https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2024/03/47e40df5-ed41-4583-8dc4-a3a0961f3423.mp4

На дан 11. фебруара 2024. године када смо у нашој парохији прославили успомену света Три Јерарха и учитеља Цркве, имали смо ту част и надасве радост да по други пут дочекамо у нашој парохији у Лиону у својству епископа, нашег духовног пастира и јерарха Јустина. Био је то долазак својега међу своје, и своји га примише у синовакој радости и љубави. Света Архијерејска Литургија је протекла у дивном благољепију. Владици су салуживала два свештеника, отац Горан и отац Драгољуб Богосављевић из парохије у Ајзу и владичин ђакон, о. Никола Ракићевић. Дивно је било чути сложно хармонично појање служашчих потпомогнуто и владичиним секретаром, Николом Стојановићем који је уједно руководио и прислуживање наших младих прислужника у олтару. Одговарање на Литургији је по обичају мелодично предводила Радица Цветић на чији глас се надовезивала читава црква. Тумачећи прочитани одељак из Светог Јеванђеља по Луци о исцељењу слепог од рођења, владика Јустин је пожелео да освести верне о томе каквим нас мноштвом дарова непрестано обасипа наш Небески Отац а да тога нисмо свесни, баш као што нисмо свесни колики је велики дар очињи вид док га не изгубимо, а то је само један у низу дарова који карактеришу пречудесни дар Божији самога живота датога човеку. Када се пак освестимо и спознамо љубав Божију према нама, онда у нашем срцу више нема места за немир и бригу уколико себе сматрамо хришћанима. Мноштво присутног народа предвођеног децом се причестило тога дана. На крају Свете архијерејске Литургије, захваљујући се присутном народу на срдачном дочеку владике Јустина, о. Горан је указао на потребу народа да у епископу као икони Христа, дочекује овога као самога Христа. Долазак владике сам по себи је литургијски израз Васкрсења Христовог, доласка Оца деци која га дуго нису имала међу собом, те с тога с таквим надахњућем, чежњом и љубављу треба читава заједница да се радује и тежи овоме сусрету, примајући благослов епископа као највећи Божији благослов. Владику Јустина тада су поздравили наши најмлађи, ђаци из школе „Св. Николај Велимировић“ при нашој парохији, којима је током часа учитељица Александра Бурсаћ тога дана приближила личност монаха а потом и јерарха Светог Саве повлачећи паралеле с епископом који је тог дана началствовао Литургијом. Деца су владици и присутном народу отпевали песму „Свети Саво, мудра главо“ а затим уручили владици своје цртеже и примили од њега благослов. У част владике, домаћини су припремили богату трпезу на којој је било места за све госте и домаће, мале и велике. Празничном расположењу дорпинели су многобројни гости, браћа и сестре из парохија у Ајзу на челу с оцем Драгољубом, новим свештеником ове парохије, и онима са Југа из Монтелимара. Током трпезе, на молбу домаћег свештеника, владика Јустин се још једном обратио народу делећи с њим своје интимно осећање љубави Божије као Онога који се игра с човеком, радује му се и приводи га животу, не само небеском, већ и овом овде на земљи, враћајући вид слепима, враћајући животу сина удовице, преобраћајући воду у најбоље вино служено при крају свадбе у Кани Галилејској иако су званице сигурно већ биле „мало“ попиле, показујући тим делима да је живот сам по себи велики дар Бога човеку, да човек има право и треба да му се радује, да не треба никако да страхује, већ да прихвата живот са свим што му он доноси (укључујући и смрт) с поверењем као дар Божији који га повезује с вечношћу. Владика и присутни су имали тад прилику да чују и сплет песама у извођењу оца Горана а уз музичку пратњу на гитари Ђорђа Ковачевића и Братислава Драгића којима су исти избором три војвођанске песме, две руске, једне грчке и једне француске желели да на сликовит начин прикажу животни пут владике Јустина од Срема до Француске. Дан је прошао и завршио се у најдивнијој могућој атмосфери остављајући траг у душама свег сабраног народа, а сигурно је да ће оставити неизбрисив траг и у аналима лионске парохије водећи исту ка даљем и још већем духовном напретку молитвама нашег светог владике. Извор: https://srpskapravoslavnacrkvalion.wordpress.com/2024/02/11/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE/ img_2593-1 img_2572-1 img_2597-1 img_2594-1 img_2591-1 img_2588-1 img_2546-1 img_2595-1 img_2599-1 img_2559-1 img_2566-1 img_2562-1 img_2552-1 img_2550-1 img_2568-1 img_2567-1 img_2548-1 img_2587-1 img_2564-1 img_2571-1 img_2555-1 img_2590-1 img_2596-1 img_2549-1 img_2580-1 img_2575-1

