На Видовдан 28. јуна 2025. године у препуној сали саборне цркве Светог Саве у Паризу одржана је, са благословом Епископа париског и западноевропског Господина Јустина, друга по реду Видовданска академија Епархије западноевропске.   Та страшна и величанствена реч – КОСОВО, није само део територије, нека удаљена апстракција или сећање на одређени историјски догађај. Није само појам кога се присетимо једном годишње, од Видовдана до Видовдана. Косово и Метохија је чувар и сведок нашег постојања и идентитета. Косово је сваки наш тренутак, борба сваког појединца и заједничка борба целог српско народа. Косовском етиком се васпитавају деца и умудрују одрасли. Косовом се живи! Надахнути овим идеалима млади Људи при парохији Светог Саве у Паризу организовали су, са благословом Епископа Јустина, Видовданску академију која је окупила Србе из Париза и околине, а свечана сала Саборне Цркве је била мала да прими све заинтересоване. Својим присуством вече су увеличали: амбасадорка Републике Србије у Паризу, Госпођа Ана Хрустановић, Министар саветник и заменица амбасадорке Републике Србије, Госпођа Весна Филиповић-Николић, изасланик одбране Републике Србије, пуковник Томислав Ћирић, В.Д. директорка српског културног центра у Паризу Госпођа Марија Несторовић, Госпођа Марија Праизовић координатор српске допунске школе Министарства просвете Републике Србије за Француску, Италију и на Малти, Господин Владимир Ђокић представник Министарства просвете Републике Србије, као и многобројни представници културно-уметничких друштава и српских асоцијација које постоје и раде у Паризу и околини. Видовданску беседу је произнео проф. Др Господин Љубомир Михајловић, преводилац, интелектуални радник и дугогодишњи председник Парохије Светог Саве у Паризу. Присутни су имали прилику да чују стихове песме Наслеђе Милана Ракића (у извођењу Стевана Бакића), која нам говори да крв предака наших, мученика и јунака који су умирали ћутке на страшном кољу и данас у нама тече. Кроз стихове песме О пореклу Десанке Максимовић (у извођењу Милице Кљајић) присутни су чули да морамо да памтимо и знамо ко смо, јер имамо светитеља за оца и деда, и да смо са свецима и краљевима у сродству. Кроз танани глас најмлађих парохијана (полазника српске допунске школе при парохији Светог Саве у Паризу) чули смо да је домовина спона којом нас живот за себе спаја, топлина мајчинског загрљаја и сви наши снови (Домовина Душана Васиљева). Уз стихове песме Србија Оскара Давича (у извођењу Теодоре Јездић и Милоша Јанковског), сви су заједно усклинули мајци Србији ” ој, Србијо међу песмама, међу стадима, ој, Србијо, песмо међу народима!”. Епархијски хор Светог Симеона Мироточивог под маестралним дириговањем Госпође Марије Ракићевић је програм обогатио изванредним извођењем ”Оче наш” Николаја Кедрова и државне химне ”Боже правде” као и песама: ”Ово је Србија” и ”Завет Косова”. Народни гуслар (Марко Матић) нам је, певајући стихове уз гусле, поручио: Браћо Срби сви у коло једно, најјачи смо када смо заједно! Имали смо прилику да чујемо и Игора Илића који нам је уз гитару отпевао  песму Симонида и етно песме ‘Ајде слушај, слушај. Програм су водили Јелена Јокић и Никола Стојановић.  На крају свечаности присутнима се као домаћин обратио и Епископ Јустин, који се захвалио представницима дипломатског кора на присуству и свима присутнима и изразио своју велику захвалност и благодарност идејном креатору и режисеру Видовданске академије Господину Марку Матићу, као и свим учесницима који су издвојили своје време и уложили велики труд припремајући овај програм који никога од присутних није оставио равнодушним и без бујице осећања и пробуђених мисли које су понели са собом. Порука вечери је била јасно изречена! Косовска битка се никада није завршила. Она је наставила да пламти у срцима свих који су се осећали сродним са Србима међу три Мораве. Цео наш народ, расељаван и протериван са својих огњишта, наставио је да бије своју одавно започету битку, битку за истину, идентитет и право на постојање: мачем, пером и песмом, струнама гусала и свиралом, сањајући да се врати на своје огњиште. Знао је да једино што може тамо да га врати и да сачува наше Косово и Метохију јесте друга најскупља српска реч, коју нови нараштаји треба да завреде својом обновом идеала и вере. Та реч треба да зазвони у сваком српском бићу и одјекује кроз векове – СЛОГА! Н.С.   WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.33 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.34 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.36 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.36 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.37 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.38 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.38 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.38 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.39 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.39 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.40 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.40 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.42 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.43 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.43 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.43 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.31.44 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.20 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.20 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.21 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.21 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.21 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.22 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.32.22 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.14 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.14 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.14 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (4) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 (5) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.15 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (4) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 (5) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.16 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 (4) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.17 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (4) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (5) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (6) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 (7) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.36.18 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.16 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.16 (2) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.16 (3) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.16 WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.17 (1) WhatsApp Image 2025-06-29 at 18.37.17 https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.32.06.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.36.33-1.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.36.32.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.31.41-1.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-30-at-22.31.54.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-30-at-22.24.18.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-30-at-22.23.55.mp4https://dioceseserbe.org/wp-content/uploads/2025/06/WhatsApp-Video-2025-06-29-at-18.36.33.mp4

У периоду од 21. до 27. маја група православних Шпанаца (са Мајорке, из Барселоне и Валенсије) са тројицом хиспанофоних свештеника наше Епархије посетила је Србију и Црну Гору обилазећи знамените манастире и цркве, са жељом да боље упознју Србију — своју духовну домовину, као и да продубе знање о духовном богатству свете лозе Немањића и њихових задужбина. Обишли су манастире: Ваведење, где је одслужен помен блаженопочившем Епископу западноевропском Луки, а затим и манастире Жичу, Студеницу, Петрову цркву, Ђурђеве Ступове, Сопоћане, Милешеву и Црну Реку. Наши свештеници су имали прилику да саслужују на Светој литургији у манастиру Острог и помоле се за своје парохијане пред кивотом Светог Василија. Врхунац овог поклоничког путовања је био тај што је ходочаснике у Патријаршији примио Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, а пријему је присуствовао и Епископ Јустин. Наша браћа и сестре из Шпаније, у престоном граду, посетили су и музеј СПЦ, Саборну цркву и остали задивљени велелепношћу Храма Светог Саве. Неизмерно захвални на братском и срдачном пријему током своје посете Србији, и српским светињама, отпутовали су назад у Шпанију, обогаћени једним новим духовним искуством, а сведочећи лепоту православља и искрену отвореност и гостопримљивост Српског народа. WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.42 (2) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.42 (1) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.42 WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (7) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (6) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (5) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (4) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (3) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (2) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 (1) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.41 WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (5) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (4) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (3) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (2) WhatsApp Image 2025-05-27 at 21.08.40 (1)

Од петка Свијетле недеље до Томине недеље (од 25. до 27. априла 2025.г.) са благословом Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског Господина Јустина одржан је Српски православни дјечији камп у Холандији, већ трећу годину за редом. Камп је одржан у мјесту Ден Хаут, на југу земље, као и прошле године, у организацији Српске православне омладине Холандије. Ове године је камп похађало скоро 80 дјеце, готово 20 више него прошле године. На Кампу су учествовала дјеца од 7 до 16 година. Поред дјеце из Холандије, на Кампу су, такође, учествовала и дјеца из околних земаља, а највише из Белгије и Луксембурга. Поред српске дјеце, на Кампу је било и дјеце других националности, дјеце из мјешовитих бракова, због чега су све активности одржаване двојезично, на српском и холандском језику. Дјеца су била подијељена у три групе: млађа група Света Петка (7-9 година), средња група Свети Јован (10-12 година) и старија група Свети Сава (13 -15 година). О дјеци се бринило 30 волонтера из Српске православне омладине Холандије, неколико родитеља дјеце из млађе групе, као и четири свештеника и један ђакон. Камп је почео у петак вече у 18 часова кратком молитвом, после које је започела и регистрација учесника. Након што су се сва дјеца смјестила у своје собе, сви су се окупили на ливади гдје су свештеници и волонтери  пожељели добродошлицу и подијелили дјецу у групе. Свака од група је имала једног мушког и једног женског координатора, који су пратили дјецу из своје групе и непосредно се бринули о њима током цјелокупног трајања Кампа. За групу Света Петка су били задужени Јована и Никола; за групу Свети Јован– Марија и Ђуро; а за групу Свети Сава – Невена и Милош. Послије вечере и радионице упознавања, дјеца су се  окупила на ливади, гдје су добили свијеће и окренувши се ка истоку, предвођени свештеницима прочитали су вечерње молитве (Оче наш, Богородице Дјево као и васкршњи тропар). Искористивши још мало слободног времена за дружење, дјеца су отишла на спавање. Субота, која је била централни и „ударни”дан Кампа, започела је  јутарњом молитвом, за којом је услиједио кратак тренинг уз разгибавање, трчање, склекове и чучњеве, који је предводио отац Владан. После молитве и тренинга, започеле су са радом  радионице. Млађа група је присуствовала радионици “Разговор са свештеником”, на којој су са оцем Крстом дјеца разговарала о значају Христовог Васкрсења за наше спасење. Средња група је код учитељице фолклора, Весне,  учила српске народне игре; а старија група је отишла на радионицу пјевања коју је предводила Милена,која их је учила да пјевају васкршњу пјесму Људи ликујте, као и одговарање на литургији. Након паузе за воћну ужину,  дјеца су наставила са радионицама. Старија група је отишла на фолклор, средња на разговор са свештеником, а млађа на пјевање. После завршетка другог круга радионица, услиједио је ручак, који је као и сваки други оброк на Кампу започео молитвом Оче наш, коју су сви заједно у глас изговарали. Трећи круг радионица је организован тако што су млађа и средња група отишли на фолклор и пјевање код својих учитељица, Весне и Милене; а са старијом групом је, овај пут, разговарао отац Горан о питањима важним за вјеру и свакодневни живот, гдје су дјеца имала прилику да оцу Горану постављају различита питања. Током трајања свих радионица, професорка Српског језика са универзитета у Генту, Слободанка, позивала је по двоје дјеце са сваке радионице и десетак минута са њима разговарала на српском језику, како би утврдила њихов ниво познавања српског и о томе написала кратак извјештај и препоруку родитељима за свако дијете, како и на којим пољима може да усаврши српски језик. После разговора са 33 дјеце, Слободанка је извукла веома интересантне закључке, од којих је био најупечатљивији онај – да свако дијете, без изузетка, има жељу и мотивацију да боље научи српски језик. После завршетка трећег круга радиница, услиједила је пауза за ужину, а након тога такмичарске спортске активности које су трајале до вечере.  