IMG_7004 IMG_7059 IMG_7006 IMG_7007 IMG_7023 IMG_7065 IMG_7066 IMG_7015 IMG_7017 IMG_7019 IMG_6993 IMG_7056 IMG_7057 IMG_7055

IMG_6986 IMG_6964 IMG_6963 IMG_6962 IMG_6961 IMG_6960 IMG_6992 IMG_6989 IMG_6988 IMG_6987 IMG_6993 (2) IMG_6991

Украјинска Православна Црква је, као што је општепознато, једина канонска и законита Православна Црква у Украјини, а уједно и највећа верска организација у тој земљи. Она је призната од свих Православних Цркава у свету, као и од свих инославних Цркава и конфесија, док неканонску, расколничку структуру која, иако назива себе Православном Црквом Украјине, нема ни најосновније атрибуте црквености, признају само четири Православне Цркве, које по броју својих верника чине веома мали проценат у православној васељени. Наравно, и кад би бројчана несразмера била у корист неканонске структуре, тојест на уштрб канонске Цркве, то у онтолошкој равни не би изменило ништа: Црква је Црква, а илегална парасинагога може постати Црква искључиво кроз покајање и канонску процедуру, никако нечијим потезом пера. Украјинска Православна Црква није никаква „зараћена страна” него жива и делатна Црква Божја у јединству вере и литургијском општењу са Руском Православном Црквом и Православним Црквама уопште. Ратове, праведне и неправедне, воде државе, а не Цркве. Чудовишног је карактера и сâм третман неке Цркве као непријатеља због чињенице да припадници трагично сукобљених страна, уколико су верници, јесу верници једне те исте Цркве. Црква је увек за мир, стално се моли за мир и чини све што може да непријатељство и мржњу међу људима и народима замене пријатељство и љубав. Црква не дели људе на „своје” и „туђе”, „домаће” и „странце”; она се труди да, у име Бога Који је Љубав, воли све и пастирски брине о спасењу душâ и животâ свих којима су братска љубав и помоћ потребне. Најбољи пример таквог става и понашања даје нам Украјинска Православна Црква – њен првојерарх, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, њен епископат, свештенство, монаштво и верни народ. Због тога Српска Православна Црква са дубоком забринутошћу, тугом и састрадалном братском љубављу гледа „трпљење светих” (Откр. 14, 12; ср. 1, 9) у Украјини, гледа притиске, насиље и прогоне које актуелна украјинска власт врши против канонске Цркве, а тиме и против већине властитих грађана, с обзиром на чињеницу да је реч о највећој верској заједници у земљи. Прогони су кулминирали управо последњих дана насилним отимањем храмова у корист псеудоцрквене расколничке структуре, која има статус својеобразне „државне Цркве” и неформалне инквизиције. Најављен је и предстојећи врхунац терора, верна реприза совјетског гоњења Цркве – изгон двеста педесет монаха и више стотина професорâ и студената теологије из Кијево-печерске лавре, вековног духовног изворишта и средишта Свете Русије (Святая Русь), крстионице источнословенског хришћанства и Православља у савременој Украјини, Русији и Белорусији. Кијево-печерска лавра са својим светињама није само символ и центар православне Украјине и, шире, „рускога света” (ма како ко тумачио тај термин) него и непресушни живоносни извор духовности васцелога Православља. Штавише, духовно и културно благо Лавре јесте изузетно важан и свима видљив елеменат не само украјинске и сверуске него и светске културне баштине. У светлу ових чињеница, одлука садашњег државног руководства Украјине да митрополита Онуфрија, монашко братство и духовну академију протера из Лавре није друго до синоним ужасавајућег државног терора над Црквом, као и најгрубљег кршења њених основних права, верске слободе и слободе савести уопште. Понашање украјинског државног руководства сведочи да је његов стварни – вероватно и крајњи – циљ брисање историјског памћења и свих трагова изворног Православља у Украјини да би се изменио кôд и историјски идентитет који је Црква мукотрпно изграђивала и чувала у току векова, од светога кнеза Владимира до данас. Осећајући и знајући да једина постојећа Православна Црква у Украјини, на челу са митрополитом кијевским Онуфријем, храбро и смирено носи свој крст и са надом узлази на Христову и своју Голготу, уверени смо да ће Распети и Васкрсли Господ – због дубоке вере, праштања и љубави према свима, па и према непријатељима по њиховом сопственом избору – дати снаге Својој Цркви да издржи сва страдања која треба и мора да поднесе. Истовремено подижемо свој вапијући глас против ужасне неправде, против државног терора над Црквом у Украјини који „вапије на небо”. Надамо се да ће Цркве и верске заједнице, као и институције и организације којима је стало до мира, правде и каквог-таквог поретка у свету, осудити флагрантно кршење верских права и слобода у Украјини. Молећи се усрдно Господу за прекид братоубилачког рата у Украјини и за што скорије успостављање благословеног мира у њој, са вером, надом и љубављу ишчекујемо тријумф Крста и Васкрсења Христовога над силама таме, зла и смрти. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје славимо. Патријарх српски Порфирије, председник Светог Архијерејског Синода

