Шта је то празник? Вечито питање које тражи стално и изнова нов одговор, посебно данас када постоји озбиљна криза у његовом схватању. Живимо у доба постмодерне и свет око нас се све мање радује, у човеку се брише његова веома важна карактеристика ”хомо адоранса”, бића славља и радости, а живот пролази испуњен страхом, стрепњом и бригом! Празници постају само ”мале паузе”, у иначе бесмисленом, тегобном и радом оптерећеном времену и животу. То, у разговору за празнични број „Новости“, истиче Његово преосвештенство владика западноевропски Јустин. Коју бисте поруку послали пред предстојеће празнике? – Смисао празника се данас своди на социолошку, друштвену и рекао бих потрошачку раван. Нажалост, превише еуфорије без икаквог разлога, превише очекивања без икаквог дубљег смисла! Празнични дани се доживљавају као ”празан дан”, као дан ”разбибриге”, ”беспосличарења”, размене поклона. На тренутак све се промени: куће, улице, тргови, појави се раскош и богатство и тамо где је иначе сиромаштво, наступи примирје тамо где се води рат. Међутим, црквени празник рођења Господа Исуса Христа и Новог лета Господњег, имају много дубљу димензију. За православно поимање то је пре свега празник истинске радости: Бог је постао човек, појавио се начин давања смисла и значења властитој егзистенцији, преображаја свеукупног живота и рада у радости. Празник Христовог рођења је догађај црквене заједнице, израз човекове потребе за сусрет с њим и искорак из природног поретка ствари, ишчекивање а не само бољег света и живота. И све ово је могуће доживети кроз Литургијско славље. Празник без Литургије је лишен своје суштине и смисла, или му је смисао превреднован. У овом контексту празник престаје да буду ”пуко сећање”, на давно прошле догађаје и постаје искуство оног што тек треба да се догоди, а што већ овде и сада треба да заживимо: живот вечни у заједници са Богом и ближњима. Свакако да то не значи да празнике треба лишавати празничног славља које се догађа у ”Литургији после литургије”. Празник губи животност ако је отргнут од обичаја, игре, забаве, народног предања и весеља, али губи свој смисао ако се сведе само на то. Стога моја порука је да поверујемо да се Христос роди, и да почнемо да живимо ту истину у свом свакодневном животу, па ћемо видети како ће све добити свој пуни смисао и лепоту. Шта нам је највише потребно у овом тренутку у свету? – Много тога! Чини ми се да је кључна реч мир. Мир у нама и око нас, што је у ствари нераскидиво повезано. Свет се налази у зачараном кругу и вечном враћању на исто: воде се војни, економски, политички, психолошки, ”хладни” и крвави ратови. Готово да је постало правило: мржња на мржњу, насиљем на насиље, провокацијом на провокацију… Свако за себе мисли да је невин, а да је други кривац. Грех се промовише, а врлина исмева, лаж се проглашава за истину а тама за светлост! Свако брани своје интересе и циљеве, а права и слободе других се оглашавају као повод за сукоб. И стога говорећи са позиције Епископа православне цркве мислим да је оно, или боље рећи Онај, који нам је данас али и увек најпотребнији јесте Христос – вечни и једини праведни мир. А на нама је да ми хришћани својим животима чинимо Христа живо присутним у овом свету и времену. Хришћани су иконе кроз које се свету пројављује Христос. Његова реч и логика. Наш Свјатјеши Патријарх Порфирије често цитира једну дивну светоотачку мисао: ”Ако нам Христос буде на првом месту, све остало ће бити на своме месту”. И заиста је тако. Кроз Христа и са Христом ми ћемо бити кадри пре свега да победимо зло у себи, а онда као такви бићемо у стању да се одупремо и мржњи и насиљу у свету, и то на Христов начин, суштински, егзистенцијално а не само вербално. Само ”нови људи”, живи следбеници Христови могу да поврате наду и пресеку готово неподношљиви зачарани круг о коме сам говорио на почетку, да помогну да се успостави нова визија и перспектива света и човека. Без претеривања можемо рећи да је Црква Христова права алтернатива свету и суштински једини пут. Први корак је свакако поверовати у Њега, усвојити логику десног разбојника који је признао сопствену кривицу и одговорност и тиме први од свих људи ушао у рај. Мржња се не може искоренити мржњом, нити насиље насиљем. Они се