На позив Епископа западноевропског Г. Јустина, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић боравио је у првој службеној посети тој Епархији СПЦ која пoкрива територије Француске, Холандије, Белгије, Луксембурга, Шпаније и Португалије. Сматра се да на овим просторима живи између 80.000 и 120.000 људи српског порекла. Програм посете Западноевропског Епархији СПЦ подразумевао је обилазак свих парохијских заједница и цркава у Паризу и његовој непосредној околини и Ници. Поред више разговора са епископом Јустином и његовим најближим сарадницима, уприличени су бројни састанци и сусрети директора са свештенством, члановима Епархијских управних органа, духовних, културних и уметничких друштава и институција које делују под окриљем СПЦ као и са и нашим људима који у црквама и у својим домовима брижљиво чувају у Француској и широм Епархије западноевропске пламен вере, духовности, српског језика, наше културе и историје.  У Цркви Светог Саве у Паризу, који је седиште Епархије, др Рогановић је 25. децембра присуствовао Светој архијерејској литургији коју је служио епископ Јустин са свештенством. Након Литургије, у присуству више стотина верника, епископ Јустин уручио је др Рогановићу највише признање Епархије: Видовдански орден.  Обраћајући се присутнима директор Рогановић је топло захвалио на срдачном дочеку и на додељеном Видовданском Ордену и истакао да га сматра признањем додељеним изнад свега нашој држави, Републици Србији. Између осталог он је рекао: „Шта друго добронамерник може да осети осим радости и спокоја када се непосредно увери са колико посвећености, труда и љубави епископ Јустин и сви Ви, драга браћо и сестре, обављате своју племениту мисију? Сведоци смо да је таква врста преданости и посвећености раду у протеклој деценији у нашој Матици Републици Србији довела до великог духовног, културног и економског бољитка. На добро свих наших грађана и свих Срба у Матици и расејању, Србија предвођена председником Александром Вучићем крупним корацима напредује чак и у времену бременитом искушењима пред којима се повијају наш Континент и безмало читав свет. Драго ми је што и Ви томе не само сведочите, већ у томе и снажно учествујете” рекао је у свом обраћању др Рогановић. Радна посета је настављена обиласком Парохије посвећене Светом Василију Острошком у Пјерфиту, у предграђу Париза. Епсикоп Јустин и директор Рогановић обишли су место  где се планира изградња епархијског центра са манастиром у овом месту где се тренутно налази и епископски двор, те Парохије СПЦ у Ници и Цркве Успења пресвете Богородице у том граду. Епископу Јустину и свештенству упућене су речи охрабрења и подршке, са уверавањем да ће Република Србија одлучно и искрено наставити да помаже рад и мисију Епархије која је основана одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ од 31. маја 1994. године. На њеном челу пре епископа Јустина столовали су епископи Лаврентије (Трифуновић) и Лука (Ковачевић). Извор: https://www.vere.gov.rs/cir/Newsview.asp?ID=1376 20231229-131927-195_222_97_250-512 20231229-132618-195_222_97_250-546 20231229-132638-195_222_97_250-358 20231229-133436-195_222_97_250-827 20231229-133459-195_222_97_250-400 20231229-133524-195_222_97_250-317 20231229-133531-195_222_97_250-708 20231229-133539-195_222_97_250-685 20231229-133557-195_222_97_250-770

