Епархија западноевропска и саборна црква Светог Саве у Паризу имале су ту част да учествују у организацији симпосиона поводом хиљадуседамстоте годишњице од Првог васељенског сабора у Никеји.   На Теодорову суботу, 08. марта 2025. године благословом Епископа париског и западноевропског Господина Јустина, у свечаној сали саборне цркве Светог Саве у Паризу одржан је симпосион поводом 1700 година од Првог васељенског сабора у Никеји. Симпосион је одржан на иницијативу Конференције православних епископа у Француској (Assemblée des évêques orthodoxe de France). Међу учесницима симпосиона била је проф. Др Јулија Нает Видовић, професорка на Институту Светог Сергија у Паризу и истакнути члан Епархијског управног одбора Епархије западноевропске, као и декан Института Светог Сергија, проф. др Мишел Ставру, проф. др Христо Филиотис (Универзитет у Солуну), и проф. др Патриције Влаицу (Универзитет у Клужу). Поред домаћина, Епископа Јустина, овом изузетно важном, свеправославном, скупу су присуствовали и остали православни епископи у Француској и то: Митрополит Димитрије (Васељенска патријаршија) председавајући Конференцијом православних епископа у Француској, Митрополит Игнатије (Антиохијска патријаршија), Митрополит Нестор (Московска патријаршија), Митрополит Јосиф (Румунска патријаршија), Епископ Марко, викарни Епископ Митрополита румунског Јосифа, као и Епископ Симеон, викарни епископ Митрополита Јована (Архиепископија православних парохија руске традиције у Западној Европи – Archevêché des églises orthodoxes de tradition russe en Europe occidentale). Скупу су присуствовали и господин Жан-Кристоф Посел (саветник за религијска питања при Министарству спољних послова Републике Француске) као и Жером Баскул (представник Париске надбискупије). По завршетку сесија одржана је заједничка вечерња служба уз присуству Епископа, мноштва свештенства, свештеномонаштва и ђаконства свих помесних цркава као и  великог мноштва верника. На богослужењу су појали хорови из свих поменутих диоцеза. Српска Црква је имала изузетно велику част да буде домаћин овог сабрања, јер је ово  био изузетно значајан, и данас нажалост редак, догађај на коме су се окупили у братској љубави представници свих помесних цркава сведочећи јединство Христове Цркве која надилази све различитости и поделе. Н.С. _DSC6629 _DSC6630 _DSC6633 _DSC6634 _DSC6635 _DSC6637 _DSC6638 _DSC6640 _DSC6641 _DSC6642 _DSC6645 _DSC6646 IMG_3226 _DSC6647 _DSC6648 _DSC6649 _DSC6674 _DSC6675 _DSC6676 _DSC6679 _DSC6681 _DSC6688 _DSC6694 _DSC6695 _DSC6696 _DSC6697 _DSC6698 _DSC6710 _DSC6712 _DSC6717 _DSC6718 _DSC6719 _DSC6720 _DSC6728 _DSC6733 _DSC6734 _DSC6736 _DSC6743 _DSC6746 _DSC6759 IMG_3163 IMG_3188 IMG_3199 IMG_3203 AEOF_Concile de Nicée_programme-2_Page_1 AEOF_Concile de Nicée_programme-2_Page_2

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“ Речи су Стефана Немање које је упутио свом сину Светом Сави, али су речи упућене и свима нама, Србима, ма где били. Начин да сачувамо свој језик трајао је кроз радионицу калиграфије дуже време да би у периоду од 8-15. фебруара у Дижону били презентовани завршни радови у Парохији Васрксења Христовог. Пројекат који је финансирала Управа за сарадњу са дијаспором успешно је заокружен изложбом која је постављена 15.фебуара у простору Парохије. Од пролећа ученици српске допунске школе имали су прилику да се, најпре кроз неколико презентација и кратких филимова упознају са развојем српског језика. Пратили су пут развоја писма, ћирилице, реформи које су се десиле и на који начин смо дошли до слова која користимо данас. Радионице је водио Отац Петар Петрић који у низу знања која поседује, јесте и одлични познавалац уметности, јер је дипломирани професор зидног сликарства. Деци која живе у дијаспори учење ћирлице јесте изазов, а на овај начин осим савладавање ћирилице дата је и једна нова димензија, а то је да су сви полазници кроз радионице могли да открију своју креативности. Врло брзо су децу подржали и одрасли. Сусрет разних генерација донео је обиље