побеђују и искорењују љубављу и миром Христовим, којем смо ми као православни хришћани позвани да сведочимо. И можда ће неко рећи: све је ово утопија што овај Владика прича и готово неоствариво у реалном животу, али замислите само како би ужасно место за живот био овај свет да овакве могућности нема! Дакле, оно што је најпотребније свима нама јесте покајање и лично самоограничење и окретање другом који је брат, никад непријатељ, ког не смемо жртвовати чак ни за ”најсветије циљеве”! Куда плови српски брод у узбурканим светским временима? – Историја српског народа личи на дугу пловидбу кроз бурне воде. Било је тренутака када смо посустајали и губили снагу, али не и смисао; када смо губили државу, али не и душу и образ. Српски народ је често пловио кроз Сцилу и Харибду, али није пловио без компаса и то је оно што је најважније. Проблем није у узбурканом мору, него у губитку оријентације и правца. Ако се тога чувамо, брод ће опстати. А наш компас, правац и пут су Богочовек Христос и Свети Сава, древно хришћанско, косовско-метохијско предање. Захваљујући православном самосазнању наш народ је опстајао и у тренуцима највећих искушења, јер је крајњи циљ увек била Небеска Србија и Царство небеско, јер је знао да је ”земљско замалена”. То наравно не значи да да му је недостајало патриотизма и родољубља. Напротив! За веру и отаџбину ”за крст часни и слободу златну”, Србима живот није био скуп. Наше родољубље је увек произилазило из богољубља. Данас су изазови бројни и комплексни: и спољашњи и унутрашњи, оптерећени смо страшним поделама и раздорима, суочени са изузетно неповољним спољашњим окружењем, геополитичком ситуацијом у свету. Тешко бреме је пало на наша нејака плећа! Наша снага је ипак у нашем јединству, и на то стално треба подсећати и на то позивати, ма колико да то изгледало немогуће.

На празник Ваведења Пресвете Богородице, на YouTube каналу Orthodox Benelux објављена је православна песма на холандском језику под насловом „Gods Kinderen“ („Божја деца“). Реч је о препеву на холандски језик познате српске православне песме „Деца неба“. Песма изражава хришћанску чежњу за Небеским Хлебом и припадањем Богу и Његовом Небеском Царству. У холандској верзији песме се наглашава да земаљски живот, упркос својим благодетима и благословима, не може избавити човека од смрти, и да се спасење може задобити једино кроз Бога и Његово вечно и непролазно Небеско Царство. Песму изводи група појаца из различитих српских православних парохија у Холандији и Белгији. Група је састављена од појаца холандског, српског и мешовитог српско-холандског порекла, а сви су рођени и одрасли у Холандији. Сам састав певачке групе тако на својеврстан начин одражава мост између српског и холандског идентитета обједињеног у православној вери. Музички видео представља аутентичне сцене из живота Српске православне цркве у Холандији, укључујући Свету литургију, Свету тајну брака, сусрете деце и, пре свега, масовно крштење холандских катихумена. Света тајна Крштења је обављена у реци Лек, након чега су новокрштени примили Свето причешће у Цркви Свете Тројице у Ротердаму. Сви кадрови у споту приказују стварне догађаје из црквеног живота, и нису коришћени глумци, нити је било исценираних снимака. Кроз спот се такође препознаје и универзалност Православне цркве, кроз кадрове људи различитог етничког и културног порекла који налазе своје уточиште у окриљу Српске православне Цркве, Цркве Христове, која у своје наручје прима све земаљске народе који траже Христа и спасење. Снимање спота је обављено у Парохији Свете Тројице у Ротердаму, у Дордрехту, на обалама реке Лек, као и на различитим сеоским локацијама у живописној општини Моленланден. Ово су први православни музички видео и песма снимљени на холандском језику, и представљају допринос мисионарским напорима као и израз благодарности што све већи број Холанђана приступа Светој Православној Цркви Христовој. Песма и спот су снимљени по благослову Његовог Преосвештенства епископа западноевропског, Српске православне цркве, господина Јустина Јеремића. Foto 01 Foto 02 Foto 03 Foto 04 Foto 05 Foto 06 Foto 07 Foto 08 Foto 09 Foto 11 Foto 12 Foto 13 Foto 14 Foto 15 Foto 16 Foto 17 Foto 18 Foto 19 Foto 20 Foto 21 KAVER ZA TJUB