Спортске активности су предводили отац Владан и Немања. Након вечере и  вечерње молитве коју је предводио јеромонах Никита,  настављено је са дружењем и играма, а волонтери су заложили и ватру, гдје су на дрвеним штапићима пекли мачмелоу за дјецу. Дјеца и волонтери су свирали гитару, пјевали пјесме и играли се све до касно увече, када је било вријеме за спавање. Недјеља је почела Светом Литургијом коју су служили отац Крсто, отац Горан, отац Никита и ђакон Владимир, а многи дјечаци су чтецирали.  Хелена је предводила пјевницу, а сва дјеца су учествовали у одговарању на литургији. Прије Светог причешћа, сви заједно су отпјевали пјесму Људи ликујте. Тако су показали шта су научили претходног дана. Послије Свете литургије, услиједио је ручак на коме је одржано такмичење у куцању васкршњим јајима. Најјаче јаје је имала мала Миа из групе Света Петка. Дјеца су потом отишла у своје собе да покупе своје ствари и припреме се за одлазак кући. Послије чишћења соба и припреме за одлазак, услиједила је креативна радионица. Дјеца из групе Света Петка су правила крстиће од штапића, бојила их, лијепила на папир, а касније све то украшавала; дјеца из  групе Свети Јован су бојили и цртали иконе, док су дјеца из  групе Свети Сава играла игру пантомиме. По завршетку последње радионице, дјеца су имала мало времена да разговарају, да се друже и играју, да размијене бројеве телефона. Око 14 часова су почели да долазе родитељи, да покупе дјецу. На крају су се сва дјеца са родитељима окупили испред улаза у главну зграду. Дјеца су отпјевала пјесму Људи ликујте, а онда се отац Крсто захвалио предсједници Српске православне омладине, Хелени Бронс, за велики труд, ангажман и посвећеност у организацији Кампа, као и свим волонтерима и помоћницима; захвалио се родитељима, који су указали своје повјерење и довели своју дјецу на Камп, као и свој дјеци, која су учинила овај Камп незаборавним. Послије тога су се сви заједно фотографисали, након чега су дјеци уручене дипломе и поклони. Растанак је био емотиван, пун загрљаја, суза и договора о новим Кампу било веома лијепо и сви су изразили жељу да дођу и идуће године. Огромно вријеме, пажњу, љубав и посвећеност да би овај Камп био омогућен – показало је

Епархија западноевропска и саборна црква Светог Саве у Паризу имале су ту част да учествују у организацији симпосиона поводом хиљадуседамстоте годишњице од Првог васељенског сабора у Никеји.   На Теодорову суботу, 08. марта 2025. године благословом Епископа париског и западноевропског Господина Јустина, у свечаној сали саборне цркве Светог Саве у Паризу одржан је симпосион поводом 1700 година од Првог васељенског сабора у Никеји. Симпосион је одржан на иницијативу Конференције православних епископа у Француској (Assemblée des évêques orthodoxe de France). Међу учесницима симпосиона била је проф. Др Јулија Нает Видовић, професорка на Институту Светог Сергија у Паризу и истакнути члан Епархијског управног одбора Епархије западноевропске, као и декан Института Светог Сергија, проф. др Мишел Ставру, проф. др Христо Филиотис (Универзитет у Солуну), и проф. др Патриције Влаицу (Универзитет у Клужу). Поред домаћина, Епископа Јустина, овом изузетно важном, свеправославном, скупу су присуствовали и остали православни епископи у Француској и то: Митрополит Димитрије (Васељенска патријаршија) председавајући Конференцијом православних епископа у Француској, Митрополит Игнатије (Антиохијска патријаршија), Митрополит Нестор (Московска патријаршија), Митрополит Јосиф (Румунска патријаршија), Епископ Марко, викарни Епископ Митрополита румунског Јосифа, као и Епископ Симеон, викарни епископ Митрополита Јована (Архиепископија православних парохија руске традиције у Западној Европи – Archevêché des églises orthodoxes de tradition russe en Europe occidentale). Скупу су присуствовали и господин Жан-Кристоф Посел (саветник за религијска питања при Министарству спољних послова Републике Француске) као и Жером Баскул (представник Париске надбискупије). По завршетку сесија одржана је заједничка вечерња служба уз присуству Епископа, мноштва свештенства, свештеномонаштва и ђаконства свих помесних цркава као и  великог мноштва верника. На богослужењу су појали хорови из свих поменутих диоцеза. Српска Црква је имала изузетно велику част да буде домаћин овог сабрања, јер је ово  био изузетно значајан, и данас нажалост редак, догађај на коме су се окупили у братској љубави представници свих помесних цркава сведочећи јединство Христове Цркве која надилази све различитости и поделе. Н.