СПЦ од данас има нови храм Св. Симеона Мироточивог у Утрехту! (Али још није крај борби) Драги парохијани и пријатељи парохије, Велика је радост и част обавијести вас да смо од данас формално и правно, као Српска Православна Парохија Светог Симеона Мироточовог у Утрехту, Епархије западноевропске СПЦ, постали власници храма, за чију куповину смо се интензивно борили претходних 10 мјесеци! Захваљујући изобилној Благодати Божијој и непрестаном молитвеном заступништву Светог Симеона Мироточовог, Свете Ксеније Петровградске и Светог Василија Острошког као и многих других молитвеника и угодника Божијих; захваљујући изузетној великодушности прије свега наших парохијана, а онда и наших братских парохија и епархија, као као и многих добрих људи из Холандије, Белгије као и многих земаља широм Европе и широм Свијета као и из свих Српских Земаља, успјели смо да сакупимо суму од 300 000 евра, што нам је омогућило да платимо учешће и половину цијене храма, што је и био неопходан услов да бисмо могли постати власници храма. Уз Божију помоћ достигли смо циљ који се многима чинио недостижним! Да би се разумјела непроцијењива вриједност куповине овог Храма, мора се узети у обзир то да у Холандији храмови немају заштићени статус и продају се на слободном тржишту, те их стога често претварају у супермаркете, бутике, теретане, дискотеке, некад и у џамије; а добијање дозволе за градњу новог Храма готово је немогуће, нарочито у провинцији Утрехт. Тако да је могућност која нам се отворила да откупимо храм од постојеће хришћанске заједнице која се гаси, представљала изузетну и јединствену прилику, која се ријетко даје и коју смо хвала Богу и свим добротворима успјели да искористимо. Тако да могућност да стекнемо Храм у географском центру Холандије и то у једном од најљепших, најуређенијих и најпросперитетнијих мјеста у земљи, представља огроман и изузетан благослов за цјелокупни српски народ, и овај наш нови Храм ће ако Бог да бити живи извор вјере и активни чувар језика, културе и обичаја српског народа као и чувар Косовског Завјета. Кратки филм о нашој дивној, сложној и родољубивој парохијској заједници погледајте погледајте на овом линку: https://www.youtube.com/watch?v=HFerNQbh9EI&t=1s Иако су најтежи, најнеизвјеснији и најзахтјевнији дани борбе за сопствени храм иза нас, остаје пред нама озбиљан задатак да отплатимо у виду кредита и другу половину храма као и трошкове куповине и пребацивања храма на име Српске Цравославне Цркве. За ове напоре ће нам такође бити потребна Ваша помоћ и подршка и зато молимо све оне који су нас до сада подржавали да то наставе да чине, а оне који нису, да се укључе у овај наш Богом благословени подухват и да се тако упишу у вјечну и непролазну књигу добротвора нашег храма. За градитеље и ктитор храма Божијег ми се молимо на свакој светој литургији докле год тај храм постији. Благодаримо свима вама који сте својим молитвама, подршком и прилозима помогли куповину овога храма и који помажете и који ћете помагати у његовој отплати и нека Господ свима вама и вашим породицама, и свима вашим милим и драгима, узврати изобилним добрима. А све информације везане за донацију можете да пронађете на овом линку: https://www.svetisimeonutrecht.com/doneren-srb/ Све прилоге из ЕУ земаља најбоље је директно уплатити на жиро рачун: Orthodoxe parochie van de Heilige Simeon de Mirreschenker IBAN: NL15 INGB 0000 7233 70 BIC/SWIFT: INGBNL2A WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.11 (3) WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.11 (2) WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.11 (1) WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.11 WhatsApp Image 2025-07-01 at 14.42.10

Човече,ти који Српским земљама ходиш,ма ко да си, ма шта да си, странац илиовдашњи,кад дођеш на поље ово, које се Косово зове…(натпис на Газиместану) Ми сада ходимо неким другим земљама али завичај, поготово у ово доба, зове више него икад. Главе су нам “већ доле” али ту је Видовдан, Косово?А Косово не зове. Оно као наш духовни завичај и дио нашег идентитета је наша обавеза. И тако је било ове године у Амстердаму.