У недељу двадесет четврту по Педесетници, 23. новембра 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ Париски и западноевропски Господин Јустин, началствовао je Светом архијереском Литургијом у парохији Светог Архангела Михаила у Милузу (источна Француска). Епископу Јустину je саслуживало мноштво свештенства и ђаконства како из наше помесне цркве тако и из Руске, Румунске и Бугарске православне цркве. Парохија Светог архангела Михаила данас je врло свечано и са особитом радошћу прославила и своју парохиску славу те је Епископ Јустин после Литургије пререзао славски колач и осветио славске дарове. Благодарећи ангажованости и труду протосинђела Максима Илића, настојатеља ове парохије, и његових парохијана ова црква je у потпуности обновљена: фрескописана, постављен je иконостас, уређена парохијска сала и помоћне просторије. Одајући признање најзаслужнијим добротворима и криторима, Епископ Јустин je, Видовданским одличјем Епархије западноевропске, одликовао господина Петрониа Tejићa, а архијереским граматама више заслужних парохијана. Након Литургије је уприличен славски ручак за све присутне. Нека je на многа и блага лета ! WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.12 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.25 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.24 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.24 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.24 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.24 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.23 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.23 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.22 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.22 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.19 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.18 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.36.13 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.23 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.22 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.21 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.20 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.19 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.18 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.17 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.16 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.15 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.14 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (9) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (8) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (7) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (6) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (5) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (4) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (3) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (2) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.13 (1) WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.12 WhatsApp Image 2025-11-23 at 18.32.12 (2)

Наслов збирке песама „Распети Свајтјејши” Аутор и уредник књиге Милош Димић Рецензент Марија Димић Издавач АСоглас Издаваштво Дејан Спасојевић БИОГРАФИЈА АУТОРА    Милош Димић је рођен 12. августа 1985. године у Лазаревом граду Крушевцу. Има брата близанца Уроша са којим је од детињства почео да пише песме. Одрасли су у родном селу Бела Вода. Заједно су дипломирали на Правном факултету Универзитета у Београду крајем 2009. године. Милош је ожењен и са супругом Маријом има ћеркe Магдалену и Ксенију. Породица Димић живи у Белој Води. Песништво је саставни део његове личности и свакодневног живота. Писање духовних песама је израз љубави према Господу, Мајци Божјој и светитељима који непрестано моле Бога за нас. Милош је до сада објавио 15 збирки духовне поезије коју скоро десет година пише са благословом Његовог Високопреосвештенства архиепископа и митрополита крушевачког Господина др Давида Перовића. РЕЦЕНЗИЈА Патријарх српски Г.