La Nativité du Seigneur. (Matthieu 2, 1 à 12) Au Nom du Père, du Fils et du Saint Esprit, amen. Aujourd’hui, l’Eglise nous montre comment la Lumière Divine qui s’incarne dans un petit enfant, est refusée par ceux qui préfèrent trafiquer dans les ténèbres et l’ombre de la mort. Saint Jean dans son prologue ne dit-il pas : « la Lumière luit dans les ténèbres et les ténèbres ne l’ont pas reçue ». Hérode est Juif, il n’ignore rien de l’espérance messianique du peuple d’Israël. Mais Hérode le sanguinaire est possédé par le goût du pouvoir, et cette obsession le vide de toute humanité et de toute compassion, rien alors ne le retiendra plus pour ordonner après le départ des rois mages, le massacre des « saints innocents ». N’est-il pas étrange que Dieu nous envoie les rois mages, alors que les synagogues étaient les îlots lumineux qui avaient pour mission d’annoncer et d’accueillir la lumière éternelle, c’est à dire le « Messie » espéré? L’étoile qui guide les rois mages depuis l’Orient, symbolise dans l’homme la « lumière de l’intelligence » qui a pour vocation d’illuminer l’être humain afin de le guider vers le saint des saints qui est son propre cœur pour s’y prosterner et y adorer, l’Enfant Jésus. Offrir notre cœur à Dieu comme une grotte spirituelle, pour que l’Esprit Saint en fasse un sanctuaire, un lieu de vie aimant, vivant et liturgique, pour que notre personne entière puisse recevoir la grâce divine et accueillir l’Enfant Divin incarné. La Nativité est le commencement de notre salut selon cette parole de notre saint Père Athanase « Dieu s’est fait homme, pour que l’homme devienne dieu », l’univers entier ne peut être comparé à cette immense vocation humaine, « naître au ciel et devenir dieu ». Mais voici l’humble merveille, la bonne nouvelle, voici que le Dieu d’Abraham, d’Isaac et de Jacob a élu parmi tous ces clans fiers et prestigieux, l’humble « Bethléem », qui deviendra l’Eglise très sainte et très aimée de Dieu. Bethléem la maison du Pain, qui annonce que cet Enfant qui vient de naître n’est plus la simple « manne céleste » reçue par les Israélites dans le désert, mais le « Pain Vivant descendu lui-même du Ciel », pour se donner comme nourriture à l’humanité affamée et assoiffée à cause du néant spirituel qui recouvre le monde de ténèbres. Bethléem, la maison du Pain, est le signe divin et prophétique de l’Eucharistie, du Corps et du Sang que l’Enfant Divin versera librement lorsque devenu adulte, IL accomplira pleinement le mystère de la Nativité, en donnant Sa vie pour le salut du monde. Que signifie, « ils entrèrent dans la grotte et la suite »…cette grotte est l’Eglise intérieure, spirituelle et mystique, icône de la grotte de Bethléem, c’est le lieu de Dieu dans l’homme, la rencontre personnelle de l’homme avec Dieu, là où tout naturellement, l’homme se prosterne au cœur de son cœur, dans l’adoration en esprit et en vérité de la Divine Trinité. Que signifie encore, ils Lui offrirent de l’or, de l’encens et de la myrrhe ? Cela signifie que l’homme, roi, prêtre et prophète, a retrouvé par la grâce de Dieu sa vocation divino-humaine, et peut réaliser le grand œuvre d’amour, les signes de cet état spirituel retrouvé sont ceux de la nature divine elle-même, offrir l’or c’est confesser que la nature de Dieu est Lumière, offrir l’encens c’est confesser que la nature de Dieu est la Sainteté, offrir la myrrhe c’est confesser que la nature de Dieu est en vérité l’Immortalité. Alors Dieu, le Roi Mage Divin, à son tour offre à l’homme non l’or, l’encens ou la myrrhe, mais la « déification », l’adoption filiale, la communion sans confusion ni aucune séparation avec la Divine Trinité, qui est la vie éternelle dans le Royaume de Dieu. Au Père Roi de l’Univers, au Fils qui nous veut cohéritiers de Son Royaume et à l’Esprit Saint qui nous intronise dans le Royaume, soit la gloire dans les siècles des siècles, amen. + Syméon
Бадње вече и Божић у парохији Светог Георгија у Антверпену – Холандија
У Парохији Светог Георгија у Антверпену свечано је прослављено Бадње Вече и Божић. Служено је празнично вечерње са освећењем бадњака и поделом пакетића за децу у 20 часова, потом је у 23:30 часова почела Света Литургија (поноћна), и у 10 часова ујутру Служена је Света Литургија. Све службе су биле у Цркви у Мерксему да би могао стати велики број верника, одзив је био изузетан. На вечерњој служби било је око 250 верника, на поноћној Литургији било је око 80 верника, од којих се већина Причестила, и на јутарњој Литургији у 10 часова било је око 100 верника од којих се такође већина Причестила. Протојереј Милан Живановић
