IMG_6814 IMG_6816 IMG_5130 IMG_5136 IMG_5127 IMG_5125 IMG_5142 IMG_5149 IMG_6826 IMG_6828 IMG_6829 IMG_6823 IMG_5155 IMG_6822 IMG_5168 IMG_5176 IMG_5174 IMG_5181 IMG_6831 IMG_6837 IMG_6838 IMG_6842 IMG_6841 IMG_6844 IMG_6845 IMG_5182 IMG_6847 IMG_6849 IMG_6850 IMG_6857 IMG_6861 IMG_6865 IMG_6869 IMG_6873 IMG_6871 IMG_6864 IMG_6874 IMG_6877 IMG_6880 IMG_6881 IMG_6882 IMG_6887 IMG_6884 IMG_6885 IMG_6889 IMG_6892 IMG_6896 IMG_6846 IMG_6893 IMG_6895 IMG_6890 IMG_6894 IMG_6898
Прослава Бадње вечери и Божића – Луксембург
,,Христос се рађа – славите! У радости, миру, братској љубави и у великом броју верника прослављено је Рођење Христово – Божић, у Луксембуршкој парохији. По први пут славимо Божић у великом храму на Холеришу који је био мали да за Бадње Вече прими све вернике. Молитвена радост се ширила и изван зидова храма на плато испред цркве где су верници могли да запале свеће, прате вечерњу службу, и учествују у ложењу Бадњака. После вечерње молитве и освећења Бадака у традицији наше Парохије је послужење куваним вином, грејаном ракијом, соковима за децу, сувим воћем бонбонама и посним колачима уз дружење у припрати и на платоу испред цркве до касно у ноћ. Света поноћна Божићна Литургија је почела у 23.30 часова у храму испуњеним верним народом који је на крају Литургије примио Свето Причешће. Честитање Божића и дружење настављено је у припрати храма, као и ломљење чеснице и мрсно окрепљење после Божићњег поста. Са благословом Богомладенца и освештаним Бадњаком у раним јутарњим сатима разишли смо се својим домовима уз радосни Божићни поздрав, Христос се роди! Ваистину се роди! Свим верницима Парохије у Великом Војводству Луксембургу честитам срећне и благословене Божићне и Новогодишње празнике, поздрављајући вас речима: МИР БОЖИЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ! Ваш Прота Зоран Радивојевић IMG_3940 mini_IMG_3949 mini_IMG_3954 mini_IMG_3987 mini_IMG_3997 mini_Подела-Бадњака-1_(1) Бадњак_(1) Деца-код-Бадњака_(1) ложење-Бадњака-1_(1) ложење-Бадњака-2_(1) Load More End of Content.
Прослава Богојављења у парохији Светих Андреја и Николаја у Аликантеу – Шпанија
photo_2024-01-11_10-10-19 photo_2024-01-11_10-10-17 (2) photo_2024-01-11_10-10-17 photo_2024-01-11_10-10-16 photo_2024-01-11_10-10-13 photo_2024-01-11_10-10-20
Бадњи дан и Божић у Милузу
Овогодишња прослава празника Рождества Христовог у нашој парохији била је уистину величанствена. Већ у рано јутро на Бадњи дан, верници су са надлежним парохом оцем Максимом отишли по бадњак, који се освештао након вечерњег богослужења истог дана. Вечерње богослужење служио је отац Максим док су верници заједно сви сабрани у Цркви (а било их је преко две стотине) одговарали на прозбе. За присутну децу припремљени су поклони ,у току традиционалног пијукања. За све присутне припремљено је кувано вино из пите и колаче. На сам празник служена је Божићна Литургија, којој је присуствовало око двеста верника. Након Свете Литургије дељене су мале чеснице а у једној је био новчић, који је срећнику, донео припремљен поклон парохије. Присутни верници су послужени куваним вином и осталим даровима припремљеним у црквеној сали. Све доброчинитеље и поклонике наше парохије поздрављамо поздравом мира и радости: “ Мир Божији, Христос се роди! “ Протосинђел Максим (Илић) IMG_5530 IMG_5532 IMG_5552 IMG_5553 IMG_5561 IMG_5564 IMG_5566 1a4b8237-c645-455f-bd82-9ff1ad379685 76f8d2b9-fe9b-4621-84ca-974e02bb724a
Божић у Стразбуру
На Божић, Света Литургија почела је у 10. часова. Сакупило се изузетно велики број верника. Црква, Светог Ђорђа је била препуна. Народ је чекао у реду да би ушао у храм. На Светој литургији се причестило више од стотину верника. viber_image_2024-01-08_19-29-15-135 viber_image_2024-01-08_19-29-15-213
Бадње вече у Лугру