Г. Порфирије плени својом харизмом на начин да га људи просто воле или имају негативне емоције према њему. Колико му се једни радују, толико други негодују чим се помене његово име. Просто је тако. А он воли све, такав је, одрастао је у породици испуњеној љубављу, мајка га је васпитала да воли, а не да буде човекомрзац, ни расиста, нити ограничен. Због тога му ограничени људи налазе мане свакодневно, тако да по сопственом промашеном схватању смело се наслађују да нам разапињу патријарха. А он се одавно распео када је своју младост посветио Богу и Мајци Цркви Која му додељује благословене и тешке дужности што смерни монах не одбија, већ главу своју приклања. Монах, архимандрит, игуман, епископ, митрополит, патријарх… Свака нова дужност тежа од претходне. Ипак, лице му често сија радошћу јер се ум бави молитвом коју шаље у срце, душа се озарује, па све своје бриге одмах препусти Господу. Монашка мудрост помаже му да изађе на крај са бројним проблемима који му се непрестано сервирају јер много је људи око њега, па су проблеми неминовни. А тек колика и каква су искушења… Злонамерни медији као крвожедни вукови једва чекају да уједу, а желе и да што пре растргну и каменују Његову Светост, а уједно и наруже Мајку Цркву Коју и не сматрају Мајком, већ институцијом, фирмом, организацијом која не мари за верни народ. О, какво је то безумље! Промислом Божијим увек се изабере патријарх одлуком Духа Светога и никако другачије. И стално очекују од Његове Светости да се оглашава за све, питају се зашто ћути, а не помисле да се снажно моли за сав народ српски. Драго ми је што је мој Милош имао толико инспирације да збирку песама посвети Патријарху српском Господину Порфирију, као и храбрости да кроз стихове брани Његову Светост од напада, клевета и увреда, што мало ко данас чини, на жалост, а и ретки се питају како је нашем патријарху када прочита увредљиве коментаре? Сигурно му је тешко јер има осећајно срце и осетљиву душу, пошто су његови давни сусрети са Светим Старцем Порфиријем одредили даљи ток живота и дали снаге да храбро корача напред, прихватајући сва послушања као свети благослов Мајке Цркве. Господ да му подари обиље здравља и молитвене снаге да најтежи крст носи часно, достојанствено и у славу Божију! Марија Димић Духовно искуство патријарха српског Наш патријарх има заиста пребогато духовно искуство из живота свог јер у срцу је то непроцењиво злато које нам даје наш Дародавац Бог! У срцу Његове Светости дивно стају све светиње у којима је опит стицао јер такви тренуци занавек остају записани како је наш Господ рекао! Ношење крста је за свакога најбоље духовно искуство и испит наше вере, као и прихватање свете Божје воље! А неки би да патријарху што шта замере! Његов ум је теолошка енциклопедија, кроз искушења вера му је све јача, а савети од Светог Старца Порфирија осветљавају пут којим смело корача! Свети отац Порфирије дивно је утицао на ученика да осети обиље благостања! Духовно искуство неуморно је стицао кроз благословена црквена послушања! Његова Светост се данас понајвише подвизава док узраста у смирењу, Господ смиреног уздиже све више и душу води ка најслађем обожењу! Милош Димић Песник Милош Димић Предња корица Распети Свајтјејши корице

ДАНИ СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ У НАНСИЈУ У Нансију, као и у читавој  Француској, 20. и 21. септембра одржани су Дани европске културне баштине, на којима су, по други пут, учествовали и Парохија Светог Николе и српска заједница из овог града, са манифестацијом Дани српске традиције. Парохија Светог Николе, у сарадњи са Српском допунском школом, КУД-ом Слога и парохијанима из Нансија, настојали су да присутнима прикажу део српске културне баштине кроз изложбу Средњовековне православне уметности, пројекцију филма Икона, фолклорне игре и српске кулинарске специјалитете, као и кроз литерарну и ликовну дечију изложбу ђака Српске допунске школе. Одлично уиграна заједнице успела је да прикаже добар део најлепших вредности своје матичне земље а у томе су учествовали представници црквеног одбора свештеник Марко Дабић, председник Радиша Патрик и чланови Весна и Драган Маричић, Иван Павловић, попадија Јелена Дабић; Варадинка Аврамовић, Сандра Станковић и Жанвиев Вожијан су организовале наступ фолклорног ансамбла Слога а играма из Србије представили су се и дечији ансамбл, као и ансамбл одраслих. Ненад и Нина Вулин уз Младенку и друге учеснике, били су прави експерти у организацији и