радости, док су се на папирима попут оних старих низала украсна слова ћирилице. Посебно свечано и лепо било је на завршној изложби где су представљени радови свих учесника и уручене похвалнице. Председник Парохије, господин Милован Крстић поздравио је све присутне,  а затим је Отац Петар позвао сваког уметника како би му одао признање за показану љубав и посвећеност приликом израде завршног рада. Научили су полазници да сликају вињете, обичан папир претварају у свитак, пишу обла, мека, чудесна слова ћирилице, стварају свој стил и на тај  начин  чувају једно од наших највреднијих знамења. Посебно се својим радом, кроз ове радионице истакла госпођа Василија Милошевић која је израдила најрепрезентативније радове. Ентузијазам и посвећености показале су и старије генерације, а заслужену похвалу и велики аплауз добиле су госпође Јаворка Вујић и Биљана Пантић. Увек најлепши украс јесу они који су најмлађи, а који су овом послу присутпили врло озбиљно. Валентина, Габријела, Матеја, Душан, Ивана, Соња, Софија, Јанко својим радовима задивили су све присутне и показали ванредну посвећеност, али и посебну лепоту у писању ћирилице. Избор лепих мисли, хришћанских порука и молитви, мудрих савета нашега народа који се нашао на радовима полазника био је препун љубави и доброте, оног за чим свако срце жуди. Пишући ове мисли та љубав се умножавала. Посебна пажња посвећена  је младом Јанку Крстићу који уз подршку својих родитеља Слађане и Јордана сигурно и храбро корача достојанствено, поносећи се својим пореколом. Он је као ученик допунске школе Министарства просвете награђен на литерарном конкурсу за свој литерарни рад Зашто волим Србију поводом 135 година од оснивања прве српске школе и цркве ван територије Краљевине Србије. Учење о појму калиграфије, њеном пореклу, историји и значају кроз време донела је илустоване примере полазнка и указалао на значај ћирлице, али и на жељу и потребу свих присутних да се овакав вид креативног очувања ћирлице настави. И као што је давно Вук Караџић казао из искуства свога народа : „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумјевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“ Ово је био начин путем кога је српско становништво у Дижону сведочило важност ћирилице за очување националног индентитета ван граница Србије. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41

У недељу 16. фебруара, у Centre culturel Ferme du Charmois, Vandoeuvre-lès-Nancy били смо учесници великог духовног славља – отварања изложбе Православне црквене уметности Вечност у времену. Изложба је реализована трудом парохија Нанси, Валмонт и Бетинг из Лорене, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског Јустина и уз помоћ Епархије западноевропске, и под покровитељством Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије. Уводну реч дали су Драган Маричић, члан ЦО парохије Св. Николе у Нансију, Жан Клод Ларше, један од најзначајнијих савремених православних богослова и председник ЦО парохије Св. кнеза Лазара у Бетингу, протојереј Марко Дабић, парох лоренски и конзул Републике Србије у Стразбуру Славољуб Царић. Изложба Вечност у времену представља својеврсну ретроспективу Православне, односно византијске уметности, кроз изложене експонате различитих епоха, стилова и техника. Ова уметност, која траје и живи већ две хиљаде година, настоји да на видљив начин представи оно што је невидљиво, односно преображени свет у којем нема смрти, туге и греха. То је својеврстан прозор у Небо и Небеско Царство Христово. На изложби су изложене копије камене пластике из ранохришћанског и средњовековног периода, копије иницијала и минијатура из најстарије и, по многима, најлепше српске књиге – Мирослављевог јеванђеља, копије средњовековних српских фресака које представљају врх не само православне, већ и светске уметности, копије руских и византијских икона, као и оригинални радови савремених иконописаца и примерци ручног златовеза на свили, древне технике која се и данас користи у изради богослужбених одежди и