Поводом европских дана културне баштине (journées européennes du patrimoine), 21. и 22. септембра, у нашој цркви у Нансију поставили смо изложбу о историјату Српске православне цркве. На изложби су, уз велики број илустрација, представљене најзначајније личности, догађаји и светиње наше помесне цркве. Одзив и посета су били изнад свих очекивања, а међу посетиоцима је био и градоначелник Нансија господин Метју Клајн, којег смо, у пријатном разговору, упознали са нашом парохијом и српском заједницом у Нансију. IMG-20240922-WA0013 IMG-20240922-WA0018 IMG-20240922-WA0024 IMG-20240922-WA0028 IMG-20240922-WA0029 20240922_153658 IMG-20240924-WA0006 viber_image_2024-09-25_10-05-26-610 viber_image_2024-09-25_10-05-26-667 viber_image_2024-09-25_10-05-26-721 viber_image_2024-09-25_10-05-26-767 viber_image_2024-09-25_10-05-26-811 viber_image_2024-09-25_10-05-26-849 viber_image_2024-09-25_10-05-26-885 viber_image_2024-09-25_10-05-27-031 20240920_202922 20240920_202935 20240921_131643 20240921_155434 20240922_153528 20240922_153556
Прва свечана Видовданска академија Епархије западноевропске
Епопеја српског духа у срцу Европе Париз, 28. јун 2024. г. У срцу Париза, града светлости и културе, у саборној Цркви Светог Саве, одржана је прва свечана Видовданска академија у организацији Епархије западноевропске и са благословом Епископа париског и западноевропског господина Јустина. На овај свети дан, српска заједница у Француској окупила се како би прославила Видовдан, дан који у српској историји и колективном сећању има посебно место. Прва дама Србије, Тамара Вучић, увеличала је свечаност својим присуством, доносећи са собом дух отаџбине и пружајући подршку српској дијаспори. Свечаности су присуствовале амбасадорка Србије у Паризу, госпођа Ана Хрустановић, и амбасадорка Босне и Херцеговине, госпођа Бојана Кондић-Панић, чије је присуство додатно оснажило дух заједништва и јединства српског народа. Својим присуством вече су увеличали и пуковник Дејан Милосављевић, изасланик Министарства одбране Републике Србије у Француској, госпођа Александра Поповић, отправник послова при сталној делегацији Србије у УНЕСКО-у, Директорка Српског културног центра, госпођа Натали Бељански, координатор српских допунских школа у Француској, Италији и на Малти, госпођа Марија Праизовић, председник Савеза Срба Француске, господин Давид Јаковљевић, и председник Савеза фолклора Француске, господин Бојан Стефановић, као и представници културно-уметничких друштава: „Бисери“, „Младост“, „Оро“ и „Извор“. Епископ Јустин се на крају захвалио уваженим гостима, а нарочито учесницима програма академије: идејном креатору и приређивачу програма академије господину Марку Матићу, Епархијском хору Светог Симеона Мироточивог, под маестралним вођством госпође Марије Ракићевић, Оркестау културно-уметничког друштва „Извор“ и рецитаторима: Викторији Стефановић, Јовани Миленковић, Давиду Пајовићу, Милану Величковићу, Јовану Павловићу, Петри Алексић, Николи Стојановићу. Главна порука вечери била је снажна и јасна! Српски народ је мали народ у породици европских народа, али поносан и пркосан, који чува своју историју, наслеђе и културу, а самим тим свој идентитет и право на постојање. Срби су широке и гостољубиве словенске душе и отвореног срца у своје народно биће прихватили и културне тековине других европских народа богатећи себе и своје наслеђе. За Србе, Косово и Метохија није, нити ће икада бити, само део територије или парче земље коју сељак са муком и у зноју обрађује, за Србе је Косово