Светим Евхаристијским сабрањем, на празник Светог Саве, у Саборном храму у Паризу, који је посвећен највећем Србину свих времена, Светом Сави, началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит Европски господин Пимен из Охридске архиепископије – Македонска првославна црква, уз саслуживање Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског господина Јустина, и свештенства Митрополије европске ОА – Македонске православне цркве и свештенства Епархије западноевропске Српске православне цркве, а уз присуство високих званица: госпође Наташе Марић, амбасадорке републике Србије у Паризу, госпође Бојане Кондић Панић, амбасадорке Босне и Херцеговине у Паризу, господина пуковника Дејана Милисављевића, војног аташе војске Србије у Паризу и мноштва верног народа. После Свете литургије освећени су славски дарови и пререзан славски колач. Такође, господин Драган Јаковљевић одликован је орденом Светог краља Милутина Српсе православне цркве за изузетан допринос у обнови саборног храма Светог Саве у Паризу. Митрополит Пимен је у својој беседи истакао: да требамо следовати примеру Светог оца нашег Саве чија је можда и најважнија и најсветиј дужност била да помири завађену браћу, тим његовим примером поучени треба и наша прва мисао да буде мир међу браћом и жеља за измирењем завађених. После свете литургије уприличена је свечана трбеза љубави благодарећи труду овогодишње куме славе госпође Војиславе Босанац и свих који су учествовали у организацији. https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2023/01/IMG_3547.mov

У недељу, 22. јануара, свечано је прослављен празник духовног оца свих Срба – Светог Саве. Након Свете Литургије и резања колача који је припремио овогодишњи домаћин славе господин Богдан Петровић, одржан је свечани ручак у сали парохијског дома. Прославу су украсили ученици допунске школе на српском језику који су, заједно са својом наставницом Маријом Праизовић и Татјаном Труск, припремили и извели рецитал у част највећег српског светитеља. Као што је то радио за време овоземаљског живота, тако и сада Свети Сава окупља и сабира Србе у вери и љубави, без обзира где се налазили.

У Недељу по Богојављењу (22.01.2023.) на парохији милушкој у Милузу, свечано је прослављена школска слава, Свети Сава.Свету Литургију служио је јеромонах Максим, старешина храма, а на прозбе су одговарали верни народ и ученици српске школе у Милузу.По прочитаном Јеванђељу, поучном беседом се обратио отац Максим, говорећи о значају покајања, које је могуће постићи учешћем на Светој Литургији, конкретније непрестаним сједињењм са Господом, примају Животворне Тајне Његове, Тело и Крв.По заамовној молитви обављен је обред благосиљања славских дарова, са данашњим домаћином, господином Братиславом Крстићем и присутним народом, првенствено дечицом. За славског домаћина наредне године пријавио се господин Томислав Вујић из Цириха.По подељеној нафори, одржан је светосавски програм , који су припремили учитељица Марија Праизовић и ученици српске школе, а у  наставку су дечици подељени пакетићи.За све присутне приређена је славска трпеза љубави. Заиста све беше величанствено и долично празнику нашег Светога Саве. Јеромонах Максим (Илић)

La réunion périodique des évêques orthodoxes de France s’est tenue le jeudi 12 janvier 2023 à 15h sous la présidence du Métropolite DIMITRIOS de France, au siège de l’AEOF. Diverses informations ont été échangées sur la vie des diocèses et les sujets d’intérêt commun en France. 1. Les évêques orthodoxes de France présentent à toutes et à tous, leurs meilleurs vœux pour la nouvelle année civile 2023. Ils ont échangé les vœux avec les autorités civiles et religieuses de notre pays lors du traditionnel office des vœux de l’AEOF qui s’est déroulé le 12 janvier 2023 à 18h en la cathédrale grecque Saint STEPHANE. 2. Les évêques ont salué l’élection et l’intronisation du nouvel Archevêque de la Nouvelle Justinienne et de tout Chypre, en la personne du Métropolite GEORGES de PAPHOS. 3. Les évêques saluent la mémoire de feu le Pape émérite Benoit XVI décédé le 31 décembre dernier. Le Métropolite DIMITRIOS s’est déjà rendu le 3 janvier dernier à la Nonciature Apostolique en France, pour présenter à Son Excellence le Nonce Apostolique, les condoléances des orthodoxes de France. 4. Les évêques alertent de nouveau contre l’éventualité d’un changement législatif qui permettrait en France, une « aide active à mourir », légalisant ainsi l’euthanasie quicontredit toutes les valeurs chrétiennes et humaines fondamentales. Ils ont adopté une Déclaration explicitant les fondements théologiques et éthiques de l’Eglise orthodoxe sur les questions liées à l’accompagnement de la fin de vie. Voir cette publication sur Instagram Une publication partagée par Епархија западноевропска (@eparhijazapadnoevropska) Déclaration de l’Assemblée des évêques orthodoxes de France (AEOF) sur la fin de vie, adoptée le jeudi 12 janvier 2023