Света Литургија на Бадњи дан у Параклису Свете Екатерине у Ден Босу – Холандија
Вечерње богослужење на Бадњи дан у парохији Светог Саве у Нијмегену – Холандија
Вечерње богослужење на Бадњи дан у парохији Покрова Пресвете Богородице у Лиежу
Распоред празничних богослужења у Луксембургу
Драга браћо и сестре, позивам Вас да молитвену радост Божићних празника Рођења Христовог поделимо заједно у Светоме храму у дому Божијем, на богослужењима, Светој Литургији и у Светом Причешћу. Желећи Вам, да се са освештаним БАДЊАКОМ радост празника усели у Ваше домове, и да се кроз богате Српске Православне хришћанске обичаје настави благословено празновање БОЖИЋА у кругу Ваших породица. ПРАЗНИЧНА БОГОСЛУЖЕЊА Јануар – 2023 06. у 19.30 часова, Вчерња служба – освећење, ложење и подела БАДЊАКА. У порти цркве традиционално уз ложење БАДЊАКА служиће се кувано вино и ракија, за децу сокови суво воће, ораси и бонбоне. 06/07 у 23.30 часова, Света ПОНОЋНА БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА и Свето Причешће. 07. на БОЖИЋ од 10.00 до 12.00 часова, биће црква отворена. 08. у 10.30 часова, Света Литургија – Сабор Пресвете Богородице. 09. у 10.00 часова, Свети Стефан – резање Славских колача. Свим верницима Луксембуршке Парохије желим благе и радосне дане Рођења Христовог БОЖИЋА, поздрављајући Вас древним Божићним поздравом, Мир Божији – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Ваш Прота Зоран Извор: https://www.spclux.lu/bozicna-bogosluzenja/
Noël 2022 – Paroisse St Jean de San Francisco – Asnières
En cette année 2022, la paroisse St Jean de San Francisco à Asnières a eu la grâce de célébrer la fête de la Nativité de Notre Seigneur sous la présidence de notre nouvel évêque son excellence Mgr Justin ; A 21h précise, la voiture déposait Mgr Justin, entouré des étudiants qui l’accompagnaient, devant le portail de la chapelle et le chœur, très ému, pouvait chanter pour son entrée : « Il est digne… ». Après l’office des heures, l’habillement solennel pouvait avoir lieu au centre de la nef pendant que Maria (épouse de P. diacre Nicolas) chantait les prières de l’habillement que nos choristes, faute de pratique, ne connaissaient plus. L’assemblée fervente et attentive a reçu la bénédiction épiscopale avec une joie intense, quand Mgr Justin prononçait dans un profond silence cette prière suppliante : « Seigneur, Seigneur, visite et fortifie cette vigne que Ta droite a plantée… ». A l’issue de la Divine Liturgie et en distribuant le pain béni, Mgr Justin pouvait dire un mot personnalisé à chaque fidèle qui s’approchait de lui. Puis, après avoir chanté encore et encore le tropaire de la fête, « Ta naissance au Christ Notre Dieu a fait resplendir dans le monde la Lumière de ta Connaissance. Ceux qui servaient les astres sont instruits par l’Astre de T’adorer Soleil de justice et te contempler, Orient venant ds hauteurs, Seigneur Gloire à Toi. », nous avons partagé dans la narthex de la chapelle (la chapelle ne dispose pas de salle paroissiale) des agapes festives et copieuses que les fidèles avaient préparées. Quand après une dernière bénédiction accompagnée de « Ton despotin… », notre évêque nous quittait, les mots qui étaient sur toutes les lèvres étaient : ferveur, joie, douceur… Nous rendons grâces à Dieu. Christ est né, Glorifions Le !!! + Marc Voir cette publication sur Instagram Une publication partagée par Епархија западноевропска (@eparhijazapadnoevropska)
Тихи пастир – документарни филм посвећен епископу Луки (Ковачевићу)
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског г. Јустина, поводом годишњице упокојења епископа Луке (Ковачевића) у продукцији Eпархије западноевропске снимњен је документарни филм под називом Тихи пастир. О том знаменитом јерарху Српске Православне Цркве у филму говоре: Епископ западноевропски г. Јустин, архимандрит Данило Љуботина, протојереји-ставрофори Никола Шкрбић и Славиша Шањић, протојереј Никола Црнокрак. Наратор: Марко Матић, сниматељ: Луј Дувал, монтажер: Јован Павловић, режисер: Никола Стојановић. Извор: spc.rs
Гласило парохија Српске Православне Цркве на Иберијском полуострву
Духовна болница и лечилиште тела у Француској
