Помаже Бог Срећан нам Велики, Светлоносни празник Видовдански Светлост је територија којој сваки словесан човек, свако животом озарено биће путује у сусрет и на којој жели да се настани. У сноповима светлости је рађање, радост, победа над овоземаљским бригама и мукама, у светлости се огледа сав смисао наших дарова, подвига, нашег рада, наших породица и ближњих. У светлости налазимо предах од путовања, странствовања, од народски речено аргатовања, од многобројних сусрета са световима разним и испуњавања несагледиво компликованих захтева којим нас ти светови условљавају и стандардизују. Али живот, као највећи дар и милост од Господа, је истовремено и тежак посао, како је то говорио преподобни Ава Јустин Ђелијски. Народне изреке, кроз искуства народа говоре да није живот исто што и преко поља прећи, да је кућни праг највиша планина до чијег врха није лако доћи, да су дани зли, од многих невоља саткани, да нам свет није дом, али  да у Дану Васкрсења, у Недељу, треба предахнути и све своје мисли и енергију посветити Господу и заблагодарити на свему што нам је дао и чиме нас је укрепио. Да, недеља је празник светлости, Дан избављења и победе живота над смрћу, Дан кад се Васкрсењем Сина Божијег отворио хоризонт радости који је растерао сву таму, све завесе од бола подеране уклонио са позорнице победе, сво камење и сумпоровите отрове сместио у ад, у таму непрозирну. Светлошћу Васкрсења човеку на земљи је враћен вид, способност да види светлост, да је разуме, да јој се без речи радује и да њоме сагледа Видов Дан, Дан међаш, дан који је разграничио живот од смрти. Многи народи Старога света веровали су у светлост, посвећивали јој своје градове ишав у сусрет Сину Божијем Исусу Христу, чије ће страдање и васкрсење отворити хоризонт Новога света, испуњење свих снова Старога света и љубављу која свему превасходи, озарити радост Новога свитања, Нове светлости, Нове Твари. Константионопољ и његов централни храм Света Софија је готово хиљаду година православним хришћанима био центар светлости, и на земљи реализована, разумљива, видом и слухом обгрљена њихова радост и њихова утеха. Многи народи, а међу њима и ми Срби окренули смо лице и срце своје том граду и његовом храму и уза све потмулости и ударе, остали загледани у Константинопољ, у Цариград, у Свету Софију све до данас. Том љубављу натопљени подизали смо храмове, задужбине, створили државу, подигли градове у којима и данас живимо и старамо се, многоликим дивљаштвом ометани и саплитани, да и њих и нас не постидимо пред сенима предака и јутрењима потомака. Но, у временима земаљским нема много мира нити предаха. Тама не мирује, она се из прикрајка, потмуло оглашава и алаво храни даровима светлости. Из дубина Азије, из склупчаног завежљаја средњега века, покренуло се једно племе које ће освајати територије, палити раскош материје и духа света Цариградског и православног, крећући се из центра светлости, ка западу, ка заласку сунца, ломећи све пред собом. На том путу и биткама сталним, српски народ се на Косову пољу са својим Светлим Кнезом Лазаром супродставио тој силовитој армади која је на плену и од плена живела, мало кад вољна да поштеди и не попали све на шта је наилазила. Лазарева глава попут главе Светог Јована Крститеља, усековањем у вечности прослављена, просветлила је будуће векове, и из Видовог дана, не само Србима, проследила светлост њоме узвишену. Светлошћу умивен и просвећен Париз је разумео глас и вест одаслату са Косова поља. Он ју је звонима огласио и оглашавао, величајући победу светлости над тамом, Васкрсења над Усекованијем. То силовито племе, које је палило све пред собом, покренуло је и многе сеобе народа, променило је микро и макру структуру духовних обзорја и територија, потискујући мирис тамјана задахом гарежи и смрти, лепоту и дозивања звона и напева протеривало халакањем и аскерским зурлањем. Српске земље и народ, повијајући се пред метеорским ударима оријенталних формација, тражили су спас у сеобама, настављајући живот у вери православној али обремењени многим наметима и узусима нових средина, најчешће иноверних, које су биле веома сложене, потмуле, не ретко тешке, ако не и теже од оних којима их је угњетавао и растакао исламизовано-аскерски свет оријенталне структуре. Велико зло које се на Косову пољу силовито пројавило и битком огласило крајем 14. века, није прошло. Косовски бој није до овога часа завршен. Тами се чини да је тријумфовала, или да само што није. Тама се тамним веловима заоденула и тако се и данас заодева, верујући да ће нови-стари планови и савези, нове-старе позиције моћи, напокон покорити и понизити светлост. Комплетна и већ уморна од окаснелог сагледавања и доказивања, привидно покретљива јер се не понавља на исти начин, историја ипак болује од болести која се зове тама и не увидевши при том силину аргумената које јој нуди животодајна светлост, постаје невољни саучесник таме. Срби су народ Светлости, уредности, племените храбрости, народ бистрога ума и духа, народ православни, народ увек зрео и способан да своју традицију, жртве и подвиге принесе на олтар нових домашаја просвећенога дневнога живота али и високих зона науке и уметности. За Србе и Српски народ, Париз је био а надам се да то може да буде и у новим временима, дом земаљске али и духовне, небеске светлости, одани савезник врхунских мајстора многих заната, сликара, писаца, музичара, дипломата, истинских корифеја академских вештина и врлина. Живећи и радећи у Паризу лековито би било да се сваки Србин одева молитвом, мишљу, искуством Светога Саве, Његовим сложеним атласом земаљског кретања, Његовим дахом који је у Жичи, Студеници, на Ибру формиран, а Светом Гором и Атосом, Његовим домом на Врачару, у Светлоносне врхове одаслат. Свети Сава нам је оставио тихи, кроз молитвени шапат изговорени завет, да не странствујемо предуго, да не остављамо сву своју снагу у земљама далеким и световима иним, већ да здрави и умни, искусни, земаљским добрима намирени, братском љубављу опточени, загрлимо Сербију, која нас, иако сложена и тајновита, великим мукама искушавана, али Видовданском светлошћу умивена, жељно ишчекује.    О Видовдану  2026.године академик Светислав Божић