и Метохија корен, срце и душа народног бића, поприште где се брани и српска, али и европска култура. Косово и Метохија је свето место где су Свети кнез Лазар и мученици косовски предали у аманет својим наследницима истину о Косовском завету да је носе и чувају у својим генима и срцу сведочећи и другима пут ка небеском царству Христовом. Ова порука одјекнула је кроз срца свих присутних, подсетивши их на значај заједништва и очувања културног наслеђа и неговања културе сећања и незаборављања, јер докле год памтимо дотле постојимо и живимо. Никола Стојановић DSC_0003 DSC_0013 DSC_0019 DSC_0027 DSC_0053 DSC_0056 DSC_0060 DSC_0066 DSC_0078 DSC_0080 DSC_0082 DSC_0085 DSC_0088 DSC_0091 DSC_0092 DSC_0096 DSC_0098 DSC_0116 DSC_0117 DSC_0120 DSC_0125 DSC_0128 DSC_0129 DSC_0134 DSC_0137 DSC_0139 DSC_0140 DSC_0146 DSC_0147 DSC_0152 DSC_0153 DSC_0154 DSC_0155 DSC_0156 DSC_0157 DSC_0159 DSC_0161 DSC_0163 DSC_0167 DSC_0168 DSC_0169 DSC_0221 DSC_0225 DSC_0226 DSC_0227 DSC_0228 DSC_0230 DSC_0231 DSC_0233 DSC_0234 DSC_0235 DSC_0236 DSC_0237 DSC_0239 DSC_0242 DSC_0245 DSC_0249 DSC_0251 DSC_0255 DSC_0256 DSC_0259 DSC_0262 DSC_0266 DSC_0270 DSC_0273 DSC_0275 DSC_0335 DSC_0336 DSC_0343 DSC_0344 DSC_0346 DSC_0284 DSC_0285 DSC_0287 DSC_0291 DSC_0292 DSC_0293 DSC_0294 DSC_0295 DSC_0296 DSC_0297 DSC_0298 DSC_0299 DSC_0300 DSC_0304 DSC_0306 DSC_0309 DSC_0311 DSC_0313 DSC_0316 DSC_0317 DSC_0319 DSC_0320 DSC_0323 DSC_0324 DSC_0325 DSC_0326 DSC_0327 DSC_0328 DSC_0329 DSC_0330 DSC_0334 DSC_0337 DSC_0338 DSC_0283 DSC_0277 DSC_0278 DSC_0279 DSC_0280 DSC_0281
Беседа Епископа Јустина: Молитва је наше упознавање са Богом
Беседа Епископа Јустинa: Чудо је живот, овај овде и сада
Прослава Васкрса у Милузу
Након свих богослужења страсне седмице ,прописаних типиком наше Свете Цркве, у нашем храму свечано је прослављен и празник Васкрсења Господа Бога и Спаса Нашега Исуса Христа- Васкрс! У Велику Суботу служена је Света Литургија, као прва објава Васкрса, а затим у 23:00 часа служено је Пасхално јутрење, На сам Васкрс, у присуству великог броја верног народа, служена је Света Литургија, у току које су се многобројни причестили Животворним Тајнама Христовим. Након Свете Литургије и подељеног благослова, приређена је трпеза љубави за све присутне. Верни народ, остао је окупљен код своје Цркве до вечерњих сати, како би прославио Васкрслог Спаситеља. Христос Васкрсе- Ваистину Васкрсе! IMG_7594 IMG_7593 IMG_7587 IMG_2651 f7fac546-99f7-4c66-b801-30f1327f8602 eadd4148-b7a5-4fe3-93d4-8c9505d7c2fb b66bc1a7-3d1e-4d60-ba51-e9c03a23cdb7 7ed48c75-2260-4a61-9ebc-e2d1edc92e81 6ef87dd6-c7ec-4c22-b846-77cbe6112574 IMG_7717 IMG_7665 IMG_7662 IMG_7659 IMG_7603
Васкрс у Валмонту
Црква Светог кнеза Лазара у Валмонту била је мала за све вернике који су желели да присуствују Пасхалној литургији у овом храму. Радост Христовог Васкрсења и осећај победе живота над смрћу настављена је и након богослужења, за време благосиљања јаја и свечаног ручка. ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! 441017401_327505703693774_8918620302600824027_n 441216187_415479498011423_1351748175916588212_n 441322981_317906327843927_5556759766055361819_n 441325251_767427445521881_5708848807458965466_n 441975352_1223132415321294_1831304958612084276_n 440148988_1354074755261617_5086789903428160532_n 440272399_734964155386791_4915036375005855311_n 441194143_416395287920016_3898975532311525027_n
СРПСКЕ ТАПИЈЕ СУ НА КОСОВУ: Снажна васкршња порука владике Јустина – и само један Србин на КиМ неће бити мањина.