Овогодишња прослава Светога Саве у Милузу била је уистину величанствена. Велики број деце српске допунске школе сабрао се на сам празник Светога Саве, у храму Светог Архангела Михаила, да би пре свега присуствовао Светој Литургији, коју је служио протосинђел Максим а затим да би окупљенима приказали свој припремљени програм. Овогодишњи кум на празник био је брат Томислав Вујић из Цириха , са којим је преломљен славски колач, а за идућу годину се пријавила сестра Радмила Марковић из Милуза. Учитељица Зорица Сорак, нова учитељица у Милузу, заиста се потрудила да школски програм изгледа веома лепо и занимљиво. За све присутне припремљено је послужење. Истог дана, отац Максим је угостио и начелника општине Вукосавље, из Републике Српске, који је присуствовао и Светој Литургији, са својом породицом. Саговорници су се задржали у дужем и пријатном разговору. IMG_5892 IMG_5893 IMG_5902 IMG_5903 IMG_5904 IMG_5891

На дан успомене Светог Максима Архиепископа српског (31.01.2024.) у Милузу је свечано прослављен имендан настојатеља храма Светог Архангела Михаила, протосинђела Максима. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор др Мирослав Симијоновић, настојатељ Светоуспенског храма у Цириху и професор на теолошком факултету у Либертивилу, уз саслужење свештенослужитеља Виктора (РПЦ) из Стразбура и Максима. Након прочитаног Јеванђеља, веома богонадахнутом беседом обратио се отац Мирослав. Након заамовне молитве освећени су и благословени славски дарови. По отпусту, све присутне је бираним речима поздравио домаћин, отац Максим. Трудом и љубављу благочестивих сестара, поклоника нашег храма, приређена је трпеза љубави за све госте. Свети Максиме, моли Бога за нас! d4f30a68-0256-45a5-8f1e-7a52e3e6be2f d26df66e-5058-40d2-a1cd-a4418145bf69 fb0b7ef9-6d07-4597-8aa0-acd49bc9496b IMG_5963 5cf7cc19-9264-4758-8070-35c40f25e4bf 25bd4bc3-e67b-4b23-9510-f1db3da6a5e2 3798b42e-656b-4cf7-b6b2-f8beacfeb329 IMG_5965 IMG_5982 016ae46c-96ce-4b8e-a4b3-efe0d4b41362

image4 image5 image14 image17 IMG_8120 IMG_8121 IMG_8122 IMG_8123 IMG_8124 image2 image3