реализацији врло укусних домаћих специјалитета српске кухиње. Велики допринос овој манифестацији дао је и Гуне Аврамовић. Део ученика Српске допунске школе потрудили су се, да се на овој манифестацији, Србија представи у најлепшем светлу. Поред ликовних радова било је дивних рецитација српских песника. Посебно су се истакле Селена и Маелија, ћерке Светлане Аврамовић (такође некадашње ученице Српске допунске школе у Нансију, у периоду од 2001-2006.). Оне су приредиле су дивне ликовне радове посвећене Србији као и Мила Милетић (која је још и рецитовала). Интересантно је Селенин и Маељин тата Максим је Француз који их бодри да науче и причају језиком своје мајке уз жељу да науче много тога о интересантној и дивној спрској култури, обичајима, историји, музици, традицији… Код Миле је ситуација обрнута, тата Бобан је у браку са Францускињом Виржини која максимално подржава став да њихова ћерка поред француског зна и српски језик и богату културу српског народа. Велику мотивацију у учењу српског језика поред родитеља пружа и учитељица Снежана Милетић, која је пресрећна што у многим градовима њени бивши ученици сада доводе своју децу на наставу српског језика. Овој лепој манифестацији присуствовали су и представници Генералног конзулата Републике Србије у Стразбуру конзули Славољуб Царић и Лука Лекић. Српска заједница им се посебно захвалила као и Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, уз чију финансијску подршку су Дани српске традиције одржани. Катарина, протојереј Марко Дабић smart IMG-4bb771e8551538ebf29d0d2e61ad481b-V IMG-27dccd0e9e0a84944c185eaa395231d7-V IMG-52e3176ff19c3d11fb027f790461ff00-V IMG-54d7ad66680fe4c3d9982bdd33acdecd-V IMG-59c0e10da7d4e4a259780cc2df7068ff-V IMG-912df6b01efd91aa05b50b98079f890a-V IMG-58411b7b83738ad45ce200dec5e092d5-V IMG-210006d472d6d4b692cd6f4ff7837daf-V IMG-368525f5f5ab79e5ace0545eb4f6c709-V IMG-20251018-WA0002 (1) IMG-a0129f3ac759fc7895c42f3f99ddbf24-V IMG-b724b671900622e7593b59d3234ebd8e-V IMG-dbe308ee57f4358b84f0b13a830fb832-V IMG-e312ce848ad95224d4bb30a0dce3f919-V IMG-e06283025c752dd21b057243ef6102e9-V IMG-e99796723a63235cd6e2269a6df7078f-V IMG-f2d546f026309f178261ceb29abd288a-V IMG-f8138c474b6bf8988e76d3485eadc8e7-V nansi-02 nansi-03 nansi-05 nansi-06

Парохија Св. Кнеза Лазара у Валмонту организовала је Фестивал српске културе и гастрономије, 27. 28. септембра. Црква и парохијска сала у Валмонту била је простор на којем је представљен део нашег богатог духовног и културног наслеђа. У оквиру Фестивала организована је изложба о историји Српске православне цркве, изложба средњовековне уметности, пројекција филма Икона, представљање традиционалне српске кухиње, као и наступ хора из Луксембурга и КУД-а Јединство из Стразбура. Велики број учесника и посетилаца ових догађаја, као и њихове одличне реакције и атмосфера, показали су да међу Србима у Француској, као и међу самим Французима, постоји истинска заинтересованост за нашу традицију. Надамо се да ће, уз Божију помоћ и наш заједнички труд, ова манифестација постати редовно место окупљања Срба у Лорени и околним областима, као и место на којем ће Французи имати прилике да се упознају са лепотом нашег духовног и народног наслеђа. IMG-5a4f1716f4b5819c95f77a3a94925965-V IMG-05ab6098b32e022df46ee5f64e4a7f12-V IMG-6ab85a66f67932238a3f7e76422112fc-V IMG-91cdb3f15b29c08360e7a3be0ca44c81-V IMG-97eedff1a30f7d5bf0abcc124fa14df1-V IMG-4516d395e581b2be5454ba1d6b3d9663-V IMG-5964a4e2b1b6c14f3e447139eaf46e12-V IMG-99367f222e1335108d9039593e5f3cf3-V IMG-b452545731d964aee7ab157814860979-V IMG-dbce957c2b76ee751a0371db8734a4ec-V IMG-e20a439f783c3178b5c888627db54d78-V smart smart smart Screenshot_20251024_154113