Божијом вољом и трудом наших парохијана сјетисмо се још једном Милоша, Косова, ХРИСТА и Лазаревог завјета Њему. Све је почело уочи Видовдана са предавањем архимандрита Василија Костића. Човјек који непрестано позива на радост Васкрсења коју Христос доноси са собом то је чинио и овај пут. Учећи нас како треба да Господа ставимо у своја срца остављајући бриге овога свијета нашој заједници је донио много среће и осмјеха а отјерао тежину коју данашња брзина живота доноси са собом. На сам Видовдан, оно најљепше, прво Литургија а онда помен Светом кнезу Лазару и свим српским јунацима од Косова до данас. Свим онима који за сваки педаљ земље наше дадоше животе своје. Та њихова витешка смрт можда најбоље показује да је на Косову а касније и у сваком другом боју Србин са Христом побједио једном за свагда. Да је изгубио не би нас било а овако…Амстердам је само један од мноштва градова свијета гдје Лазарев завјет покушавамо да усадимо у срца наша. Остатак времена протекао је у припремама за недељу-дан Васкрења и видовданску приредбу. А недеља к’о недеља, сва радошћу и сунцем обасјана. Богат програм који су наши парохијани спремили заиста је на моменте тражио од нас да се запитамо и другим очима погледамо оно што други не виде: ко смо; гдје смо; куда и како треба да ходимо да Лазара и див јунаке достојно наслиједнимо; да Косово сачувамо. Осјетивиши то, наши најмлађи су рекли ко су – дјеца неба, захвљајући се Богу на свему што им је дао. Јечала је гора док је Бога молила мајка девет Југовића. Јефимија је по ко зна који пут као Дјева везак везла у похвално слово кнезу Лазару да моли Господа за род српски.Засјале су опет на трен Симонидине лијепе очи док је гледала Грачаницу од камена како се на небо почела пети да украси небеску Србију. Слава ти и хвала Господе што си увијек ту а поготово у ове чудесне и велике дане за наш род. Када се кроз пјесму и поезију сјећамо Косова и свих оних који су до данас сачували Завјет. И када није битно колико смо далеко од отаџбине. Јер гдје год били знамо да су онамо, ‘намо, за брдима оним зелени гајеви, ријеке и једно поље који нам смисао живота даше. Јер знамо да је тамо Косово које је увијек било и остаће срце наше. image0 image1 image2 image3 image4 image5 image6 image7 image8 image9 image10 image11 image12 image13 image14 image15 image16 image17 image18 image19 image20 image21 image22

На Видовдан 28. јуна 2025. године у препуној сали саборне цркве Светог Саве у Паризу одржана је, са благословом Епископа париског и западноевропског Господина Јустина, друга по реду Видовданска академија Епархије западноевропске.   Та страшна и величанствена реч – КОСОВО, није само део територије, нека удаљена апстракција или сећање на одређени историјски догађај. Није само појам кога се присетимо једном годишње, од Видовдана до Видовдана. Косово и Метохија је чувар и сведок нашег постојања и идентитета. Косово је сваки наш тренутак, борба сваког појединца и заједничка борба целог српско народа. Косовском етиком се васпитавају деца и умудрују одрасли. Косовом се живи! Надахнути овим идеалима млади Људи при парохији Светог Саве у Паризу организовали су, са благословом Епископа Јустина, Видовданску академију која је окупила Србе из Париза и околине, а свечана сала Саборне Цркве је била мала да прими све заинтересоване. Својим присуством вече су увеличали: амбасадорка Републике Србије у Паризу, Госпођа Ана Хрустановић, Министар саветник и заменица амбасадорке Републике Србије, Госпођа Весна Филиповић-Николић, изасланик одбране Републике Србије, пуковник Томислав Ћирић, В.Д. директорка српског културног центра у Паризу Госпођа Марија Несторовић, Госпођа Марија Праизовић координатор српске допунске школе Министарства просвете Републике Србије за Француску, Италију и на Малти, Господин Владимир Ђокић представник Министарства просвете Републике Србије, као и многобројни представници културно-уметничких друштава и српских асоцијација које постоје и раде у Паризу и околини. Видовданску беседу је произнео проф. Др Господин Љубомир Михајловић, преводилац, интелектуални радник и дугогодишњи председник Парохије Светог Саве у Паризу. Присутни су имали прилику да чују стихове песме Наслеђе Милана Ракића (у извођењу Стевана Бакића), која нам говори да крв предака наших, мученика и јунака који су умирали ћутке на страшном кољу и данас у нама тече. Кроз стихове песме О пореклу Десанке Максимовић (у извођењу Милице Кљајић) присутни су чули да морамо да памтимо и знамо ко смо, јер имамо светитеља за оца и деда, и да смо са свецима и краљевима у сродству. Кроз танани глас најмлађих парохијана (полазника српске допунске школе при парохији Светог Саве у Паризу) чули смо да је домовина спона којом нас живот за себе спаја, топлина мајчинског загрљаја и сви наши снови (Домовина Душана Васиљева). Уз стихове песме Србија Оскара Давича (у извођењу Теодоре Јездић и Милоша Јанковског), сви су заједно усклинули мајци Србији ” ој, Србијо међу песмама, међу стадима, ој, Србијо, песмо међу народима!”