IMG_6001 IMG_6003 IMG_6004 IMG_6006 IMG_6008 IMG_6024 IMG_6025 IMG_6030 IMG_6032 IMG_6033 IMG_6036 IMG_6038 IMG_6043 IMG_6047 IMG_6049 IMG_6051 IMG_6053 IMG_6057 IMG_6058 IMG_6265 IMG_6059 IMG_6060 IMG_6061 IMG_6062 IMG_6065 IMG_6066 IMG_6067 IMG_6073 IMG_6074 IMG_6078 IMG_6080 IMG_6085 IMG_6086 IMG_6089 IMG_6094 IMG_6095 IMG_6096 IMG_6097 IMG_6098 IMG_6099 IMG_6100 IMG_6324 IMG_6321 IMG_6322 IMG_6301 IMG_6323 IMG_6325 IMG_6297 IMG_6316        Српска православна црква је, видјеши да послије Другог свјетског рата све више народа одлази у земље Западне Eвропе, одлучила да што боље организује црквено-административни живот у овом дјелу свијета. На свом вандредном засједању 12. марта 1969. године САС основао је нову епархију у саставу СПЦ под називом „Српска православна епархија западноевропска и аустралијска са сједиштем у Лондону.          Први архипастир ове, територијом заиста огромне епархије, био је епископ Лаврентије. Човјек великог духа и само Господу знане енергије стизао је, можемо слободно рећи, с краја на крај Европе организујући црквени живот СПЦ тамо гдје су људи тражили Господа.        А тражили су га и у Холандији. Услијед економских миграција крајем 60-их и почетком 70-их година створена је заједница људи у разним дјеловима Холандије (највише око Ротердама и Амстердама) који су имали потребу да остану везани за своју културу и традицију а самим тим и за своју вјеру из које је све то и потекло.        Епископ Лаврентије, приликом посјете једном међурелигијском скупу у Утрехту, а затим у Ротердаму и Амстердаму 1972. године почиње да се интересује за постављање свештеника СПЦ за Холандију. Промислом Божијим већ наредне, 1973. године проту Јанка Станића сплет животних околности доводи да живи у Амстердам. Епископ Лаврентије, познајући квалитете пензионисаног београдског проте, 11. јуна 1973. године оснива парохију са сједиштем у Амстердаму и за првог пароха поставља оца Јанка.        Прота је, поред Амстердама, организовао богослужења и у другим мјестима гдје је било нашег народа (Ротердам, Гронинген, Ајндховен). Већ наредне 1974. при Римокатоличкој цркви Светог Николе, у непосредној близини жељезничке станице у Амстердаму добијамо капелу гдје заједно са Руском Православном Црквом служимо следећих пет година а након тога самостално.       Осамдесетих година, због растуће незапослености у Холандији и повратка наших људи у матицу, а што и због саме старости проте, отац Јанко почиње да служи само на два богослужбена мјеста – капела у Амстердаму и римокатоличка капела у Ротердаму у којима се служи сваке друге недеље наизменично. А 1990. због болести оца Јанка привремено се обустављају службе у Ротердаму и капела у Амстердаму постаје једино богослужбено мјесто у Холандији.        Од 1. септембра 1992. оца Јанка замјењује о. Дојчило Влајковић. О Дојчило, поред Амстердама, поново почиње служити у Ротердаму, Најмехену и Хенгелу. У периоду његовог боравка, поред духовног и организационог развоја, доста се радило и на прикупљању и слању хуманитарне помоћи нашем страдалном народу за вријеме рата а и касније. Обилажени су хашки осуђеници, основано Коло Српских Сестара „Мајка Југовића“, купљена је црква у Емену, итд. Тих година и у самој епархији дошло је до реорганизације. Ради лакшег вођења и упарављања огромним простором тадашње Европе од Западноевропске основано је пар епархија. Тако је одлуком САС СПЦ 31. маја 1994. године основана, да тако кажемо, „нова“ Епархија западноевропска са сједиштем у Паризу и територијама које данас покрива.        Почетком 1997. године долази до догађаја који ће умногоме утицати на развој наше парохије. Од 1. јануара поменуте године више није било могућности да се користи богослужбени простор Цркве Светог Николе а нареде године, епископском одлуком, постојећа парохија Светог Николе која је тада обухватала читаву Холандију подјељена је на двије парохије: 1) Парохија Светог Николе-Амстердам 2) Парохија Свете Тројице-Ротердам       Од 29. фебруара 2000. године, умјесто оца Дојчила на мјесто пароха амстердамског привремено долази о. Велизар Ракић који због многобројних обавеза у Бриселу није редовно служио у Амстердаму већ га је мјењао свештеник Јаков Марковић из Париза (касније парох бриселски).        Било је то вријеме када су службе биле поприлично нередовне јер се услед слабе финансијске ситуације која је настала одвајањем Ротердама те плаћањем већих закупа за изнајмљивање богослужбеног простора, није могло ријешити питање сталног свештеника. Пошто није било сталног мјеста богослужења, служило се гдје су то могућности дозвољавале. Тих година, можемо слободно рећи, Амстердам је био кофер парохија.        