Повици „Достојан!“, „Аксиос!“ и оглашавање звона Светосавског храма на Врачару означили су јуче да је Свети архијерејски сабор СПЦ и званично добио још једног члана. Патријарх српски Порфирије (Перић) рукоположио је викарног епископа Јустина (Јеремића), једног од тројице својих нових помоћника.
Са „наслеђеним“ викаром ремезијанским Стефаном (Шарићем) има их укупно четворицу, а „злобни“ црквени језици већ спекулишу да ће им поглавар СПЦ поделити задужења у Архиепископији београдско-карловачкој да би могао да се посвети црквеној дипломатији и путовањима.
Како год, патријарх Порфирије је, предајући пастирско жезло владици Јустину, рекао да ће до даљег у Београду са браћом викарима делити бригу и обавезу према народу у Архиепископији.
Посебно му је „ставио на срце“ служење свете литургије, која треба да буде темељ сваког живота и епископског рада као брана од оних који би да „Цркву Христову праве по својој слици и прилици, користе је за политичке и политикантске интересе, постављају у политике границе, контролишу, злоупотребљавају“.
Владика Јустин у приступној беседи потврдио је да ће као и до сада у средиште његове духовне и пастирске мисије бити литургија и евхаристија, обавезавши се пред двадесетак српских архијереја и верницима да ће испуњавати све викарске дужности држећи се предања светих апостола.
„Цена љубави је жртва, говорио је свети владика Николај жички и охридски. Данас цену те љубави најскупље плаћа наш народ на КиМ и ја као онај који ће носити древну титулу епископа хвостанских дужан сам да се више и усрдније него до сада молим за наше Косово“, рекао је владика Јустин и најавио да би, уз неопходне благослове и сагласности, желео да више буде са српским народом у јужној покрајини.
Владика Јустин (1982) родом је из Руме, где је завршио основну школу. Као најбољи богослов у генерацији 2002. се после Карловачке богословије уписао на Московску духовну академију.
На четвртој години студија постављен за наставника богослужбене праксе у Покровском храму Академије, а као најбољи инострани студент добио је посебну стипендију из Фонда поглавара Руске православне цркве.
По повратку из Москве 2006, радио је на обнови запустелог манастира Старо Хопово на Фрушкој гори. Две године касније Синод га је упутио на постдипломске студије у Атини, из које је прешао на службу у Епархију западноевропску, где је последњих десетак година био парох у Паризу, Лиону и Дижону.
Говори руски, грчки и француски језик, са којих преводи литургијске текстове, а написао је Службу светом преподобномученику Рафаилу Шишатовачком.
За викарског епископа хвостанског избран је на мајском Сабору. Владика Јустин се за све што је до сада постигао на свом монашком путу захвалио родитељима од којих је „научио да живот борба у трпљењу и нади“, владикама сремском Василију и западноевропском Луки, као и свом духовом оцу епископу зворничко-тузланском Фотију (Сладојевићу).
Преузето са Данас
