рекао! Ношење крста је за свакога најбоље духовно искуство и испит наше вере, као и прихватање свете Божје воље! А неки би да патријарху што шта замере! Његов ум је теолошка енциклопедија, кроз искушења вера му је све јача, а савети од Светог Старца Порфирија осветљавају пут којим смело корача! Свети отац Порфирије дивно је утицао на ученика да осети обиље благостања! Духовно искуство неуморно је стицао кроз благословена црквена послушања! Његова Светост се данас понајвише подвизава док узраста у смирењу, Господ смиреног уздиже све више и душу води ка најслађем обожењу! Милош Димић Песник Милош Димић Предња корица Распети Свајтјејши корице