. Епархијски хор Светог Симеона Мироточивог под маестралним дириговањем Госпође Марије Ракићевић је програм обогатио изванредним извођењем ”Оче наш” Николаја Кедрова и државне химне ”Боже правде” као и песама: ”Ово је Србија” и ”Завет Косова”. Народни гуслар (Марко Матић) нам је, певајући стихове уз гусле, поручио: Браћо Срби сви у коло једно, најјачи смо када смо заједно! Имали смо прилику да чујемо и Игора Илића који нам је уз гитару отпевао  песму Симонида и етно песме ‘Ајде слушај, слушај. Програм су водили Јелена Јокић и Никола Стојановић.  На крају свечаности присутнима се као домаћин обратио и Епископ Јустин, који се захвалио представницима дипломатског кора на присуству и свима присутнима и изразио своју велику захвалност и благодарност идејном креатору и режисеру Видовданске академије Господину Марку Матићу, као и свим учесницима који су издвојили своје време и уложили велики труд припремајући овај програм који никога од присутних није оставио равнодушним и без бујице осећања и пробуђених мисли које су понели са собом. Порука вечери је била јасно изречена! Косовска битка се никада није завршила. Она је наставила да пламти у срцима свих који су се осећали сродним са Србима међу три Мораве. Цео наш народ, расељаван и протериван са својих огњишта, наставио је да бије своју одавно започету битку, битку за истину, идентитет и право на постојање: мачем, пером и песмом, струнама гусала и свиралом, сањајући да се врати на своје огњиште. Знао је да једино што може тамо да га врати и да сачува наше Косово и Метохију јесте друга најскупља српска реч, коју нови нараштаји треба да завреде својом обновом идеала и вере. Та реч треба да зазвони у сваком српском бићу и одјекује кроз векове – СЛОГА! Н.С.   WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.33 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.34 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.36 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.36 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.37 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.38 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.38 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.38 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.39 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.39 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.40 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.40 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.42 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.43 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.43 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.43 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.44 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.20 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.20 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.21 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.21 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.21 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.22 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.22 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.14 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.14 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.14 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (4) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (5) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (4) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (5) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 (4) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (4) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (5) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (6) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (7) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.16 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.16 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.16 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.16 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.17 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.17 https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.32.06.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.36.33-1.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.36.32.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.31.41-1.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-30-at-22.31.54.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-30-at-22.24.18.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-30-at-22.23.55.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.36.33.mp4