Christ est né ! Le Christ, né du Père avant tous les siècles et né de la Vierge à Bethléem, veut aussi naître dans nos cœurs. « Réveille-toi, ô toi qui dors, relève-toi d’entre les morts, et le Christ t’illuminera », écrit saint Paul (Ep 5,14).     Le Christ veut être lumière en nous, lumière plus resplendissante que le soleil. Qu’Il se soit fait homme et soit né à Bethléem ne sert à rien, si nous ne Le laissons pas naître en nous et illuminer nos cœurs.       Le mystère de Noël n’est pas une réalité extérieure. Il ne s’accomplit qu’en devenant, au plus profond de nous, réalité intérieure. La Mère de Dieu et Saint Joseph cherchaient une hôtellerie. Et le Roi des rois se contenta d’une pauvre étable et d’une mangeoire destinée au bétail. Y a-t-il place pour Lui en nous ou bien sommes-nous accaparés par tout ce que nous possédons au point de ne pouvoir Le loger ?     Si nous laissons le Christ Sauveur naître au plus profond de nous, nous devenons un messager de l’amour. Alors nous ne ferons plus rien pour nous-même. Tout sera animé par l’amour.     Si, toujours à nouveau, nous Lui ouvrons la demeure de notre cœur, Il se rendra visible en nous et à travers nous. Ne croyons pas devoir Lui offrir des choses grandioses et splendides. C’est sa présence qui fera rayonner, en notre pauvreté, sa lumière divine.     À Noël, c’est à la naissance du Christ à Bethléem que l’on accorde le plus d’attention. Mais si nous ne voyons pas la relation entre cette naissance et la naissance éternelle du Verbe né du Père avant tous les siècles, nous passons à côté de l’essentiel.     Reste alors seulement un brin d’ambiance romantique : un enfant adorable qui va peut-être attendrir notre cœur quelques instants, mais ne pas nous saisir vraiment au plus profond.     La Kénose de Dieu est l’un des plus grand mystère du christianisme, inconcevable et incompréhensible. Comment l’immensité de Dieu peut-elle s’incarner dans un être si petit et si fragile ? Et un nouveau-né peut-il être « mon Seigneur et mon Dieu » ?     Mais si nous croyons vraiment, nous trouvons là la solution à toutes les énigmes et à tous les problèmes dans le monde. Nous ne pouvons plus douter de l’amour de Dieu pour sa création.     Que le Dieu tout-puissant se soit fait petit enfant à cause de l’homme, est la preuve définitive de la victoire finale de son amour.     Point n’est besoin d’attendre la passion et la mort du Christ pour être sûr de son amour. Entre le trône royal de Dieu et la crèche dans l’étable, la distance est bien plus grande qu’entre Bethléem et le Golgotha. le plus incroyable est arrivé quand Marie a mis au monde l’Enfant-Jésus.     En vérité, Il est né !   Source: https://www.monasteresaintgeny.fr/nativite-de-notre-seigneur-2022/

Lors de la fête de Noël, les enfants de l’école du dimanche ont préparé des chants de Noël qu’ils ont offerts à toute la paroisse en guise de voeux de Noël après la Divine Liturgie. La célébration de la Théophanie est l’une des grandes fêtes de la paroisse, après la Divine Liturgie, la procession descend jusqu’à la plage voisine du Postiguet où les eaux sont bénies et la Sainte Croix est jetée à la mer d’où les jeunes de la paroisse la sauvent.  Celui qui l’enlève le garde toute l’année dans sa maison comme une bénédiction. P Nicolás