Одржан први српски православни дечији сабор Бенелукса У суботу, 13. септембра 2025. године, по први пут је одржан Српски православни дечији сабор Бенелукса. Домаћин сабора била је Парохија Свете Тројице у Ротердаму, која је у сарадњи са Српском православном омладином Холандије (СПОХ), а по благослову епископа западноевропског господина Јустина, одлучила да предузме овај изузетно важан корак за српску децу која живе у земљама Бенелукса. На сабору је учествовало око 120 деце. Сабор је започео Светом литургијом којом је началствовао архијерејски намесник за Бенелукс, протојереј-ставрофор Милан Живановић. Саслуживали су старешина ротердамске парохије протојереј Борис Топић, протојереј Бојан Радичевић из Брисела, протојереј Горан Ковачевић из Ротердама, јереј Душан Вучић из Амстердама, јереј Крсто Станишић из Утрехта, јереј Небојша Мастиловић из Ротердама и протођакон Дејан Радошевић, такође из Ротердама. На литургији су се деци обратили: отац Крсто, који је одржао беседу, затим отац Милан, који је родитељима и деци упутио уводно слово и позвао их на Други српски православни дечији сабор који ће се одржати у његовој парохији у Антверпену 26. септембра 2026. године, а на крају и отац Горан, који је одржао уводну беседу на холандском језику. У наставку Свете литургије сва деца су отишла у парохијску салу на ручак који су припремили домаћини. После ручка деца су подељена у пет група: најмлађа група „Свети Ђорђе“ за децу предшколског узраста од 0 до 5 година, група „Света Петка“ за децу од 6 и 7 година, група „Свети Јован Крститељ“ за децу од 8 и 9 година, група „Свети Сава“ за децу од 10 и 11 година, група „Свети Симеон Мироточиви“ за децу од 12 до 15 година. О свакој групи бринули су волонтери Српске православне омладине, који су били лидери њихових група и пратили су децу током читавог дана сабора. Најмлађа група је током сабора имала посебан програм са васпитачицама и помоћницама, где су кроз игру, приче и песме провели дан заједно. Остале четири групе похађале су следеће радионице: радионицу „Разговор са свештеницима“, на којој су са оцем Бојаном и оцем Душаном разговарали о вери и питањима из свакодневног живота, спортску радионицу на којој су играли фудбал, радионицу певања, где су са члановима ротердамског хора певали православне дечије песме, радионицу фолклора са представницима КУД-а „Тамо далеко“, који су их учили традиционалним српским играма и показивали различите врсте српских народних ношњи, које су деца имала прилику да обуку. Свака од старијих група прошла је кроз све радионице. Док су деца била на радионицама, родитељи су учествовали у радионици „Родитељски кутак“, која је била посебно организована за њих. У њој су имали прилику да разговарају са оцем Миланом Живановићем, који је одговарао на њихова питања и поучавао их током читавог трајања сабора. Оцу Милану су се повремено прикључивали и отац Горан, као и отац Милован Милошевић из Ајндховена. За родитеље је ово била изузетно важна радионица у којој су могли да добију помоћ, подршку и поуке од свештеника, али и једни од других, како би уз подршку Цркве Божије што боље испунили велики и важан задатак родитељства. Родитељи су веома позитивно реаговали на пажњу, љубав, стрпљење и време које им је посветио отац Милан. На крају су лидери група свој деци поделила персонализоване дипломе, као успомену на овај догађај. Деца су завршила овај камп пуна утисака, нових знања, пријатељстава и прича које су касније поделили са организаторима. Читавом организацијом и координацијом сабора је руководила одборница СПОХ-а госпођица Марија Барјактаровић. Поред српског православног дечијег сабора, који је ове године организован по први пут, деца из Бенелукса већ три године заредом учествују и у Српском православном дечијем кампу Холандије, који се организује у пролећном периоду и траје три дана. Ова два велика догађаја – сабор и камп – омогућавају српској деци из Бенелукса да се срећу сваких пола године и да осете љубав и снагу заједнице Српске православне цркве, која брине о њима и показује им да нису сами. За децу је ово изузетно значајно искуство, јер у средини у којој су увек мањина имају прилику да два пута годишње доживе искуство саборности, да се повежу са вршњацима из свог народа и своје Цркве и да стекну успомене које ће памтити читавог живота. IMG_3988 IMG_3846 IMG_3860 IMG_3862 IMG_3845 IMG_3912 IMG_3999 IMG_3858 IMG_3868 IMG_3892 IMG_3885 IMG_3895 IMG_3859 IMG_3869 IMG_3909 IMG_3910 IMG_3873 IMG_3897 IMG_3898 IMG_3911 IMG_3913 IMG_3852 IMG_3867 IMG_3935 IMG_3879 IMG_3936 IMG_3938 IMG_3878 IMG_3853 IMG_3881 IMG_3886 IMG_3890 IMG_3887 IMG_3880 IMG_3864 IMG_3871 IMG_3934 IMG_3872 IMG_3882 IMG_3891 IMG_3915 IMG_3888 IMG_4007(3) IMG_3874 IMG_3847 IMG_3940 IMG_3851(1) IMG_3848(1) IMG_3899 IMG_3850 IMG_3857 IMG_3971 IMG_3877 IMG_3856 IMG_4006 IMG_3855