тканина. Православна црквена уметност је за два миленијума свог постојања прошла кроз многе стилске и националне изразе али је и даље јединствена и жива, и даље доследна својим естетским и духовним начелима. Духовна радост коју она доноси била је присутна и видљива и на лицима многобројних учесника отварања изложбе Вечност у времену, како Срба тако и Француза, и свих других посетилаца. Изложба ће бити отворена до 28. фебруара 2025. године. Протојереј Марко Дабић smart smart smart smart IMG-09f7eeec86cf7702870d8c6be055f588-V IMG-2559ea0cdab1acc58b091032ef79014c-V IMG-20250220-WA0005 IMG-20250220-WA0006 IMG-20250220-WA0007 IMG-20250220-WA0009 IMG-20250220-WA0012 IMG-20250220-WA0014 IMG-c802c0741db17e4d23543ef2a64b68b6-V IMG-d053296b59e7e3eec5d8f61f7a9fbaac-V IMG-e98dd337c50bc458be50f5be081def77-V

Да живимо сви у слози Свети Саво ти помози! Божијом милошћу и благословом Светога Саве у Великом Војводству Луксембургу Савиндан прослависмо у недељу 26. јануара, достојанствено и са веома великим бројем верника. Светом Тајном Евхаристије отпочели смо прославу величанственог празника у нашем народу, Просветитеља и Првог Ариепископа Српског Светога Саве. Након завршене Свете Литургије започео је славски прогрм у цркви, учитељица Драгана поздравила је вернике истакавши значај Српског језика за наш опстанак у туђини цитирајући управо речи Светога Саве. Деца из допунске школе Српског језика и веронауке отпевала су химну и одрецитовала неколико рецитација у част Светом Сави а домаћини Славе су свој деци поделили светосавске пакетиће. После поделе нафоре и пакетића Светосавска прослава са резањем Славског колача и Славским ручком настављена је у сали Културног центра Холериш у близини цркве. Сала Културног центра Холериш са својих 250 места таман је прихватила све госте, за леп амбијент у сали побринуо се Ненад Насковић са својом супругуом око декорације на чему му неизмерно захваљујемо. Домаћини Славе Миљан и Бранкица Вујовић са својом децом потрудили су се око припреме славских дарова и славског ручка у чему су им помогли чланови Црквеног Одбора и Коло Сестара наше Парохије. Славски Колач за идућу годину од Миљана и Бранкице преузели су Томица и Јелена Стевић са својом породицом, нека је благословено! По обављеном обреду резања Славског колача уз Славски ручак настављен је Светосавски програм. Свештеник је на почетку програма у име Парохије и домаћина Славе поздравио све Госте и пожелео им пријатан ручак. А потом традиционално као и сваке године о Светом Сави захвалио је свима који на различите начине помажу својој цркви; приложницима, дародавцима, појцима, помоћницима у олтару, занатлијама на помоћи око уређења цркве, као и радницима у  цркви који се старају о послужењу верника и чистођи храма. Велику захвалност упутио је и учитељици Српског језика Драгани, као и Снежани и Наташи које раде са малом децом у време богослужења и прате Свету Литургију у припрати храма. Свештеник је позвао госпођу Жељку Ракочевоћ да својом ауторском песмом о Светом Сави настави са Светосавским програмом, а даље вођење програма препустио је протиници Ивани, Ани , Христини, Марији и Тари. У једночасовном трајању програма девојке из хора су отпевале неколико песама, уследио је комад о Светом Сави и ћирилици, који је Милош Ракочевић са децом лепо одиграо, па две нумере на клавиру у извођењу Стефана Бучића и две нумере на гитари у извођењу Милене и Матеја Животић. Ева, Петија и Венеса су отпевале песму Маријо славна и на крају КУД Косовски Божури извео је сплет врањских игара у кореографији Марине Антић измамивши велике аплаузе. Заблагодарио бих Господу што је Српском роду подарио овако дивног Просветитеља  и угодника Божијег, кога прослависмо у недељу, а све Србе охрабрио речима песме Светог Владике Николаја: ,,Благо мајци која Саву роди и Србима док их Саво води!,, Ваш Прота Зоран Извор: spclux.lu mini_DSC_6868 mini_DSC_6851 mini_DSC_6831 mini_DSC_6777 mini_DSC_6775 mini_DSC_6763 mini_DSC_6785 mini_DSC_6780 mini_DSC_6759 mini_DSC_6774 Load More End of Content.