Начињени су први правни кораци да Здравствено саветовалиште Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке прерасте у први црквени дом здравља Да се изабере болеснима ћелија која је по изгледу добро успела болница, и постеље поставити болеснима за лежање и одмор и работника им дати како би им помагао у свему – тим речима је још 1208. године утемељен рад прве болнице на територији Србије. Исписао их је Свети Сава и део су Студеничког типика, написаног за истоимени манастир у којем је основана прва српска болница. У наше време, има оних којима је медицина постала религија, има и оних за које је она уносан бизнис, али и настављача дела Светог Саве, оних који држе до његовог упозорења, такође из Студеничког типика:, „Не волимо да икога са врата наших празног отпустите”. Тако у Верском добротворном старатељству (ВДС) Архиепископије београдско-карловачке од поновног оснивања 1996. до данас хране и облаче, дарују и теше, саветују и лече сиромашне, социјално угрожене, болесне, људе без адресе, без здравствене књижице, оне којима је подршка и утеха потребна. У згради у Француској 31 у Београду тим лекара добровољаца из Здравственог саветовалишта већ 26 година несебично дарују своје време, знање и искуство одазивајући се позиву своје цркве и оном сопственом, професионалном и хришћанском. Корисници старатељства и они који имају потребу за лекарским прегледом, а немају могућности да га обаве у државним здравственим установама или желе да се посаветују са докторима који волонтирају у хуманитарној организацији српске цркве, прегледе заказују телефоном, с тим што свакога дана у старатељству дежура један лекар, објашњава нам ђакон Бранислав Јоцић из Верског добротворног старатељства. На челу саветовалишта од 2018. је др Чедо Миљевић, који обави и више од 30 прегледа месечно. – Различити специјалисти раде са нашим корисницима, кардиолози, епилептолози, неуропсихијатри, офталмолози, педијатри, логопеди, психолози, психотерапеути, интернисти… Око 20 лекара чини здравствену секцију, али ако се укаже потреба за још неким специјалистом, најчешће наши доктори позову неког од својих колега и они се увек одазову. Имали смо и лекаре који су овде волонтирали више од 15 година, попут чувеног доктора Богдана Златара, кога смо недавно испратили код Господа, а чији син др Милан Златар и данас сарађује са нама – каже ђакон Бранислав Јоцић. Он додаје да је потреба за лекарима велика, нарочито за термине код неуропсихијатра, психолога и психотерапеута. – Живимо у таквом времену да су те специјалности најпотребније, људима треба простор за разговор, да их неко саслуша, да с неким попричају. Ту су др Чедо Миљевић, наш уважени неуропсихијатар, психијатар Снежана Миљевић, психотерапеут Бојана Вулетић, који ту редовно дежурају и чији су термини увек заузети – прича нам Јоцић. Идеја да здравствено саветовалиште прерасте у малу поликлинику постоји већ дуго година, а недавно је учињен конкретан корак ка успостављању првог црквеног дома здравља када су викарни епископ хвостански Јустин, координатор хуманитарних активности Архиепископије београдско-карловачке, и др Милан Динић, директор приватног Дома здравља „Визим” и председник Лекарске коморе Србије, потписали споразум о пословно-техничкој сарадњи. Црква није могла према закону да самостално региструје ту врсту делатности, па је уз помоћ и добру вољу надлежних из Министарства здравља, пре свега државног секретара др Радисава Шћепановића, пронађено одговарајуће правно решење, објашњава за „Политику” владика Јустин. – Ми смо регистровани као једно одељење приватног дома здравља, али наступамо самостално јер није било законских услова да се та регистрација обави другачије. Процедура је у току, очекујемо да амбуланта буде регистрована, да добијемо покриће и пред законом и пред државом за ту заиста узвишену делатност коју црква обавља и коју је вазда и обављала. Јер то није ништа ново. До 11. века у Византији све болнице је водила црква, као што је касније и наш Свети Сава оснивао прве болнице и амбуланте. Црква је болница духовна, али људи смо који имамо и тело, у свету живимо, па смо и у том смислу ангажовани. Већ имамо опрему за комплетну стоматолошку ординацију, а добили смо и ултразвучни апарат. Осим прегледа у амбуланти, лекари ће моћи да издају рецепте, све наравно бесплатно и без обзира на веру, боју коже. Сви којима је било који вид такве помоћи потребан, а немају други начин да до ње дођу, помоћи ћемо им у Француској 31 према нашим могућностима, које ће се, надамо се, и унапређивати – каже владика Јустин. Он додаје да ВДС већ има тим лекара, али да има још много оних спремних да помогну и да је потребан систем који ће им омогућити да остваре своје племените намере. – Ово је позив и другим људима да се укључе у милосрдне активности, не само у рад ВДС-а, него да развију емпатију једни према другима, да имамо осећај да око нас има људи који су гладни, жедни, боси, наги – наводи владика Јустин. Ако хоћемо да живимо и сведочимо хришћански етос то је управо начин: кроз помоћ ближњем, истиче епископ хвостански. Да никога са својих врата празног не отпустимо. Преузето са Политика