На Бадње вече одслужено је вечерње богослужење у парохији Свете Петке у Лугру са почетком у 18. часова. Након богослужења обављено је освећење и налагање бадњака. Служби је присуствовало око стотинак верника. viber_image_2024-01-08_19-23-47-256 viber_image_2024-01-08_19-23-47-316
Прослава Божића у Амстердаму
Божићне радости у Амстердаму почеле су Литургијом на Бадње јутро коју је испунила дјечија радост. Невидљиво и тихо, тражећи поклоне у слами, најављивали су Богомладенца Исуса Христа – највећи поклон Бога Оца свијету. Крајем дана, велики број вјерног народа присуствовао је вечерњој служби желећи да као пастири “по вјечном суду, свједоци Христовог рођења најпрви буду”. А сутрадан, на Божићној Литургији – најважнијем моменту овог празника, присутни су могли да осјете а многобројни који су се причестили и да се сједине са Оним који се ради нас људи и ради нашег спасења у пећини родио и у јаслама лежао. По завршетку службе, сабрање је настављено за божићном трпезом након чега је вјерни народ отишао својим домовима носећи радост празника и благодарећи Богу на свему. 4 5 6 2 3 1
Гласило парохија Српске Православне Цркве на Иберијском полуострву
Посета директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Епархији западноевропској
На позив Епископа западноевропског Г. Јустина, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић боравио је у првој службеној посети тој Епархији СПЦ која пoкрива територије Француске, Холандије, Белгије, Луксембурга, Шпаније и Португалије. Сматра се да на овим просторима живи између 80.000 и 120.000 људи српског порекла. Програм посете Западноевропског Епархији СПЦ подразумевао је обилазак свих парохијских заједница и цркава у Паризу и његовој непосредној околини и Ници. Поред више разговора са епископом Јустином и његовим најближим сарадницима, уприличени су бројни састанци и сусрети директора са свештенством, члановима Епархијских управних органа, духовних, културних и уметничких друштава и институција које делују под окриљем СПЦ као и са и нашим људима који у црквама и у својим домовима брижљиво чувају у Француској и широм Епархије западноевропске пламен вере, духовности, српског језика, наше културе и историје. У Цркви Светог Саве у Паризу, који је седиште Епархије, др Рогановић је 25. децембра присуствовао Светој архијерејској литургији коју је служио епископ Јустин са свештенством. Након Литургије, у присуству више стотина верника, епископ Јустин уручио је др Рогановићу највише признање Епархије: Видовдански орден. Обраћајући се присутнима директор Рогановић је топло захвалио на срдачном дочеку и на додељеном Видовданском Ордену и истакао да га сматра признањем додељеним изнад свега нашој држави, Републици Србији. Између осталог он је рекао: „Шта друго добронамерник може да осети осим радости и спокоја када се непосредно увери са колико посвећености, труда и љубави епископ Јустин и сви Ви, драга браћо и сестре, обављате своју племениту мисију? Сведоци смо да је таква врста преданости и посвећености раду у протеклој деценији у нашој Матици Републици Србији довела до великог духовног, културног и економског бољитка. На добро свих наших грађана и свих Срба у Матици и расејању, Србија предвођена председником Александром Вучићем крупним корацима напредује чак и у времену бременитом искушењима пред којима се повијају наш Континент и безмало читав свет. Драго ми је што и Ви томе не само сведочите, већ у томе и снажно учествујете” рекао је у свом обраћању др Рогановић. Радна посета је настављена обиласком Парохије посвећене Светом Василију Острошком у Пјерфиту, у предграђу Париза. Епсикоп Јустин и директор Рогановић обишли су место где се планира изградња епархијског центра са манастиром у овом месту где се тренутно налази и епископски