ЈУСТИН Милошћу Божијом Православни Епископ западноевропски   Са очинском љубављу вас поздрављам и честитам Празник Светог оца нашега Саве, Првог архиепископа српског! Драга децо духовна!   Лик Светога Саве нас позива да не будемо искључиви, самољубиви и самодовољни, већ да будемо бића љубави, радосни и храбри, отворени за неизвесности овога света, свестрани и мудри у процени свега што се догађа, али Божијим, а не људским мерилима. Сложена и тешка политичка ситуација и тражење равнотеже у ватромету интереса разних центара моћи, не заобилази наш народ ни данас, као што није ни тада у време кад је овом земљом ходио Сава Немањић. У вртлогу историје и бурама овога света Свети Сава остаје трајни оријентир и узор, јер нам његова личност и његово дело показује пут Јеванђеља, пут служења Богу и ближњем, који сигурно води циљу коме идемо у сусрет – Божјем царству. Сва његова добра дела за нас остају трајни залог и узор, наслеђе које треба да задобијемо да бисмо га поседовали. Бројне су компоненте светосавског идентитета које смо позвани да усвојимо: одрицање, скромност, молитва, подвиг, богослужење, посвећеност образовању, залагање за мир, брига за најугроженије чланове друштва. Од нас самих зависи у којој мери ћемо ове вредности усвојити и применити у свом животу. Јесмо ли спремни на ово – јесте увек главно и најважније питање? Хоћу да верујем да јесмо-докле год се окупљамо на овакве светковине и чувамо спомен на светог Оца нашег Саву – има наде! Нећу да говорим данас о Светом Сави као личности из прошлости. Он је наша садашњост и још више наша будућност, јер се сва снага и величина Светог Саве темељи на Ономе који је „исти јуче и данас и до века – Господу и Богу нашем Исусу Христу“. Растко је свим срцем и свим својим бићем Њега заволео, али и ближњега свога више него себе, и тиме постао толико велик, јединствен и непоновљив у историји нашег српског рода. Ја, као наследник светог Саве, као Епископ међу вама, као онај који сам позван да проповедам Христа распетог и васкрслог- као што је то пре осам векова чинио и Свети Сава – схватам колико му је било тешко, али и потпуно разумем и свестан сам да једино, ако Христа у своме животу ставимо на прво место, ако Њему сав свој живот предамо, можемо бар донекле покушати да будемо слични Светом Сави. И кад размишљам како би се данас међу нама понашао Свети Сава, мислим да би био радостан, мислим да би био поносан, јер смо упркос свим историјским олујама кроз које је наш народ пролазио и кроз које пролази и данас сачували своју веру, свој језик, свој национални идентитет. Срби се рађају, крштавају, уче вери православној, граде се цркве и манастири, служе се свете Литургије, народ се причешћује… И иако су многи критични и незадовољни, смркнути и мрачни, ја као Епископ вам кажем, драги моји: будите светли у себи, гледајте на свет око себе радосним очима, заволите себе и ближњег свога, изнад свега заволите Бога и то ће нас учинити децом Светог Саве. Да ли је то лако? Није! Је ли могуће? Свакако! Ни његово време није било ни мало лакше, ни другачије, од овога данас, али Свети Сава није ишао и критиковао, већ поучавао, није се предавао депресији и страху, није се умарао, већ је ходао, путовао, радио и храбро се борио за сваку душу, дајући људима смисао живота и постојања. Калемио их на плодоносно дрво Најсветије цркве Православне, везивао за Христа и ево, већ толико векова, та снага и та Христова – светосавска сила, чува и носи овај народ! Данас сви да обећамо да ћемо се трудити да будемо светосавци- људи мира, радости, љубави, људи рада и труда, људи образовања и културе, људи који ће своју веру, језик и традицију свим срцем волети и чувати, али и друге вере, народе и традиције поштовати. Да ћемо личити на Николу Теслу, Михајла Пупина, Новака Ђоковића, као и на малу Павлину Радовановић из Ораховца са распетог Косова и Метохије, јер је свима њима, као и многим знаним и мање познатим великим људима, узор био Свети Сава. Тајна Светог Саве се не исцрпљује ни у једној дефиницији, нити у једној беседи ма колико лепа и садржајна она била. Тајна Светог Саве се живи, овде и сада и у векове векова. Амин IMG_7704 IMG_7718 IMG_7721 IMG_7722 IMG_7723 IMG_7865 IMG_7867 IMG_7868 IMG_7870 IMG_7872 IMG_7724 IMG_7726 IMG_7727 IMG_7728 IMG_7731 IMG_7737 IMG_7738 IMG_7739 IMG_7741 IMG_7744 IMG_7745 IMG_7746 IMG_7750 IMG_7751 IMG_7755 IMG_7771 IMG_7772 IMG_7773 IMG_7774 IMG_7775 IMG_7776 IMG_7777 IMG_7778 IMG_7781 IMG_7783 IMG_7786 IMG_7787 IMG_7789 IMG_7792 IMG_7793 IMG_7794 IMG_7795 IMG_7800 IMG_7801 IMG_7802 IMG_7808 IMG_7809 IMG_7812 IMG_7813 IMG_7814 IMG_7815 IMG_7816 IMG_7817 IMG_7818 IMG_7819 IMG_7820 IMG_7821 IMG_7834 IMG_7841 IMG_7842 IMG_7843 IMG_7844 IMG_7845 IMG_7852 IMG_7855 IMG_7863