ГЛАВНА порука Васкрса јесте да је то празник велике наде. Од тренутака највећег безнађа на крсту, када је Господ Исус Христос био од свих остављен, када је у очима других био посрамљен и презрен, неће много проћи, он ће показати своје право лице, да је Бог љубави и живота који побеђује свако зло, смрт и демоне. Управо кроз Васкрс ми Хришћани црпимо снагу и крепимо се у том празнику над празницима, за све оно што се дешава с нама, и око нас. Тако у разговору за васкршњи број „Вечерњих новости“ збори Његово преосвештенство владика западноевропски Јустин (Јеремић), истичући да је управо васкрснуће пут да се узгигнемо изнад свих невоља и недаћа: То је и главни смисао, да после крста увек следи васкрсење, да после голготе увек долази радост живота, и да људи никада не треба да губе наду. У данашње време, када су доминантни безнађе, страх и стрепња, многе претње разних врста, управо то је порука коју Христос жели да нам упути, да верује у човека, у добро, у живот. Од нас се само тражи да прихватимо веру и да му предамо поверење. Можда се некима та порука коју црква већ вековима, од Христовог васкрсења до данас проповеда, а која је темељ њеног постојања, можда учини слабом и недовољном. Време демантује такве скептике. То је порука и у данашње лудо време, када бесне ратови, када је сваки нови дан пун неизвесности, да сваки човек треба да крене од себе и да се мења, да пodesи своје животне фреквенције на те таласне дужине, Христове. Васкрслог, али и оног који је на крсту. • То је и најснажнија порука коју хришћанство већ вековима упечатљиво шаље свету? Она је потпуна алтернатива овом свету који је сав у материјалном, допадљивом, ограниченом, земаљском, телесном, људском. Ми се кроз ове празнике уздижемо изнад свих могућих логика и граница и показујемо да наша снага извире из дивне пасквалне ноћи у којој је Христос победио смрт. Кроз тај величанствени догађај показао је да је Бог који је дошао на овај свет да нам дарује живот. Не треба овај живот, овде, на земљи, да сматрамо ни као робију, ни као осуду, ни као нешто што треба да се преживи, него да га живимо увек црпећи енергију, снагу и инспирацију у Јеванђељу Христовом, у он оме што је он говорио и како је живео и што нам је оставио у аманет. • Шта бисте пожелели православним верницима на овај велики празник? Да се не ничега не плаше. Добро ће победити. После сваке таме долази светло јутро. Пред свитање и јесте најтамније, као што је и данас у овоме свету. • Какви ми Срби треба да будемо према себи, и другима, суседима, и као појединци, и као нација? Као и увек, критеријум нашег постојања и бића јесте, и требало би да буде, Јеванђеље Христово које каже да је сав закон у двема заповестима, а то су љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и ближњега свога као самога себе. Често заборављамо да волимо сами себе. Не у смислу ег oцентризма и самодовољности, већ да себе прихватимо и заволимо. Ми смо народ који има чиме и да се поноси, и шта да воли, и шта да чува. • Како очувати косовско наслеђе? Чувати косовско наслеђе је наш завет и аманет. Чувати Косово не значи сачувати само територију, него и све оно што Косово, као такво, не, дакле, само као географски појам, носи у себи. Пре свега, да га чувамо у своме срцу и да никада не напустимо косовски завет и косовске идеале. Докле год је оно у нашим срцима и докле год ми будемо чували тај завет косовски, да је земаљско замалена, а небеско увек и довека, и да то буде orијентир нашег живота, онда ћемо га повратити и у физичком смислу. Докле год један Србин тамо буде, он неће бити мањина. Тамо су тапије нашег постојања, Пећка патријаршија, мошти Светог Стефана Дечанског, многих архиепископа српских. • Треба ли нам више јединства и мање свађе међу нама? Увек, Србима поготово, а зато и јесте она крилатица „Само слога Србина спасава“, тако истинита и тако неопходна и данас. ДУБОКА ВЕРА У РАСЕЈАЊУ Људи треба да знају да се, хвала Богу, у расејању, где Срби живе, православна вера чува као зеница ока. Некада можда и нисмо свесни колико су они који су ван матице и отаџбине, на другачији, дубок, конкретан начин повезани са црквом и вером. И то доприноси нашем богатству. Извор: Новости