двор, те Парохије СПЦ у Ници и Цркве Успења пресвете Богородице у том граду. Епископу Јустину и свештенству упућене су речи охрабрења и подршке, са уверавањем да ће Република Србија одлучно и искрено наставити да помаже рад и мисију Епархије која је основана одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ од 31. маја 1994. године. На њеном челу пре епископа Јустина столовали су епископи Лаврентије (Трифуновић) и Лука (Ковачевић). Извор: https://www.vere.gov.rs/cir/Newsview.asp?ID=1376 20231229-131927-195_222_97_250-512 20231229-132618-195_222_97_250-546 20231229-132638-195_222_97_250-358 20231229-133436-195_222_97_250-827 20231229-133459-195_222_97_250-400 20231229-133524-195_222_97_250-317 20231229-133531-195_222_97_250-708 20231229-133539-195_222_97_250-685 20231229-133557-195_222_97_250-770
Прослава парохијске славе и педесет година постојања парохије Светог Николе у Амстердаму
IMG_6001 IMG_6003 IMG_6004 IMG_6006 IMG_6008 IMG_6024 IMG_6025 IMG_6030 IMG_6032 IMG_6033 IMG_6036 IMG_6038 IMG_6043 IMG_6047 IMG_6049 IMG_6051 IMG_6053 IMG_6057 IMG_6058 IMG_6265 IMG_6059 IMG_6060 IMG_6061 IMG_6062 IMG_6065 IMG_6066 IMG_6067 IMG_6073 IMG_6074 IMG_6078 IMG_6080 IMG_6085 IMG_6086 IMG_6089 IMG_6094 IMG_6095 IMG_6096 IMG_6097 IMG_6098 IMG_6099 IMG_6100 IMG_6324 IMG_6321 IMG_6322 IMG_6301 IMG_6323 IMG_6325 IMG_6297 IMG_6316 Српска православна црква је, видјеши да послије Другог свјетског рата све више народа одлази у земље Западне Eвропе, одлучила да што боље организује црквено-административни живот у овом дјелу свијета. На свом вандредном засједању 12. марта 1969. године САС основао је нову епархију у саставу СПЦ под називом „Српска православна епархија западноевропска и аустралијска са сједиштем у Лондону. Први архипастир ове, територијом заиста огромне епархије, био је епископ Лаврентије. Човјек великог духа и само Господу знане енергије стизао је, можемо слободно рећи, с краја на крај Европе организујући црквени живот СПЦ тамо гдје су људи тражили Господа. А тражили су га и у Холандији. Услијед економских миграција крајем 60-их и почетком 70-их година створена је заједница људи у разним дјеловима Холандије (највише око Ротердама и Амстердама) који су имали потребу да остану везани за своју културу и традицију а самим тим и за своју вјеру из које је све то и потекло. Епископ Лаврентије, приликом посјете једном међурелигијском скупу у Утрехту, а затим у Ротердаму и Амстердаму 1972. године почиње да се интересује за постављање свештеника СПЦ за Холандију. Промислом Божијим већ наредне, 1973. године проту Јанка Станића сплет животних околности доводи да живи у Амстердам. Епископ Лаврентије, познајући квалитете пензионисаног београдског проте, 11. јуна 1973. године оснива парохију са сједиштем у Амстердаму и за првог пароха поставља оца Јанка. Прота је, поред Амстердама, организовао богослужења и у другим мјестима гдје је било нашег народа (Ротердам, Гронинген, Ајндховен). Већ наредне 1974. при Римокатоличкој цркви Светог Николе, у непосредној близини жељезничке станице у Амстердаму добијамо капелу гдје заједно са Руском Православном Црквом служимо следећих пет година а након тога самостално. Осамдесетих година, због растуће незапослености у Холандији и повратка наших људи у матицу, а што и због саме старости проте, отац Јанко почиње да служи само на два богослужбена мјеста – капела у Амстердаму и римокатоличка капела у Ротердаму у којима се служи сваке друге недеље наизменично. А 1990. због болести оца Јанка привремено се обустављају службе у Ротердаму и капела у Амстердаму постаје једино богослужбено мјесто у Холандији. Од 1. септембра 1992. оца Јанка замјењује о. Дојчило Влајковић. О Дојчило, поред Амстердама, поново почиње служити у Ротердаму, Најмехену и Хенгелу. У