Величанствено, како и доликује, празник Рођења нашег Спаситеља- Божић, свечано је прослављен у парохији Светог Архангела Михаила у Милузу. Празновање је почело служењем Свете Литургије те вечерњег богослужења, са налагањем бадњака те послужењем куваног вина,на Бадњи дан, а крунисано Светом Литургијом на Божић. Божићну Литургију служио је јеромонах Максим, старешина храма, уз саслужење свештеника Емила из Румунске Православне Цркве. После Свете Литургије подељена је чесница, а овогодишњи новчић је пронашао Данијел Љубоја. Важно помена је да је на свим светим богослужењима био присутан велики број верника, како из Милуза, тако и из околних градова и држава. Други и трећи дан Божића такође су служене Свете Литургије. После свих светих богослужења наша парохија је припремала трпезу љубави за све присутне вернике Овом приликом свима честитамо Божић уз непролазни радосни поздрав: Мир Божији, Христос се роди! Јеромонах Максим (Илић)

ЊЕГОВО Преосвештенство Епископ западноевропски Јустин служио је свечану божићну литургију у Саборној цркви Светог Саве у Паризу, а пре тога и вечерњу службу на Бадње вече у новој парохији Српске православне цркве Светог Василија Острошког у Пјерфиту, северном париском предграђу. У српским црквама у Паризу и околини су се у оба дана окупиле хиљаде верника, било је ту много породица с децом које настављају да негују традицију из отаџбине, а после службе у препуној порти у Пјерфиту је запаљен и велики бадњак. Била је то прилика да недавно устоличени владика Јустин одржи беседу мира и љубави верницима, и да истовремено пошаље божићну поруку читаоцима „Новости“. На шта овај велики празник треба да нас подсети, када је реч о грађењу односа у породици? – Треба, пре свега, да будемо одговорни према светињи брака и породице. Да у породици увек влада љубав, а строгост када је то потребно, како је то говорио велики Владета Јеротић. То је оно што покреће читав свет, и ако се на прави начин схвати, и ако се на прави начин примењује у животу, то је једино спасоносно и лековито. Љубав, не схваћена као романса или на холивудски начин, већ љубав као спремност на жртву за другога. У последње време дешава се и доста породичног насиља. Како то превазићи, какву хришћанску поруку послати да љубав превагне над силом? – Ни у ком случају никаква врста насиља и присиле не могу да буду у складу с хришћанским законом. Јер, свака врста силе укида истину и укида љубав. А то је оно што је порука Божића, и због које је Христос и дошао, да нам покаже, да је истина увек повезана са слободом и да против истине и на љубав никога не можете да присилите. На све можемо друге да натерамо, али оно што не можемо, и што на крају ни Бог није могао, јесте да нас натера да га волимо и да ми друге натерамо да нас воле. А према комшијама, какви да будемо? Како да више љубимо ближњега свог, а да се мање свађамо? – Ми хришћани смо позвани да нам речи буду благе, а докази чврсти. Да говоримо једни другима у псалмима, у духовним химнама и песмама, како говори апостол Павле, да будемо људи који ће делити радост. Јер, само кроз то ћемо показати своју веру. Кажемо да верујемо у Христа, а онда изађемо на улицу и натмуримо своја лица или паднемо у депресију или у претерани страх или у претерану бригу. Не! Људи који верују у Бога су ведрог духа, радости, позитивне енергије, коју имају у себи, и коју деле с другима. Такви би требало да будемо и према суседима нашег народа, а какви они према нама? – Апостол Павле каже: имајте мир са свима, колико до вас стоји. Не можемо ми никога натерати да нас воли и поштује. У овом свету владају други закони који су у потпуној супротности с јеванђељским законима, али ми смо хришћани ту да се боримо, ценимо и да живимо према начелима Јеванђеља и према начелима онога што је Христос својим рођењем и донео на овај свет. То је нова реалност и нови систем вредности. Живимо у свету пуном насиља, на читавој кугли земаљској. Човек је човеку постао вук. Како то превазићи? – То је тешко и готово немогуће. Зато што, просто, овај свет функционише на тај начин. Али, то не треба да нас обесхрабри, нити пак да унесе немир у наше душе. Не треба да се заносимо да ћемо ми да решимо судбину света и све проблеме овога века у ком живимо. Мало што можемо да учинимо јесте да кренемо путем Христовим, од себе. Прича о мраву ИСТИЧЕ владика Јустин како често воли да помене чувену причу о мраву који је кренуо на пут у Јерусалим: – Други мрав му прилази и каже: Па, ти никада нећеш стићи до Јерусалима! А овај му одговара: Ништа зато, ја желим да умрем на путу за Јерусалим. Дакле, наше је да се трудимо, а како ће то да буде прихваћено у овоме свету, остављамо Богу и историји да суде.