У суботу, 27. јуна 2026. године, свечана сала цркве Светог Саве у Паризу била је центар духовног и културног сабрања српског народа у Француској. Под сводовима светосавског храма одржана је трећа свечана Видовданска академија Епархије западноевропске, догађај који је окупио бројне вернике, високе званице, представнике дипломатског кора и угледне госте из отаџбине. Академија је организована са благословом Његовог Преосвештенства Епископа париског и западноевропског господина Јустина, а уз подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Републике Србије, на челу са Директором господином Владимиром Кокановићем. Централна тема овогодишњег сабрања била је нераскидива веза између видовданске етике косовских јунака и других кључних историјских прекретница српског народа. Кроз пажљиво осмишљен програм, узвишена жртва Светог кнеза Лазара и косовских јунака преточена је у живи спомен на једну другу велику националну голготу, али и потоњи васкрс – епопеју Великог рата. Главни део програма чинио је упечатљив драмски приказ под називом „Видовдан на Крфу 1916.”, аутора господина Марка Матића. Ово дело на изузетан уметнички начин осликава страдање, наду и непоколебљиву веру српског војника и народа у данима изгнанства на Крфу. Драмске приказе додатно је уметнички уобличила и узвисила изванредна музичка пратња Епархијског хора Светог Симеона Мироточивог, под вођством Госпође Марије Ракићевић, као и оркестар Културно-уметничког друштва „Извор”, на челу са Богданом Степановићем, чији су тонови пренели сву дубину и емоцију тог историјског тренутка. Како би овај духовни и културни догађај био отворен на најдостојанственији начин, присутни су пре самог драмског приказа имали прилику да чују надахнуту беседу уваженог госта из отаџбине. Ове године, путовођа те живе и дубоке речи био је угледни српски композитор, музиколог, мужички педагог, дугогодишњи професор на факултету музичке уметности у Београду и академик, господин Светислав Божић. Као уметник и мислилац који већ деценијама пажљиво ослушкује унутрашње мелодије српског националног бића у раскораку тишине и историјских бура, академик Божић је својим излагањем позвао на дубоко размишљање о српском идентитету, вредностима видовданског завета и значају и потребности културе памћења. Ова свечаност имала је и велики дипломатски значај, потврђујући чврсте везе између дијаспоре у Француској и институција матичне државе. Академији су присуствовали Њена Екселенција госпођа Ана Хрустановић, амбасадорка Републике Србије у Паризу, Господин Владимир Кокановић, Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и многи представници дипломатског кора културних институција Републике Србије у Француској. Такође, Академији су присуствовали представници великог броја српских удружења и асоцијација у Париз показујући на тај начин јединство српске заједнице. Догађај су својим присуством увеличали и Његово Високопреосвештенство Митрополит Јосиф из Румунске православне цркве, као и представници Руске и Грчке православне цркве. На крају програма присутнима се обратио и домаћин Епископ Јустин који је поздравио уважене високе званице из дипломатског кора, представнике православних цркава и срдачно се захвалио свим учесницима на уложеном труду и преданом раду на припреми овог догађаја. Трећа Видовданска академија у Паризу још једном је доказала да удаљеност од отаџбине не слаби, већ напротив, јача свест о јединству и заједничком пореклу, култури и историјској одговорности свих Срба где од они били. Свечана сала цркве Светог Саве била је место где су се сузе сећања на прошле голготе сусреле са поносом и надом у духовни васкрс и будућност српског народа. TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8535 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8537 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8540 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8541 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8542 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8543 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8544 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8545 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8547 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8548 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8557 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8558 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8560 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8563 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8566 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8569 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8577 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8580 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8588 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8590 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8591 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8599 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8612 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8614 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8615 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8619 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8626 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8629 