С. _DSC6629 _DSC6630 _DSC6633 _DSC6634 _DSC6635 _DSC6637 _DSC6638 _DSC6640 _DSC6641 _DSC6642 _DSC6645 _DSC6646 IMG_3226 _DSC6647 _DSC6648 _DSC6649 _DSC6674 _DSC6675 _DSC6676 _DSC6679 _DSC6681 _DSC6688 _DSC6694 _DSC6695 _DSC6696 _DSC6697 _DSC6698 _DSC6710 _DSC6712 _DSC6717 _DSC6718 _DSC6719 _DSC6720 _DSC6728 _DSC6733 _DSC6734 _DSC6736 _DSC6743 _DSC6746 _DSC6759 IMG_3163 IMG_3188 IMG_3199 IMG_3203 AEOF_Concile de Nicée_programme-2_Page_1 AEOF_Concile de Nicée_programme-2_Page_2

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“ Речи су Стефана Немање које је упутио свом сину Светом Сави, али су речи упућене и свима нама, Србима, ма где били. Начин да сачувамо свој језик трајао је кроз радионицу калиграфије дуже време да би у периоду од 8-15. фебруара у Дижону били презентовани завршни радови у Парохији Васрксења Христовог. Пројекат који је финансирала Управа за сарадњу са дијаспором успешно је заокружен изложбом која је постављена 15.фебуара у простору Парохије. Од пролећа ученици српске допунске школе имали су прилику да се, најпре кроз неколико презентација и кратких филимова упознају са развојем српског језика. Пратили су пут развоја писма, ћирилице, реформи које су се десиле и на који начин смо дошли до слова која користимо данас. Радионице је водио Отац Петар Петрић који у низу знања која поседује, јесте и одлични познавалац уметности, јер је дипломирани професор зидног сликарства. Деци која живе у дијаспори учење ћирлице јесте изазов, а на овај начин осим савладавање ћирилице дата је и једна нова димензија, а то је да су сви полазници кроз радионице могли да открију своју креативности. Врло брзо су децу подржали и одрасли. Сусрет разних генерација донео је обиље радости, док су се на папирима попут оних старих низала украсна слова ћирилице. Посебно свечано и лепо било је на завршној изложби где су представљени радови свих учесника и уручене похвалнице. Председник Парохије, господин Милован Крстић поздравио је све присутне,  а затим је Отац Петар позвао сваког уметника како би му одао признање за показану љубав и посвећеност приликом израде завршног рада. Научили су полазници да сликају вињете, обичан папир претварају у свитак, пишу обла, мека, чудесна слова ћирилице, стварају свој стил и на тај  начин  чувају једно од наших највреднијих знамења. Посебно се својим радом, кроз ове радионице истакла госпођа Василија Милошевић која је израдила најрепрезентативније радове. Ентузијазам и посвећености показале су и старије генерације, а заслужену похвалу и велики аплауз добиле су госпође Јаворка Вујић и Биљана Пантић. Увек најлепши украс јесу они који су најмлађи, а који су овом послу присутпили врло озбиљно. Валентина, Габријела, Матеја, Душан, Ивана, Соња, Софија, Јанко својим радовима задивили су све присутне и показали ванредну посвећеност, али и посебну лепоту у писању ћирилице. Избор лепих мисли, хришћанских порука и молитви, мудрих савета нашега народа који се нашао на радовима полазника био је препун љубави и доброте, оног за чим свако срце жуди. Пишући ове мисли та љубав се умножавала. Посебна пажња посвећена  је младом Јанку Крстићу који уз подршку својих родитеља Слађане и Јордана сигурно и храбро корача достојанствено, поносећи се својим пореколом. Он је као ученик допунске школе Министарства просвете награђен на литерарном конкурсу за свој литерарни рад Зашто волим Србију поводом 135 година од оснивања прве српске школе и цркве ван територије Краљевине Србије. Учење о појму калиграфије, њеном пореклу, историји и значају кроз време донела је илустоване примере полазнка и указалао на значај ћирлице, али и на жељу и потребу свих присутних да се овакав вид креативног очувања ћирлице настави. И као што је давно Вук Караџић казао из искуства свога народа : „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумјевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“ Ово је био начин путем кога је српско становништво у Дижону сведочило важност ћирилице за очување националног индентитета ван граница Србије. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41