„Христос се рађа, славите! Христос са небеса, у сусрет му изађите! Христос на земљи, узносите се!” Драга браћо и сестре, упркос ветровитом и хладном времену дочекасмо и прослависмо Рождество Христово у великом броју и достојанствено. Бадње Вече је отпочело вечерњом службом и освећењем Бадњака, после ложења Бадњака у традицији наше Парохије је послужење куваним вином и ракијом, а деца су са радошћу обилазила украшени Бадњак сликала се и служила бонбонама. Дружење у храму и порти цркве на платоу настављено је до касно у ноћ у исчекивању Свете Божићне поноћне Литургије. У пуној цркви отпочела је поноћна Литургија на којој су скоро сви узели учешћа у Светој Тајни Евхаристије. По завршеној Светој Литугији и Причешћу у припрати цркве преломили смо Божићну Чесницу дочекавши у раним јутарњим сатима Рождество Христово. Са жељом драги моји парохијани да вас све Боголаденац Христос благослови и унесе радост у ваша срца, а у ваше домове љубав, мир, слогу и сваки напредак, поздрављам вас још једном древним Божићним поздравом, Мир Божији, Христос се роди! Ваш Прота Зоран mini_Lomljenje-Cesnice mini_Bozic-pricesce mini_Badnje-Vece-1 mini_Badnjak-2

У суботу 5.октобра, на гробљу у Гардерену, у делу у коме се налазе спомен обележје и крстови, који сведоче о војницима српске краљевске војске, који су се почетком 1919.године упокојили у краљевини Холандији, одржан је годишњи помен. У организацији парохије Светог Саве у Најмегену, парастос су служили протојереј-ставрофор Милан Живановић, архијерејски намесник за Бенелукс и парох антверпенски, јереј Милован Милошевић, парох ајндховенски, јереј Душан Вучић, парох амстердамски, јереј Крсто Станишић, парох утрехтски и јереј Владан Станковић, парох најмегенски. Годишњем помену су присуствовали и представници амбасаде и конзулата Републике Србије у Краљевини Холандији, господин Душан Вукић, отправник послова амбасаде и господин Бранислав Грбић, шеф конзуларног одељења. Молитвеном сећању на српске војнике, који са крајем рата нису успели да се врате у одбрањену отаџбину, јер су страдали од вируса шпанске грознице, присуствовао је и многобројни народ из парохије најмегенске, али и из других парохија у Краљевини Холандији. јереј Владан Станковић Фото: Александар Р. image_6209779 image_123650291 image_123650291 (5) image_123650291 (4) image_123650291 (3) image_123650291 (2) image_123650291 (1)

Поводом европских дана културне баштине (journées européennes du patrimoine), 21. и 22. септембра, у нашој цркви у Нансију поставили смо изложбу о историјату Српске православне цркве. На изложби су, уз велики број илустрација, представљене најзначајније личности, догађаји и светиње наше помесне цркве. Одзив и посета су били изнад свих очекивања, а међу посетиоцима је био и градоначелник Нансија господин Метју Клајн, којег смо, у пријатном разговору, упознали са нашом парохијом и српском заједницом у Нансију. IMG-20240922-WA0013 IMG-20240922-WA0018 IMG-20240922-WA0024 IMG-20240922-WA0028 IMG-20240922-WA0029 20240922_153658 IMG-20240924-WA0006 viber_image_2024-09-25_10-05-26-610 viber_image_2024-09-25_10-05-26-667 viber_image_2024-09-25_10-05-26-721 viber_image_2024-09-25_10-05-26-767 viber_image_2024-09-25_10-05-26-811 viber_image_2024-09-25_10-05-26-849 viber_image_2024-09-25_10-05-26-885 viber_image_2024-09-25_10-05-27-031 20240920_202922 20240920_202935 20240921_131643 20240921_155434 20240922_153528 20240922_153556