У недељу крстопоклону, трећу недељу великог поста Његово Преосвештенство Епископ Западноевропски господин Јустин началствовао је Светом архијерејском литургијом у парохији Светих царева Константина и Јелене у Великом војводству Луксембургу Његовом преосвештенству саслуживао је протојереј Зоран Радивојевић, парох луксембуршки, протојереј-ставрофор Панајотис Мошонас из Цариградске патријаршије и ђакон Никола Ракићевић. Литургији је присуствовало и велико мноштво народа, у највећем броју Срба, али и Руса, Македонаца и Грка. У својој беседи о Часном посту и Крстопоклоној недељи Епископ Јустин је рекао: „да је крст помиритељ и ујединитељ неба и земље, јер је на њему био разапет и пострадао Господ наш Исус Христос, али и васкрсао и крстом победио смрт. Тајна крста јесте у томе што се свемогући Бог одрекао своје свемоћи да би нам показао колико нас воли, колико смо вредни његове љубави и пострадао за нас да би нас избавио од смрти и управо у томе је Бог пројавио своју свемоћ и превелику љубав“. текст написао: Никола Стојановић

Драга браћо и сестре, велика Светиња нам долази у походе – мошти Светих туманских Чудотвораца Зосима и Јакова. Немојте да нас затекне неспремне! Најмање што можемо да учинимо јесте да им пођемо у сусрет и дочекамо их достојанствено у суботу 04. марта у Саборној цркви Светог Саве у 17:00 часова. Ваш Владика Јустин

Од  недеље 12. фебруара од 10.30 часова Светом Литургијом на Света Три Јерарха почећемо са богослужењима у новој цркви на Холеришу Драги моји парохијани, Коначно лепа вест за Српску Православну заједницу у Луксембургу! Због старости зграде у Пулфермил-у и из сигурносних разлога добили смо решење о иселењу из просторија које смо користили 15 година. Богу хвала после дужих преговора са општином града Луксембурга и луксембуршком диоцезом Католичке Цркве дошли смо до позитивног решења добијањем католичке цркве у граду Луксембургу на коришћење, (149, rue de Hollerich, L-1741 Luxemburg), са сагласношћу државе и цркве. За почетак цркву смо уредили за Православна богослужења, а трудићемо се да је уз вашу помоћ још боље улепшамо и унесемо православни дух близак нашем народу. Са благословом Преосвећеног Владике нашег Г. Јустина наставићемо са богослужењима као и до сада у цркви на Холеришу: Недељом Света Литургија у 10.30 часова Служба радним данима о великим празницима у 10.00 часова Петком Акатист Пресветој Богородици и Св. Тајна Исповести у 18.00 часова Црква је велика може да прими све вернике који дођу на богослужење, лако је наћи, сви који долазите аутопутем из Еш-а у град Луксембург наилазите право на цркву. У околини цркве има више паркинг места; преко пута цркве, код Гедерта, иза цркве, код гробља на Холеришу и велики паркинг Бујон једна станица бусом до цркве. Добродошли у нови храм! Ваш Прота Зоран Радивојевић