Отац Никола Тодоровић, прота Воја Билбија само су неки од свештеника који су били пастири ове парохије али стицајем околности нису се пуно задржали ту. А када год није било свештеника, увијек би ту био онај коме ова парохија много дугује, бар када њен богослужбени живот у питању-стари и добри отац Велизар.        Упоредо са рјешавањем питања сталног пароха, вјерни народ и Управа парохије коначно су успјели да ријеше питање богослужбеног мјеста. У Зандаму, граду који се сјеверозападно граничи са Амстердамом, нађена протестантска црква која је одговарала потребама нашег вјерног народа. Вољом Божијом и добронамјерношћу протестаната уговор је коначно потписан 3. новембра 2005. године.        Након куповине храма, парохија је покушавала да доведе и сталног свештеника али сутуација је бивала иста. Дођу, кратко се задрже и оду. О. Душан Стефановић; затим о. Душко Спасојевић које је кратко опслуживао парохију да био опет за пароха амстердамског био постављен о. Велизар Ракић.             На Лучиндан 2009. за пароха амстердамског долази о. Душан Ердељ. За вријеме службовања оца Душана Ердеља на парохији, доњи дио цркве и олтар су  фрескописани што је знатно промијенило амбијент у самој цркви, урађене су иконе на иконостасу и постављен је крст на цркву 2013. године. Такође, доста хуманитарне помоћи је прикупљено и послато у матицу приликом поплава 2014. године.        Оно што је такође вриједно помена је, да је у овом периоду с времена на вријеме, тада као јеромонах, на свом архипастирском путу, своје молитве Богу узносио и на Престолу овог храма Литургију служио наш епископ Јустин.       Умјесто оца Душана, од 24. јануара 2016. дужност пароха амстердамског преузима јеромонах Сава Мирић. За вријеме оца Саве извршен је репрограм отплате храма који би, Боже здравља требао да се заврши 30. јуна 2024. године, дјелимично је поправљена кровна конструкција на цркви и изнад мале сале, итд.        Након о. Доналда Покрајца, о. Марка Дабића, покушаја да се доведе о. Вук Милишић за сталног пароха јер о.Сава, због својих обавеза у матици није могао константно да буде

У ресторану Топчидерац, у Београду, 14. новембра 2023. године одржано је добротворно вече за Епархију западноевропску на коме су узели учешћа Патријарх српски господин Порфирије, више Епископа Српске православне цркве као и многи угледни и успешни људи који су се окупили вођени искреном љубављу и жељом да помогну и учине добро дело. ВЕЛИКИ ЉУДИ ЗА ВЕЛИКА ДЕЛА- ЧУВАЈМО ПРАВОСЛАВЉЕ! IMG_3912 IMG_3871 IMG_3885 IMG_3918 IMG_3921 IMG_3941 IMG_3946 IMG_3949 IMG_3989 IMG_3875

У недељу 22. по Педесетници, 5. новембра 2023. године, служена је Света архијерејска литургија у храму посвећеном Светом апостолу Луки у граду Шарлруа (Белгија). Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ западноевропски господин Јустин, уз саслуживање свештенства из Епархија: Српске православне цркве, Румунске православне цркве и Грузијске православне цркве. Уз верни народ, овој прослави су присуствовали амбасадор републике Србије у краљевини Белгији Господин Александар Тасић и министар-саветник Роберт Поповић. На почетку саме литургије, на радост парохије, Епископ Јустин је рукопроизвео Лазара Лоскоског у чин чтеца. По завршетку Свете архијерејске литургије, овогодишњи колачар Госпођа Љиљана Шкодрић је предала колач породици Вукичевић. Поред празничне радости, најмлађе чланове парохије је обрадовала подела пакетића, које су примљени из руку нашег Епископа западноевропског господина Јустина. Прослави су се придружили и званични представници католичке цркве из Шарлруа. Парохијска славе је окончана уз богат музички програм и трпезом љубави којом су учествовали сви парохијани. 5 16 4 7 10 9 17 11 15 22 Load More End of Content.