У периоду од 21. до 27. маја група православних Шпанаца (са Мајорке, из Барселоне и Валенсије) са тројицом хиспанофоних свештеника наше Епархије посетила је Србију и Црну Гору обилазећи знамените манастире и цркве, са жељом да боље упознју Србију — своју духовну домовину, као и да продубе знање о духовном богатству свете лозе Немањића и њихових задужбина. Обишли су манастире: Ваведење, где је одслужен помен блаженопочившем Епископу западноевропском Луки, а затим и манастире Жичу, Студеницу, Петрову цркву, Ђурђеве Ступове, Сопоћане, Милешеву и Црну Реку. Наши свештеници су имали прилику да саслужују на Светој литургији у манастиру Острог и помоле се за своје парохијане пред кивотом Светог Василија. Врхунац овог поклоничког путовања је био тај што је ходочаснике у Патријаршији примио Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, а пријему је присуствовао и Епископ Јустин. Наша браћа и сестре из Шпаније, у престоном граду, посетили су и музеј СПЦ, Саборну цркву и остали задивљени велелепношћу Храма Светог Саве. Неизмерно захвални на братском и срдачном пријему током своје посете Србији, и српским светињама, отпутовали су назад у Шпанију, обогаћени једним новим духовним искуством, а сведочећи лепоту православља и искрену отвореност и гостопримљивост Српског народа. WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.42 (2) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.42 (1) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.42 WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (7) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (6) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (5) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (4) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (3) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (2) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (1) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (5) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (4) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (3) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (2) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (1)

Од петка Свијетле недеље до Томине недеље (од 25. до 27. априла 2025.г.) са благословом Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског Господина Јустина одржан је Српски православни дјечији камп у Холандији, већ трећу годину за редом. Камп је одржан у мјесту Ден Хаут, на југу земље, као и прошле године, у организацији Српске православне омладине Холандије. Ове године је камп похађало скоро 80 дјеце, готово 20 више него прошле године. На Кампу су учествовала дјеца од 7 до 16 година. Поред дјеце из Холандије, на Кампу су, такође, учествовала и дјеца из околних земаља, а највише из Белгије и Луксембурга. Поред српске дјеце, на Кампу је било и дјеце других националности, дјеце из мјешовитих бракова, због чега су све активности одржаване двојезично, на српском и холандском језику. Дјеца су била подијељена у три групе: млађа група Света Петка (7-9 година), средња група Свети Јован (10-12 година) и старија група Свети Сава (13 -15 година). О дјеци се бринило 30 волонтера из Српске православне омладине Холандије, неколико родитеља дјеце из млађе групе, као и четири свештеника и један ђакон. Камп је почео у петак вече у 18 часова кратком молитвом, после које је започела и регистрација учесника. Након што су се сва дјеца смјестила у своје собе, сви су се окупили на ливади гдје су свештеници и волонтери  пожељели добродошлицу и подијелили дјецу у групе. Свака од група је имала једног мушког и једног женског координатора, који су пратили дјецу из своје групе и непосредно се бринули о њима током цјелокупног трајања Кампа. За групу Света Петка су били задужени Јована и Никола; за групу Свети Јован– Марија и Ђуро; а за групу Свети Сава – Невена и Милош. Послије вечере и радионице упознавања, дјеца су се  окупила на ливади, гдје су добили свијеће и