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8632 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8634 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8641 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8642 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8644 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8650 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8651 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8653 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8654 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8655 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8664 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8667 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8668 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8672 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8682 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8687 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8689 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8691 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8692 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8694 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8697 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8701 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8702 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8706 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8709 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8711 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8712 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8714 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8716 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8717 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8728 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8734 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8736 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8738 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8741 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8758 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8759 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8760 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8761 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8763 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8768 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8770 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8771 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8774 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8777 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8779 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8781 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8782 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8789 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8790 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8791 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8793 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8795 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8810 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8812 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8824 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8826 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8835 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8837 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8839 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8842 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8845 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8848 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8855 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8858 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8862 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8864 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8865 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8873 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8875 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8878 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8880 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8882 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8883 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8884 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8886 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8890 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8891 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8894 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8896 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8900 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8901 TRIFA-Studio_TRIFA-Studio_P3FA8906 WhatsApp Image 2026-06-29 at 12.26.09

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа париског и западноевропског господина Јустина започео је Српски православни дјечији камп у Холандији, у организацији Српске православне омладине Холандије (СПОХ), који се одржава већ четврту годину заредом. На Кампу учествује стотињак дјеце, углавном из Холандије, али такође и из околних земаља, а ове године први пут и двије дјевојчице са Косова и Метохије. Камп се одржава у Алпену, на југу земље, у трајању од 12. до 14. јуна. Камп је званично започео обраћањем Епископа Јустина, који је у капелици на кампусу пожелио дјеци добродошлицу, након чега је услиједила вечера и радионица упознавања. Дјеца су подијељена у четири групе, по узрастима, а свака од група носи име једног српског владара, с обзиром на то да је тема овогодишњег Кампа: Свети српски краљеви. Послије упознавања и дружења, дјеца су се окупила у капели на заједничку молитву. Послије молитве дјеца су отишла на спавање, а свештеник је окадио и благословио све собе у којима су спавала дјеца. У суботу, 13. јуна, дан је започео јутарњом молитвом коју је предводио владика, а након тога је услиједила јутарња гимнастика. Онда је услиједио доручак и радионице, а послије тога су се дјеци обратили владика Јустин и амбасадорка Републике Србије у Краљевини Холандији Марина Јовићевић. Владика је поздравио дјецу и уручио им поклоне: крстиће и иконице светих српских краљева, а амбасадорка је, поздрављајући дјецу, истакла важност заједништва српске државе и Српске цркве и подсјетила дјецу да је први српски дипломата био Свети Сава, на кога дјеца треба да се угледају у представљању своје државе. У току дана дјеца пролазе кроз четири радионице: разговор са свештеником, фолклор, креативно пјевање и креативну радионицу. Епископ Јустин и амбасадорка током трајања радионица обилазе дјецу, узимајући учешће у свакој од радионица. У недјељу, 14. јуна, на Кампу ће се служити Света литургија, након које ће услиједити ручак и посљедњи круг радионица. Послије тога долазе родитељи, који ће имати прилику да уживају у кратком програму који ће извести дјеца, која ће тиме показати шта су све научила током трајања Кампа. Дјеци ће бити подијељене дипломе и поклони. Камп је великодушно подржала Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије и Епархија западноевропска. WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.18 (3) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.18 (2) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 (8) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.20 (3) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.13 (3) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 (7) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 (6) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.13 (2) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.18 (1) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.13 (1) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.13 WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.20 (2) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.11 WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 (5) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.19 (5) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.19 (4) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.19 (3) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.19 (2) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.18 WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.20 (1) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.20 WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 (4) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 (3) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 (2) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.19 (1) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 (1) WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.19 WhatsApp Image 2026-06-13 at 11.31.12 WhatsApp Image 2026-06-13 at 15.13.05 (4) WhatsApp Image 2026-06-13 at 15.13.05 (3) WhatsApp Image 2026-06-13 at 15.13.05 (2) WhatsApp Image 2026-06-13 at 15.13.05 (1) WhatsApp Image 2026-06-13 at 15.13.05

Дана 18.05.2026. године, по благослову Епископа западноевропског Господина Јустина, Српска Православна Парохија Светог Георгија у Антверпену (Краљевина Белгија), после 14 година од свог оснивања, дочекала је велики и свечани дан потписивања Ерф-пахт уговора о коришћењу храма на 99 година. Тиме је наша заједница за наредни век обезбедила место богослужења, место сабрања и окупљања нашег српског народа у фламанском делу Белгије. Част да потпишу овај уговор имали су председник Црквеног одбора Ђорђе Кужет, као и, због одсутности секретара ЦО Кристијана Недића, по његовој пуномоћи, старешина храма протојереј-ставрофор Милан Живановић, у присуству чланова Црквеног одбора. Уговор је потписан у нотарској канцеларији, у присуству представника Римокатоличке цркве, представника некадашње парохије Синт Францискус, садашње парохије Синт Бартоломеус, као и представника Бискупије Антверпен. Ово је историјски догађај за нашу Парохију Светог Георгија у Антверпену, за Епархију западноевропску, али и за целу Српску Православну Цркву. Нека Господ благослови овај почетак и подари снаге да ова светиња буде духовни дом многим будућим поколењима. WhatsApp Image 2026-05-19 at 09.06.55 (2) WhatsApp Image 2026-05-19 at 09.06.54 (1) WhatsApp Image 2026-05-19 at 09.06.55 (1) WhatsApp Image 2026-05-19 at 09.06.55 WhatsApp Image 2026-05-19 at 09.06.54 WhatsApp Image 2026-05-19 at 09.06.53 WhatsApp Image 2026-05-19 at 09.06.56

На редовном заседању епархијске скупштине Епархије западноевропске одржане у Паризу 25. априла 2026. године, присутни чланови из свих шест држава Епархије  су осудили и демантовали као неосноване, лажне и злонамерне оптужбе усмерене против Епископа западноевропског Његовог Преосвештенства Господина Јустина (Јеремића) као и пословања Епархије западноевропске које су изнесене на порталу Nova.rs од 23. априла 2026. године чији једини циљ јесте дискредитација нашег Епископа западноевропског и  Српске Православне Цркве. У исто време и са овог Светодуховског сабрања пружамо пуну подршку Епископу  западноевропском Г. Јустину.