Васкрс у Луксембург
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова! Празник Васкрсења Христовог започео је Васкршњом Светом Литургијом, свечано и са великим бројем верника где су скоро сви узели учешћа у Светој Тајни Евхаристије. После поделе нафоре и васкршњих јаја у храму је организована туцијада за децу – за прва три места за најаче јаје деца су добила награде. Испред храма културно уметничко друштво ,,Косовски Божури,, су својом песмом и игром увеличали радост празника и обрадовали присутне вернике. Након игара група девојака нашег црквеног хора отпевала је неколико Српских песама које су дирнуле срца присутних. Уз све похвале за игру и песму деца су од народа награђивана громким аплаузима.. Духовна радост празника Васкрсења Христовог понета са Свете Литургије, наставила се празничном радошћу у црквеној порти уз заједнички ручак игру и песму, која је трајала до краја дана. Васкрсли Господ нас је сабрао са свих страна наше Отаџбине да овде у Луксембургу у нашој цркви осетимо заједништво, љубав и слогу – благословом Његовог Васкрсења! Свим верницима наше Парохије Светог Цара Константина и Царице Јелене честитам радосне празнике Васкрса, а свима који славе Ђурђевдан срећну и Благословену Крсну Славу. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ваш Прота Зоран Радивојевић Извор: https://www.spclux.lu/proslava-vaskrsa/ Васкрс-Причешће mini_vaskrs-24-2 mini_vaskrs-24-5 mini_20240506_123549105_iOS mini_20240506_123544711_iOS mini_20240506_123608420_iOS mini_20240505_181249000_iOS_(1) mini_20240506_123550917_iOS mini_vaskrs-24-4 20240505_114941000_iOS mini_20240505_114718000_iOS mini_vaskrs-2024-21 mini_vaskrs-2024-26 mini_vaskrs-2024-22 20240505_114718000_iOS mini_vaskrs-2024-18 mini_vaskrs-2024-27 20240506_123621791_iOS mini_20240506_123739450_iOS mini_20240506_123713488_iOS mini_Vaskrs-2024-b mini_vaskrs-2024-31 mini_Vaskrs-24-16 mini_20240506_123704257_iOS
Шесто Великопосно предавање у Милузу
Шесто, последње у низу Великопосних предавања, ове године у нашој парохији,на Лазареву суботу, одржао је протопрезвитер Емил Танка, настојатељ румунског храма Светих Козме и Дамјана у Милузу. Отац Емил, који иначе ради и у болници, као здравствени радник, говорио је о вези религије и медицине. Након предавања уследила је веома конструктивна дискусија на ову врло занимљиву тему. Верујући да су овогодишња предавања била на духовну корист нашим парохијанима, планирамо нова у Божићном посту, ако Господ да! Протосинђел Максим (Илић) IMG_7458 IMG_7455 IMG_7456 IMG_7457
Лазарева Субота и Цвети у Милузу
На прагу Велике и страдалне седмице, а у ишчекивању Догађаја над догађајима, Светлог и Славног Васкрсења Господњег, у Милузу је свечано било за дане Лазареве суботе и Уласка Христовог у Јерусалим- Цвети. Свету Литургију, на Лазареву суботу, служио је дугогодишњи парох милушки, презвитер Станимир Микић, уз саслужење садашњег пароха у Милузу, оца Максима. Отац Станимир се бираним и дирљивим речима присетио свог служења у овој парохији, али и свој драгих парохијана и њиховог заједничког подвига у служењу Цркви Божијој, на овој страни земаљског шара. Након отпуста, домаћин, отац Максим се захвалио оцу Станимиру на овој радосној посети, пренео му поздраве и благослове нашег драгог Владике Јустина и замолио га да ову заједницу увек држи у молитвама својим. Истог дана су освећене гране врбе и подељене народу као благослов. Сутрадан, на Цвети, Свету Литургију је служио и проповедао Реч Божију, наш настојатељ, протосинђел Максим. Нека су благословени празници! IMG_7475 IMG_7473 IMG_7432 IMG_7431 IMG_7429 IMG_7421 IMG_7415 fd2f56af-edf5-4d46-8bcc-e3c875b41b96 c8151592-8605-4b54-b920-8c3db8562356 c7d642d9-04d6-4b5b-8c29-844b319a80ac 5ec8fded-35e2-456a-83f7-f7519bf3c656