У суботу 04. нов. 2023. год. у Антверпену је у организацији КУД-а Ђурђевак, и наше парохије Св. Георгија организована смотра фолклора, игре, песме, дружења и радости. Ово је био јединствен културни догађај који је први пут у овом обиму организован у нашој Српској заједници у краљевини Белгији. Учествовала су четири  КУД-а, Куд-Ђурђевак(домаћин), КУД-Извор(Реклингхаузен-Њемачка), КУД- Немањићи(Дортмунд-Њемачка), КУД-Тамо Далеко(Ротердам-Холандија), на бини је продефиловало преко 150 учесника свих узраста. Одзив публике је такође био изузетан препуна сала слободна процена око 500 гостију из Антверпена, Дортмунда, Ротердама, Реклингхаузена. КУД-у Ђурђевак од оснивања 2019. год. помогло је Министарство за Дијаспору на челу са Господином Арно Гујоном, а у току концерта свим присутним се обртио и пожелео им успех у раду Господин Александар Тасић амбасадор Републике Србије у Белгији.  Након концерта који је трајао два ипо сата, сви су послужени нашим домаћим специјалитетима, и почело је народно весеље уз музику које је трајало до поноћи. Сви организатори и учесници су били презадовољни организацијом ове вечери, и жеља им је да се овакво дружење настави, да се бар једном годишње у Антверпену одржавају овакви културни догађаји. Захваљујемо се свим учесницима и гостима овог културног догађаја са жељом да се ускоро опет дружимо, уз игру, песму и народно стваралаштво. PHOTO-2023-11-06-18-17-14(6) PHOTO-2023-11-06-18-17-14(7) PHOTO-2023-11-06-18-17-14(8) PHOTO-2023-11-06-18-17-14(9) PHOTO-2023-11-06-18-17-14 PHOTO-2023-11-06-18-17-13(1) PHOTO-2023-11-06-18-17-13(2) PHOTO-2023-11-06-18-17-13(3) PHOTO-2023-11-06-18-17-13(4) PHOTO-2023-11-06-18-17-13(5) PHOTO-2023-11-06-18-17-13(6) PHOTO-2023-11-06-18-17-13 PHOTO-2023-11-06-18-17-14(1) PHOTO-2023-11-06-18-17-14(2) PHOTO-2023-11-06-18-17-14(3) PHOTO-2023-11-06-18-17-14(4) PHOTO-2023-11-06-18-17-14(5)

Слава Кола српских сестара из Валмонта – Света Петка, свечано је прослављена у нашој цркви у недељу 22. октобра,  уз учешће великог броја парохијана. Кума славе била је Татјана Труск са породицом, а након Свете литургије и ломљења славског колача, прослава је настављена у црквеној сали, уз богату славску трпезу. IMG-fd79f828c58d05a06e97200835cc4f04-V IMG-edb4a5b4c5bdb1434e14962a4d96e46b-V IMG-ec221d218172a934987a7e23b8455ee5-V IMG-064436b63a4aeec27df6825755c0cdbd-V

Српска православна парохија Свете Петке у Белфору и Монбелијару са седиштем у Лугру, прославила је своју парохијску славу, у недељу двадесету по Духовима. Светој Литургији је присуствовало око стотинак верника. Генерални конзул из Стразбура, господин Славољуб Царић. Богослужили су отац Максим из Милуза и прота Петар домаћин. После сечења славског колача, пригодни програм су припремиле учитељице Марија и Зорица са децом. Домаћини породице Миловац Никола и Сања приредили су славски ручак за све присутне. WhatsApp Image 2023-10-23 at 13.15.35 WhatsApp Image 2023-10-23 at 13.15.34 (2) WhatsApp Image 2023-10-23 at 13.15.34 (1) WhatsApp Image 2023-10-23 at 13.15.34