„Да се српска сва срца с тобом уједине“ Светом Литургијом у недељу 28. јануара почела је прослава Првојерарха, просветитеља и учитеља српског Светога Саве. Верни народ луксембуршке парохије сабран на свечано молитвено заједништво са својом децом у великом броју, под сводовима нашег храма, дошао је да поделимо заједничку радост уз речи захвалности, и у част нашег највећег Србина и просветитеља Српског народа Светога Саве Немањића. Свету Литургију служио је парохијски свештеник Протојереј Зоран Радивојевић на којој се причестио велики број деце и верника. Посланицу Његовог Преосвештенства Епископа нашег Господина Јустина прочитао је Прота Зоран, са поруком нашег Преосвећеног Владике да ми Срби Светосавци треба да усвајамо врлине које је Свети Сава нама примером свога хришћаског живота оставио, како би уложили труд да будемо на Светосавско – Христовом путу. И управо окупљајући се на оваквим светковинама ми тим путем ходимо и спомен Светога Саве чувамо. Након Светосавске Посланице Прота Зоран је одржао кратак експозе о активностима и раду Парохије у протеклој 2023 години, похваливши све приложнике и добротворе поименице у нашем светом храму, као и оне који својим радом, појањем, трудом и залагањем доприносе својој светој цркви. На крају експозеа два нова члана г. Жарко Бучић и г. Стефан Миловановић положили су заклетву пред Јеванђељем и верним народом и примљени у Парохијски Савет Парохије Св. Цара Константина и Царице Јелене у Луксембургу. Учитељица допунске наставе Српског језика г-ђа Драгана Петровић је истакла значај очувања Српског језика у расејању, честитајући свима празник. Рецитацијема деце песмама и Химном ,,Ускликнимо с љубављу,, настављен је свечани Светосавски програм  у храму. По завршеном програму прво су  деца позвана да узму нафору а домаћини Славе Жарко и Наташа Бучић поделили су свој деци светосавске пакетиће. Док се празнична радост и граја деце ширила храмом Прота Зоран је позвао вернике у Салу на Париз Плацу на освећење Славског колача и жита и на славски ручак. Обавњен је обред резања Славског колача а Славски колач за идућу годину од Жарка и Наташе Бучић преузели су Миљан и Бранкица Вујовић. Нека је благословено! Сала је била испуњена до последњег места. Уз славски ручак песмом наших девојака које поју у цркви, рецитацијама деце о Светом Сави и игром КУД Косовски Божури настављена је славска радост Светосавског празника. Своје писане утиске са Светосавске прославе завршио бих цитатом Преосвећеног Владике Јустина и његовом поруком:,, докле год се окупљамо на овакве светковине и чувамо спомен на светог Оца нашег Саву – има наде!“  Амин! Ваш Прота Зоран Радивојевић mini_IMG_4142 mini_IMG_4149 mini_IMG_4158 mini_DSC_0942 mini_DSC_0940 mini_20240129_104034511_iOS mini_20240129_103953915_iOS mini_DSC_1029 mini_DSC_1044 mini_IMG_4179 mini_20240129_103838925_iOS mini_20240129_103901501_iOS mini_20240129_103842833_iOS mini_20240129_103907511_iOS mini_20240129_103814557_iOS mini_IMG_4185 mini_20240129_103728584_iOS mini_IMG_4168 mini_20240129_103744954_iOS mini_20240129_103628804_iOS mini_20240129_103552177_iOS mini_DSC_1130-Copy mini_20240129_103702821_iOS mini_20240129_085951037_iOS mini_DSC_1161-Copy mini_DSC_1184 mini_20240129_103637174_iOS mini_IMG_4189 mini_20240129_085750000_iOS mini_DSC_1098 mini_IMG_4188 mini_DSC_1270 mini_DSC_1276