У суботу, 13. септембра 2025. године, светом тајном Крштења и Миропомазања у свету Цркву Христову, Цркву Српску и Светосавску, примљено је десет нових чланова Холанђана, који су на крштењу добили имена: Марија, Ксенија, Ирина, Стефан, Катарина, Гаврило, Агатон, Софија, Димитрије и Јован. Крштење и миропомазање су обавили протојереј Горан Ковачевић, јереј Небојша Мастиловић и јереј Крсто Станишић на холандском и енглеском језику. Новокрштени су прошли једногодишњи катихуменат, током којег су се интензивно припремали за крштење похађајући катихезе које су им држали, као предводник, протојереј Горан Ковачевић, јереј Небојша Мастиловић, јереј Крсто Станишић и протођакон Дејан Радошевић. Поред катихеза, редовно су присуствовали и светим Литургијама на холандском језику које су служене једном месечно, као и на српском језику сваке недеље и празницима. Већ од октобра ове године почиње нови циклус катихеза за Холанђане који желе да приступе православној вери, а већ сада има више од петнаест пријављених. Последњих година велики број Холанђана приступа православној всри, међу којима је већина младих у раним двадесетим годинама. Највећи број прилази Српској Православној Цркви или Руској Православној Цркви, а многи су већ примили свето Крштење и Миропомазање и ревносно живе светотајинским животом. Интересовање за приступање Православљу све више расте, а свештенство Епархије западноевропске, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа париског и западноевропског г. Јустина, труди се да све оне који траже Православље прихвати раширених руку, да им пружи љубав и гостопримство, као и да им обезбеде катихезе, поуке и пастирско старање како би испунили Христову заповест: „Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт 28,19). Извор: spc.rs img-4864844 img-1997315 img-3368494 img-1144776 img-1982022 img-3527127

У суботу, 06. септембра 2025. године, на празник Светог Свештеномученика Евтихија, Епископ Јустин началствовао је Светом Литургијом у манастиру Успења Пресвете Богородице у Ушону (Uchon).Епископу је саслуживало мноштво свештенства и ђаконства, како наше Епархије, тако и из епархија других помесних цркава.     Данас је, одлуком Епископа Јустина, на велику духоховну радост мале ушонске обитељи, присутног свештенства и монаштва, као и многих присутних верника сабраних са свих страна, монахиња Јонија устоличена за игуманију ове Свете обитељи. Оснивач манастира Успења Пресвете Богородице (Monastère de la Dormition de la Très Sainte Mère de Dieu) и његов први игуман био је отац Лука (père Luc Devoisin-Lagarde). Отац Лука је уредио манастирски конак, цркву и двориште. Такође, отац Лука је осликао манастирску цркву, трпезарију, гостопримницу. Иако га је прерана смрт (2010. године) спречила да у потпуности заврши са осликавањем иза оца Луке су нам остали манастирско здање и предивне фреске које плене својом лепотом. У манастиру су до 2020. године живеле и подвизавале се мати Евлалија и мати Јефимија. После неколико година тиховања и запустелости, пре две године у манастир посвећен Успењу Пресвете Богородице у Ушону (Uchon), благословом Епископа Јустина, су се настаниле три монахиње, сада игуманија Јонија, монахиња Магдалина и монахиња Александра. Утрнуло кандило вере и молитве, поново се разбуктало  и заблистало сјајем хришћанске љубави и подвига. Сестре су удахнуле нови живот у ову светињу својим молитвама, трудом, радом и сабирањем верног народа са свих страна. Нека би Господ благословио њихов пут подвига, нека их укрепи и оснажи својом исцелитељном љубављу да би овај Свети манастир и сестринство пружали уточиште и утеху верницима који у овом манастиру хитају Христу Господу тражећи опроштај грехова, љубав, мир, исцељење од душевних и телесних слабости градећи свој пут ка Царству небеском. Нека је на многа и блага лета новој игуманији Јонији и њеном сестринству! photo_2025-09-06 21.38.25 photo_2025-09-06 21.38.28 IMG_0075 IMG_0292 IMG_0286 IMG_0285 IMG_0280 IMG_0278 IMG_0274 IMG_0273 IMG_0270 IMG_0272 IMG_0255 IMG_0254 IMG_0252 IMG_0250 IMG_0248 IMG_0241 IMG_0238 IMG_0237 IMG_0233 IMG_0230 IMG_0228 IMG_0224 IMG_0223 IMG_0219 IMG_0213 IMG_0212 IMG_0211 IMG_0206 IMG_0205 IMG_0202 IMG_0199 IMG_0197 IMG_0198 IMG_0196 IMG_0194 IMG_0179 IMG_0180 IMG_0177 IMG_0174 IMG_0171 IMG_0170 IMG_0168 IMG_0167 IMG_0162 IMG_0160 IMG_0156 IMG_0158 IMG_0152 IMG_0147 IMG_0148 IMG_0143 IMG_0141 050192d3-1339-4d57-8e03-d74bdcae5ab3 IMG_0131 IMG_0128 IMG_0122 IMG_0117 IMG_0119 IMG_0120 IMG_0106 IMG_0103 IMG_0097 IMG_0092 IMG_0094 IMG_0091 IMG_0090 IMG_0088 IMG_0082 IMG_0081 IMG_0077 IMG_0079 IMG_0450 IMG_0448 IMG_0543 IMG_0545 IMG_0546 IMG_0547 IMG_0548 IMG_0549 IMG_0550 IMG_0552 IMG_0553 IMG_0554 IMG_0555 IMG_0556 IMG_0557 IMG_0558 IMG_0559 IMG_0564