Шта је то празник? Вечито питање које тражи стално и изнова нов одговор, посебно данас када постоји озбиљна криза у његовом схватању. Живимо у доба постмодерне и свет око нас се све мање радује, у човеку се брише његова веома важна карактеристика ”хомо адоранса”, бића славља и радости, а живот пролази испуњен страхом, стрепњом и бригом! Празници постају само ”мале паузе”, у иначе бесмисленом, тегобном и радом оптерећеном времену и животу. То, у разговору за празнични број „Новости“, истиче Његово преосвештенство владика западноевропски Јустин. Коју бисте поруку послали пред предстојеће празнике? – Смисао празника се данас своди на социолошку, друштвену и рекао бих потрошачку раван. Нажалост, превише еуфорије без икаквог разлога, превише очекивања без икаквог дубљег смисла! Празнични дани се доживљавају као ”празан дан”, као дан ”разбибриге”, ”беспосличарења”, размене поклона. На тренутак све се промени: куће, улице, тргови, појави се раскош и богатство и тамо где је иначе сиромаштво, наступи примирје тамо где се води рат. Међутим, црквени празник рођења Господа Исуса Христа и Новог лета Господњег, имају много дубљу димензију. За православно поимање то је пре свега празник истинске радости: Бог је постао човек, појавио се начин давања смисла и значења властитој егзистенцији, преображаја свеукупног живота и рада у радости. Празник Христовог рођења је догађај црквене заједнице, израз човекове потребе за сусрет с њим и искорак из природног поретка ствари, ишчекивање а не само бољег света и живота. И све ово је могуће доживети кроз Литургијско славље. Празник без Литургије је лишен своје суштине и смисла, или му је смисао превреднован. У овом контексту празник престаје да буду ”пуко сећање”, на давно прошле догађаје и постаје искуство оног што тек треба да се догоди, а што већ овде и сада треба да заживимо: живот вечни у заједници са Богом и ближњима. Свакако да то не значи да празнике треба лишавати празничног славља које се догађа у ”Литургији после литургије”. Празник губи животност ако је отргнут од обичаја, игре, забаве, народног предања и весеља, али губи свој смисао ако се сведе само на то. Стога моја порука је да поверујемо да се Христос роди, и да почнемо да живимо ту истину у свом свакодневном животу, па ћемо видети како ће све добити свој пуни смисао и лепоту. Шта нам је највише потребно у овом тренутку у свету? – Много тога! Чини ми се да је кључна реч мир. Мир у нама и око нас, што је у ствари нераскидиво повезано. Свет се налази у зачараном кругу и вечном враћању на исто: воде се војни, економски, политички, психолошки, ”хладни” и крвави ратови. Готово да је постало правило: мржња на мржњу, насиљем на насиље, провокацијом на провокацију… Свако за себе мисли да је невин, а да је други кривац. Грех се промовише, а врлина исмева, лаж се проглашава за истину а тама за светлост! Свако брани своје интересе и циљеве, а права и слободе других се оглашавају као повод за сукоб. И стога говорећи са позиције Епископа православне цркве мислим да је оно, или боље рећи Онај, који нам је данас али и увек најпотребнији јесте Христос – вечни и једини праведни мир. А на нама је да ми хришћани својим животима чинимо Христа живо присутним у овом свету и времену. Хришћани су иконе кроз које се свету пројављује Христос. Његова реч и логика. Наш Свјатјеши Патријарх Порфирије често цитира једну дивну светоотачку мисао: ”Ако нам Христос буде на првом месту, све остало ће бити на своме месту”. И заиста је тако. Кроз Христа и са Христом ми ћемо бити кадри пре свега да победимо зло у себи, а онда као такви бићемо у стању да се одупремо и мржњи и насиљу у свету, и то на Христов начин, суштински, егзистенцијално а не само вербално. Само ”нови људи”, живи следбеници Христови могу да поврате наду и пресеку готово неподношљиви зачарани круг о коме сам говорио на почетку, да помогну да се успостави нова визија и перспектива света и човека. Без претеривања можемо рећи да је Црква Христова права алтернатива свету и суштински једини пут. Први корак је свакако поверовати у Њега, усвојити логику десног разбојника који је признао сопствену кривицу и одговорност и тиме први од свих људи ушао у рај. Мржња се не може искоренити мржњом, нити насиље насиљем. Они се побеђују и искорењују љубављу и миром Христовим, којем смо ми као православни хришћани позвани да сведочимо. И можда ће неко рећи: све је ово утопија што овај Владика прича и готово неоствариво у реалном животу, али замислите само како би ужасно место за живот био овај свет да овакве могућности нема! Дакле, оно што је најпотребније свима нама јесте покајање и лично самоограничење и окретање другом који је брат, никад непријатељ, ког не смемо жртвовати чак ни за ”најсветије циљеве”! Куда плови српски брод у узбурканим светским временима? – Историја српског народа личи на дугу пловидбу кроз бурне воде. Било је тренутака када смо посустајали и губили снагу, али не и смисао; када смо губили државу, али не и душу и образ. Српски народ је често пловио кроз Сцилу и Харибду, али није пловио без компаса и то је оно што је најважније. Проблем није у узбурканом мору, него у губитку оријентације и правца. Ако се тога чувамо, брод ће опстати. А наш компас, правац и пут су Богочовек Христос и Свети Сава, древно хришћанско, косовско-метохијско предање. Захваљујући православном самосазнању наш народ је опстајао и у тренуцима највећих искушења, јер је крајњи циљ увек била Небеска Србија и Царство небеско, јер је знао да је ”земљско замалена”. То наравно не значи да да му је недостајало патриотизма и родољубља. Напротив! За веру и отаџбину ”за крст часни и слободу златну”, Србима живот није био скуп. Наше родољубље је увек произилазило из богољубља. Данас су изазови бројни и комплексни: и спољашњи и унутрашњи, оптерећени смо страшним поделама и раздорима, суочени са изузетно неповољним спољашњим окружењем, геополитичком ситуацијом у свету. Тешко бреме је пало на наша нејака плећа! Наша снага је ипак у нашем јединству, и на то стално треба подсећати и на то позивати, ма колико да то изгледало немогуће.