окренувши се ка истоку, предвођени свештеницима прочитали су вечерње молитве (Оче наш, Богородице Дјево као и васкршњи тропар). Искористивши још мало слободног времена за дружење, дјеца су отишла на спавање. Субота, која је била централни и „ударни”дан Кампа, започела је  јутарњом молитвом, за којом је услиједио кратак тренинг уз разгибавање, трчање, склекове и чучњеве, који је предводио отац Владан. После молитве и тренинга, започеле су са радом  радионице. Млађа група је присуствовала радионици “Разговор са свештеником”, на којој су са оцем Крстом дјеца разговарала о значају Христовог Васкрсења за наше спасење. Средња група је код учитељице фолклора, Весне,  учила српске народне игре; а старија група је отишла на радионицу пјевања коју је предводила Милена,која их је учила да пјевају васкршњу пјесму Људи ликујте, као и одговарање на литургији. Након паузе за воћну ужину,  дјеца су наставила са радионицама. Старија група је отишла на фолклор, средња на разговор са свештеником, а млађа на пјевање. После завршетка другог круга радионица, услиједио је ручак, који је као и сваки други оброк на Кампу започео молитвом Оче наш, коју су сви заједно у глас изговарали. Трећи круг радионица је организован тако што су млађа и средња група отишли на фолклор и пјевање код својих учитељица, Весне и Милене; а са старијом групом је, овај пут, разговарао отац Горан о питањима важним за вјеру и свакодневни живот, гдје су дјеца имала прилику да оцу Горану постављају различита питања. Током трајања свих радионица, професорка Српског језика са универзитета у Генту, Слободанка, позивала је по двоје дјеце са сваке радионице и десетак минута са њима разговарала на српском језику, како би утврдила њихов ниво познавања српског и о томе написала кратак извјештај и препоруку родитељима за свако дијете, како и на којим пољима може да усаврши српски језик. После разговора са 33 дјеце, Слободанка је извукла веома интересантне закључке, од којих је био најупечатљивији онај – да свако дијете, без изузетка, има жељу и мотивацију да боље научи српски језик. После завршетка трећег круга радиница, услиједила је пауза за ужину, а након тога такмичарске спортске активности које су трајале до вечере.  Спортске активности су предводили отац Владан и Немања. Након вечере и  вечерње молитве коју је предводио јеромонах Никита,  настављено је са дружењем и играма, а волонтери су заложили и ватру, гдје су на дрвеним штапићима пекли мачмелоу за дјецу. Дјеца и волонтери су свирали гитару, пјевали пјесме и играли се све до касно увече, када је било вријеме за спавање. Недјеља је почела Светом Литургијом коју су служили отац Крсто, отац Горан, отац Никита и ђакон Владимир, а многи дјечаци су чтецирали.  Хелена је предводила пјевницу, а сва дјеца су учествовали у одговарању на литургији. Прије Светог причешћа, сви заједно су отпјевали пјесму Људи ликујте. Тако су показали шта су научили претходног дана. Послије Свете литургије, услиједио је ручак на коме је одржано такмичење у куцању васкршњим јајима. Најјаче јаје је имала мала Миа из групе Света Петка. Дјеца су потом отишла у своје собе да покупе своје ствари и припреме се за одлазак кући. Послије чишћења соба и припреме за одлазак, услиједила је креативна радионица. Дјеца из групе Света Петка су правила крстиће од штапића, бојила их, лијепила на папир, а касније све то украшавала; дјеца из  групе Свети Јован су бојили и цртали иконе, док су дјеца из  групе Свети Сава играла игру пантомиме. По завршетку последње радионице, дјеца су имала мало времена да разговарају, да се друже и играју, да размијене бројеве телефона. Око 14 часова су почели да долазе родитељи, да покупе дјецу. На крају су се сва дјеца са родитељима окупили испред улаза у главну зграду. Дјеца су отпјевала пјесму Људи ликујте, а онда се отац Крсто захвалио предсједници Српске православне омладине, Хелени Бронс, за велики труд, ангажман и посвећеност у организацији Кампа, као и свим волонтерима и помоћницима; захвалио се родитељима, који су указали своје повјерење и довели своју дјецу на Камп, као и свој дјеци, која су учинила овај Камп незаборавним. Послије тога су се сви заједно фотографисали, након чега су дјеци уручене дипломе и поклони. Растанак је био емотиван, пун загрљаја, суза и договора о новим Кампу било веома лијепо и сви су изразили жељу да дођу и идуће године. Огромно вријеме, пажњу, љубав и посвећеност да би овај Камп био омогућен – показало је