СПЦ од данас има нови храм Св. Симеона Мироточивог у Утрехту! (Али још није крај борби) Драги парохијани и пријатељи парохије, Велика је радост и част обавијести вас да смо од данас формално и правно, као Српска Православна Парохија Светог Симеона Мироточовог у Утрехту, Епархије западноевропске СПЦ, постали власници храма, за чију куповину смо се интензивно борили претходних 10 мјесеци! Захваљујући изобилној Благодати Божијој и непрестаном молитвеном заступништву Светог Симеона Мироточовог, Свете Ксеније Петровградске и Светог Василија Острошког као и многих других молитвеника и угодника Божијих; захваљујући изузетној великодушности прије свега наших парохијана, а онда и наших братских парохија и епархија, као као и многих добрих људи из Холандије, Белгије као и многих земаља широм Европе и широм Свијета као и из свих Српских Земаља, успјели смо да сакупимо суму од 300 000 евра, што нам је омогућило да платимо учешће и половину цијене храма, што је и био неопходан услов да бисмо могли постати власници храма. Уз Божију помоћ достигли смо циљ који се многима чинио недостижним! Да би се разумјела непроцијењива вриједност куповине овог Храма, мора се узети у обзир то да у Холандији храмови немају заштићени статус и продају се на слободном тржишту, те их стога често претварају у супермаркете, бутике, теретане, дискотеке, некад и у џамије; а добијање дозволе за градњу новог Храма готово је немогуће, нарочито у провинцији Утрехт. Тако да је могућност која нам се отворила да откупимо храм од постојеће хришћанске заједнице која се гаси, представљала изузетну и јединствену прилику, која се ријетко даје и коју смо хвала Богу и свим добротворима успјели да искористимо. Тако да могућност да стекнемо Храм у географском центру Холандије и то у једном од најљепших, најуређенијих и најпросперитетнијих мјеста у земљи, представља огроман и изузетан благослов за цјелокупни српски народ, и овај наш нови Храм ће ако Бог да бити живи извор вјере и активни чувар језика, културе и обичаја српског народа као и чувар Косовског Завјета. Кратки филм о нашој дивној, сложној и родољубивој парохијској заједници погледајте погледајте на овом линку: https://www.youtube.com/watch?v=HFerNQbh9EI&t=1s Иако су најтежи, најнеизвјеснији и најзахтјевнији дани борбе за сопствени храм иза нас, остаје пред нама озбиљан задатак да отплатимо у виду кредита и другу половину храма као и трошкове куповине и пребацивања храма на име Српске Цравославне Цркве. За ове напоре ће нам такође бити потребна Ваша помоћ и подршка и зато молимо све оне који су нас до сада подржавали да то наставе да чине, а оне који нису, да се укључе у овај наш Богом благословени подухват и да се тако упишу у вјечну и непролазну књигу добротвора нашег храма. За градитеље и ктитор храма Божијег ми се молимо на свакој светој литургији докле год тај храм постији. Благодаримо свима вама који сте својим молитвама, подршком и прилозима помогли куповину овога храма и који помажете и који ћете помагати у његовој отплати и нека Господ свима вама и вашим породицама, и свима вашим милим и драгима, узврати изобилним добрима. А све информације везане за донацију можете да пронађете на овом линку: https://www.svetisimeonutrecht.com/doneren-srb/ Све прилоге из ЕУ земаља најбоље је директно уплатити на жиро рачун: Orthodoxe parochie van de Heilige Simeon de Mirreschenker IBAN: NL15 INGB 0000 7233 70 BIC/SWIFT: INGBNL2A WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.11 (3) WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.11 (2) WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.11 (1) WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.11 WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.10