периоду његовог боравка, поред духовног и организационог развоја, доста се радило и на прикупљању и слању хуманитарне помоћи нашем страдалном народу за вријеме рата а и касније. Обилажени су хашки осуђеници, основано Коло Српских Сестара „Мајка Југовића“, купљена је црква у Емену, итд. Тих година и у самој епархији дошло је до реорганизације. Ради лакшег вођења и упарављања огромним простором тадашње Европе од Западноевропске основано је пар епархија. Тако је одлуком САС СПЦ 31. маја 1994. године основана, да тако кажемо, „нова“ Епархија западноевропска са сједиштем у Паризу и територијама које данас покрива. Почетком 1997. године долази до догађаја који ће умногоме утицати на развој наше парохије. Од 1. јануара поменуте године више није било могућности да се користи богослужбени простор Цркве Светог Николе а нареде године, епископском одлуком, постојећа парохија Светог Николе која је тада обухватала читаву Холандију подјељена је на двије парохије: 1) Парохија Светог Николе-Амстердам 2) Парохија Свете Тројице-Ротердам Од 29. фебруара 2000. године, умјесто оца Дојчила на мјесто пароха амстердамског привремено долази о. Велизар Ракић који због многобројних обавеза у Бриселу није редовно служио у Амстердаму већ га је мјењао свештеник Јаков Марковић из Париза (касније парох бриселски). Било је то вријеме када су службе биле поприлично нередовне јер се услед слабе финансијске ситуације која је настала одвајањем Ротердама те плаћањем већих закупа за изнајмљивање богослужбеног простора, није могло ријешити питање сталног свештеника. Пошто није било сталног мјеста богослужења, служило се гдје су то могућности дозвољавале. Тих година, можемо слободно рећи, Амстердам је био кофер парохија. Отац Никола Тодоровић, прота Воја Билбија само су неки од свештеника који су били пастири ове парохије али стицајем околности нису се пуно задржали ту. А када год није било свештеника, увијек би ту био онај коме ова парохија много дугује, бар када њен богослужбени живот у питању-стари и добри отац Велизар. Упоредо са рјешавањем питања сталног пароха, вјерни народ и Управа парохије коначно су успјели да ријеше питање богослужбеног мјеста. У Зандаму, граду који се сјеверозападно граничи са Амстердамом, нађена протестантска црква која је одговарала потребама нашег вјерног народа. Вољом Божијом и добронамјерношћу протестаната уговор је коначно потписан 3. новембра 2005. године. Након куповине храма, парохија је покушавала да доведе и сталног свештеника али сутуација је бивала иста. Дођу, кратко се задрже и оду. О. Душан Стефановић; затим о. Душко Спасојевић које је кратко опслуживао парохију да био опет за пароха амстердамског био постављен о. Велизар Ракић. На Лучиндан 2009. за пароха амстердамског долази о. Душан Ердељ. За вријеме службовања оца Душана Ердеља на парохији, доњи дио цркве и олтар су фрескописани што је знатно промијенило амбијент у самој цркви, урађене су иконе на иконостасу и постављен је крст на цркву 2013. године. Такође, доста хуманитарне помоћи је прикупљено и послато у матицу приликом поплава 2014. године. Оно што је такође вриједно помена је, да је у овом периоду с времена на вријеме, тада као јеромонах, на свом архипастирском путу, своје молитве Богу узносио и на Престолу овог храма Литургију служио наш епископ Јустин. Умјесто оца Душана, од 24. јануара 2016. дужност пароха амстердамског преузима јеромонах Сава Мирић. За вријеме оца Саве извршен је репрограм отплате храма који би, Боже здравља требао да се заврши 30. јуна 2024. године, дјелимично је поправљена кровна конструкција на цркви и изнад мале сале, итд. Након о. Доналда Покрајца, о. Марка Дабића, покушаја да се доведе о. Вук Милишић за сталног пароха јер о.Сава, због својих обавеза у матици није могао константно да буде