Са благословом Епископа западноевропског господина Јустина, у недељу, 29. јануара, у сали саборне цркве Светог Саве, одржана је свечана светосавска академија! После отпојане химне, академију је отворио уводним словом архијерејски заменик и старешина цркве Светог Саве протојереј-ставрофор Никола Шкрбић. Затим је уследила светосавска беседа коју је произнела госпођа Драгана Мандић. Присутни су имали прилику да чују неколико песама у извођењу новооснованог хора при цркви Светог Саве, као и пар дивних мелодија изведених од стране инструменталног састава културно уметничког друштва “Извор”. Чуле су се речи великог Јована Дучића о нашем “мудрацу и писцу, политичару и светитељу” Светом Сави, орили су се стихови Матије Бећковића, Војислава Илића, Бране Црнчевића који вапи Светом Сави заједно са свима нама и говори: Чуј нас, свети оче, који одјекујешод звона и клепала који траже спаса!Кад ћеш нас чути, ако нас не чујешданас, кад немамо ни језика, ни гласа? Из овог мрака, што труне и трује,не чује се позив ослободиоца.Одакле ће се чути, ако се не чујеса крста, с точка, с Косова и с коца? Ако Ти нећеш, ко ће нас повести,закопане с ровцима и кромпирима,путниче који си босим ногама доспеотамо докле се не допире ни крилима?   https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2023/02/IMG_4135.movhttps://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2023/02/IMG_4127.movhttps://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2023/02/IMG_4134.movhttps://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2023/02/IMG_4133.movhttps://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2023/02/IMG_4129.movhttps://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2023/02/IMG_4128.mov

Жив је Сава – Жив у Господу! Жив је Сава   – Жив у народу!“ Мала је била позорница у крипти  Храма Свети Сава , као и позорнице диљем света да прими све истинске настављаче дела Светог Саве  и ове 2023.године.Као да је знао да ћемо као народ пролазити  и живети у разним земљама, упознавати друге културе и  због тога нам оставио у аманет пут којим треба да ходимо, ма где били, не би ли часно и достојанствено опстали: „Држите реч Божју и веру Христово да вам добро буде и деци вашој и свима који долазе после вас….“ ( речи изговорене на сабору у Жичи давне1221.године) Савине речи су се усадиле у свест истинских српских родољуба које су у овогодишњој прослави  ђаци приказали у лику Надежде Петровић (Сара Петровић)и Милунке Савић(Ангелина Лаловић) али и наше Енглескиња Флоре Сендс (Тијана Бургић). Осим њих , заблистали су и  други ђаци од 4 до 14 година, мали глумци и настављача дела најзначајније личности из Свете Лозе Немањића, као и мали играчи из КУД-а „Извор“ и „Младост“који су вешто плели ногама најлепша српска кола и вили песме у славу Светитеља Саве.  Мамама ,бакама,татама и декама су се усијали дланови поздрављајућинајлепше лекције српског културног наслеђа које су износилиСтефан Петровић, Саша Подеван, Уго, Рита и Ава Коради, Сара и Ема Нешковић, Иза Рифар, Марко и Елена Филиповић, Лазар и Милица Пауновић, Карла и Зое Ћириловић,  Мари, Викторија и Лора Костадиновић, Коста и Стела Ивановић, Стеван Рајић, Војин Самарџић, Софија, Теа Пантовић, Инес Жикић, Димитрие и Филип Зорић, Антон Хамаву Харамбуру  и многи други. Све је протекло с благословом Епископа господина Јустина и будном пажњом и поздравним словом  старешине храма Светог Саве , Шкрбић Николе који се и ове године  побринуо да се за децу обезбеде светосавски пакетићи. Љ.Бургић, професорка српског језика и књижевности https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2023/02/video-892bf35045d6ae58babc97134c480402-V.mp4