Епопеја српског духа у срцу Европе Париз, 28. јун 2024. г.  У срцу  Париза, града светлости и културе, у саборној Цркви Светог Саве, одржана је прва свечана Видовданска академија у организацији Епархије западноевропске и са благословом Епископа париског и западноевропског господина Јустина. На овај свети дан, српска заједница у Француској окупила се како би прославила Видовдан, дан који у српској историји и колективном сећању има посебно место. Прва дама Србије, Тамара Вучић, увеличала је свечаност својим присуством, доносећи са собом дух отаџбине и пружајући подршку српској дијаспори. Свечаности су присуствовале амбасадорка Србије у Паризу, госпођа Ана Хрустановић, и амбасадорка Босне и Херцеговине, госпођа Бојана Кондић-Панић, чије је присуство додатно оснажило дух заједништва и јединства српског народа. Својим присуством вече су увеличали и пуковник Дејан Милосављевић, изасланик Министарства одбране Републике Србије у Француској, госпођа Александра Поповић, отправник послова при сталној делегацији Србије у УНЕСКО-у, Директорка Српског културног центра, госпођа Натали Бељански, координатор српских допунских школа у Француској, Италији и на Малти, госпођа Марија Праизовић, председник Савеза Срба Француске, господин Давид Јаковљевић, и председник Савеза фолклора Француске, господин Бојан Стефановић, као и представници културно-уметничких друштава: „Бисери“, „Младост“, „Оро“ и „Извор“.             Епископ Јустин се на крају захвалио уваженим гостима, а нарочито учесницима програма академије: идејном креатору и приређивачу програма академије господину Марку Матићу, Епархијском хору Светог Симеона Мироточивог, под маестралним вођством госпође Марије Ракићевић, Оркестау културно-уметничког друштва „Извор“ и рецитаторима: Викторији Стефановић, Јовани Миленковић, Давиду Пајовићу, Милану Величковићу, Јовану Павловићу, Петри Алексић, Николи Стојановићу. Главна порука вечери била је снажна и јасна! Српски народ је мали народ у породици европских народа, али поносан и пркосан, који чува своју историју, наслеђе и културу, а самим тим свој идентитет и право на постојање. Срби су широке и гостољубиве словенске душе и отвореног срца у своје народно биће прихватили и културне тековине других европских народа богатећи себе и своје наслеђе. За Србе, Косово и Метохија није, нити ће икада бити, само део територије или парче земље коју сељак са муком и у зноју обрађује, за Србе је Косово и Метохија корен, срце и душа народног бића, поприште где се брани и српска, али и европска култура. Косово и Метохија је свето место где су Свети кнез Лазар и мученици косовски предали у аманет својим наследницима истину о Косовском завету да је носе и чувају у својим генима и срцу сведочећи и другима пут ка небеском царству Христовом. Ова порука одјекнула је кроз срца свих присутних, подсетивши их на значај заједништва и очувања културног наслеђа и неговања културе сећања и незаборављања, јер докле год памтимо дотле постојимо и живимо.   Никола Стојановић DSC_0003 DSC_0013 DSC_0019 DSC_0027 DSC_0053 DSC_0056 DSC_0060 DSC_0066 DSC_0078 DSC_0080 DSC_0082 DSC_0085 DSC_0088 DSC_0091 DSC_0092 DSC_0096 DSC_0098 DSC_0116 DSC_0117 DSC_0120 DSC_0125 DSC_0128 DSC_0129 DSC_0134 DSC_0137 DSC_0139 DSC_0140 DSC_0146 DSC_0147 DSC_0152 DSC_0153 DSC_0154 DSC_0155 DSC_0156 DSC_0157 DSC_0159 DSC_0161 DSC_0163 DSC_0167 DSC_0168 DSC_0169 DSC_0221 DSC_0225 DSC_0226 DSC_0227 DSC_0228 DSC_0230 DSC_0231 DSC_0233 DSC_0234 DSC_0235 DSC_0236 DSC_0237 DSC_0239 DSC_0242 DSC_0245 DSC_0249 DSC_0251 DSC_0255 DSC_0256 DSC_0259 DSC_0262 DSC_0266 DSC_0270 DSC_0273 DSC_0275 DSC_0335 DSC_0336 DSC_0343 DSC_0344 DSC_0346 DSC_0284 DSC_0285 DSC_0287 DSC_0291 DSC_0292 DSC_0293 DSC_0294 DSC_0295 DSC_0296 DSC_0297 DSC_0298 DSC_0299 DSC_0300 DSC_0304 DSC_0306 DSC_0309 DSC_0311 DSC_0313 DSC_0316 DSC_0317 DSC_0319 DSC_0320 DSC_0323 DSC_0324 DSC_0325 DSC_0326 DSC_0327 DSC_0328 DSC_0329 DSC_0330 DSC_0334 DSC_0337 DSC_0338 DSC_0283 DSC_0277 DSC_0278 DSC_0279 DSC_0280 DSC_0281