Прота Иван је рођен 1964. године у Лондону од родитеља англиканаца George Edward и мајке Maude Alice Moody. Студирао је музику и теологију на Лондонском универзитету код професора Brian Dennis, Sir John Tavener иWilliam Brooks. Одбранио је на University of York своју докторску тезу  2008. на тему: Portfolio of compositions (nine works), including extended analytical and aesthetic commentary. Supervisor: Dr William Brooks.  Примио је православље 1987. године и био је активан члан Грчке православне цркве у Енглеској. Његов живот је био везан заПортугалију када је упознао своју будућу супругу Сузану рођену у Лисабону са којом је ступио у брачну заједницу 1989., и са којом је имао троје деце: Себастиана, Софиу и Бригит. Из љубави према свом мужу, Сузана је такође примила православље и сва деца су крштена у православној цркви. Његова ћерка Софиа студира у Цириху и члан је хора “Богородичин” Успенског храма СПЦ у Цириху. Протојереј Иван Муди је примио свештенички чин 2007. године од стране митрополита за Шпанију и Португалију, Господина Поликарпа, Цариградске патријаршије. Од 2023. године је постао клирик Епархије западноевропске, Српске патријаршије. Близина немирног и тајанственог португалског мора у породичној кући у којој су живели, шаролика лепота природе и дивни људи са којима је живео, учинили су овог енглеског џентлмена са лепим манирима да ствара дела класичне и црквене православне музике, који ће остати као драгоцени бисер православне, духовне лепоте нашег времена. Колико је био поштован као савремени композитор, указује проминентна радио станица за класичну музику из Лисабона која је емитовала емисију посвећену проф. др. Ивану Мудију која ће ускоро бити преведена на енглески. Био је професор Црквене музике на University of Eastern Finland а држао је многобројна предавања на универзитетима и теолошким факултетима Европе и Америке. Отац Иван је имао научну сарадњу са нашим проминентним музикологом Иваном Медић са Музиколошког института САНУ и проф. Богданом Ђаковићем са Унивезитета у Новом Саду и Матицом Српском из Новог Сада. По благослову Епископа Јустина и Епископа Андреја, протојереј-ставрофор Мирослав Симијоновић је са локалним свештеником, о. Павлом Брендаун рођеним португалцем и ђаконом Георгијем из Руске православне цркве, одслужио литургију и свештеничко опело у присуству фамилије, многобројних пријатеља, сарадника и музичара из Португалије и Енглеске са којима је сарађивао. Отац Мирослав је нацртао на убрусу лик Господа Исуса Христа, који је положио на лице покојника сагласно канонима Православне Цркве. Касније је у току проповеди, пренео саучешће и благослов надлежног Архијереја, Господина Јустина, који није био у могућности да присуствује сахрани због обавеза у Епархији. Поред осталог у беседи је казао: “Чувени неоплатоничар, Плотин (204-270), говорио је: ни једна душа не види лепоту, ако (сама) није постала лепа. Уметници, писци и композитори – музичари, стварају лепа дела, онолико лепа, колико је сами живе у свом срцу. Заиста, наш драги брат и отац Иван је компоновао лепа дела која су источена из лепоте његове душе и породичне заједнице и заједнице својих парохијана и пријатеља са којима је живео у овој лепој, светлој и предивној земљи Португалији.” Пред спуштање у гроб, отац Мирослав је замолио све присутне да држе исон – један тон и тада је отпевао “Агиос о Теос” чувеног српског композитора Кир Исаије Србина из 15. века са напоменом да је Кир Исаија Србин такође био вољени свештеник и композитор старе Србије, као што је то био прота Иван Муди у Португалу. Исон су држали сви присутни чланови породице, православни, католици, атеисти, модерни агностици, интелектуалци и пријатељи покојника. Благи тонови средњевековне Србије су се спојили са тугом западне душе која такође чезне за ЛЕПОТОМ коју је непрестано боготражио покојни прота Иван и тако је завршена сахрана у лепом, сунчаном и помало меланхоличном квартиру Лисабона. Нека је благи покој души нашем брату и саслужитељу оцу Ивану. Амин. Ми смо Срби мали народ, како у политичком, тако и у црквеном смислу. Ипак, милошћу Божијом, наша Црква доноси мудре и благоразумне одлуке које нас чине великим у Господу. Прота Иван Муди је донео одлуку да постане клирик Српске православне цркве услед веома тешке ситуације међу православним хришћанима. Поред других православних заједница које постоје у Лисабону, овај харизматични човек је одабрао Српску цркву која је по његовом мишљењу најобјективнија у међуцрквеним односима. То је уједно и велико признање и подршка нашој Патријаршији и епархијама у отацбини и дијаспори да негују досадашњу бригу о Цркви – о нашем народу,јер то људи у свету ипак препознају и цене код нас као карактерну особину доследности моралним вредностима и духовну зрелост малог народа у свету који је почео да губи моралну доследност и духовну зрелост.kas IMG_2409 image_123650291 2 image_123650291-2 2 image_123650291-3 image_123650291-4 image003 image002 image001

Рођење Богомладенца Христа свечано је и радосно прослављено у цркви Св. Николаја Чудотворца у Нансију. По обичају, највећи број верника учествовао је на богослужењу на Бадње вече, када је и освећен и подељен Бадњак – символ дрвета живота, Христа Бога нашег. Сутрадан, на дан Рождества Христовог, литургијски и молитвено прослављен је овај дивни и Божанствени празник. Посебну радост чинило је присуство великог броја млађих парохијана на богослужењима. smart smart smart smart smart

На Бадње вече, у 21 час, црква Светог кнеза Лазара у Валмонту била је мала да прими све присутне вернике, који су се сабрали на вечерњем богослужењу и освећењу Бадњака. Након службе и полагања Бадњака, у добром расположењу и радости, у црквеној сали сачекали смо Божићно бдење са Светом литургијом. Свечану прославу Рождества Христовог, након литургије, наставили смо у сали, уз божићну трпезу. 417200092_396316976290508_6301250620491721716_n 417187031_396316789623860_4510287494118730929_n 416726926_396316876290518_5480922264835864878_n 416702994_396316892957183_237703687573068024_n 416699316_396316932957179_1266994658246014558_n