Служењем Свете Литургије и чином освећења Антиминса обележена је годишњица од устоличења Епископа западноевропског господина Јустина у свештени трон Епископа богоспасаване Епархије западноевропске. У понедељак, 09. октобра 2023. године, на празник Светог Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ западноевропски господин Јустин началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у саборној цркви Светог Саве у Паризу. На почетку Свете литургије извршен је чин освећења нових антимнса за Епархију западноевропску, а Његовом Преосвештенству саслуживало је свештенство, свештеномонаштво и ђаконство које се сабрало из свих шест држава Епархије западноевропске да би узели учешћа у овом чину и са својим Епископом поделили духовну радост јубилеја. После свете Литургије за све присутне приређен је свечани ручак у свечаној сали цркве светог Саве. У својој беседи Епископ Јустин је рекао: Часни оци, драга браћо и сестре! Пре тачно годину дана, на данашњи дан, сам руком Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија и браће Епископа по древној црквеној пракси устоличен у свештени трон Епископа западноевропских. Био је то велики и значајан догађај за читаву Нашу Епархију. Црква је добила новог духовног пастира спремног и решеног да „живот свој положи за своје словесно стада“. Данас је такође велики и радостан дан за нашу Епархију, јер се овим данашњим чином на неки начин поново освећује сваки престо у нашој Епископији западноевропској, обнавља се црква! У протеклих годину дана трудио сам се да обиђем што је могуће више парохија и служим Свету Литургију. Да се упознам са животом, радом и потешкоћама са којима се свако од нас сусреће. Схватио сам да је моја најважнија мисија, мој најпречи задатак да служим Свету Литургију и да окупљам верни народ око Чаше живота – Светог причешћа, јер важнијег и пречег задатка, али и већег и драгоценијег дара за нас Епископе и свештенике у овом животу нема. По древној и освештаној традицији Цркве сваки свештеник служи и приноси Богу Свету Евхаристију у име и по благослову свог Епископа. Зато се име Епископа и помиње на свакој Светој Литургији неколико пута. Још један много важнији детаљ везан за Свету Литургију јесте да се она мора, и једино може, служити на антиминсу који освећује и потписује локални Епископа и шаље у све цркве своје Епархије као својеврсну сагласност, дозволу и потврду да је та црква у јединству са својим Епископом, а преко њега са пуноћом Православне Цркве у свету. Антиминс, што у преводу значи уместо стола, данас је платно на којем се, по најисправнијем предању, осликава само Часни крст са текстом и потписом Епископа, као што смо ми и учинили, и направили антиминсе за нашу западноевропску Епархију по узору на један стари српски антиминс из 15. века који се чува у Музеју Српске Православне Цркве у Београду. У антиминс се ушивају мошти светих мученика. Ми смо у наше положили свете мошти Светих преподобномученика саваитских из 7. века, монаха који су пострадали од стране Персијанаца у лаври Светог Саве Освећеног. Обавили смо и посебан чин благосиљања, помазали светим миром и на тај начин осветили ове антиминсе на којима ће се служити Света Литургија у свим црквама наше Епархије. Узимајући у обзир да је наша епархија вишенационална и вишејезична исти текст, о томе ко је и када осветио антимисе, написан је на српском, француском, шпанском и португалском језику, јер сам и на тај начин желео да покажем универзалност Цркве, али и то да више нема Јудејина ни Грка, него да смо сви једно у Христу. Нека Господ, молитвама Светих саваитских мученика, свима нама драга браћо свештеници, дарује њихове вере и храбрости да се не уплашимо пред силама овога света и века, него да се трудимо да до последњег свога даха достојно стојимо пред светим жртвеником Божијим и служимо Свету Литургију. Амин, Боже дај! Révérends pères, chers frères et sœurs, Il y a exactement un an aujourd’hui, en ce jour, j’ai été installé sur le saint trône des Évêques d’Europe occidentale par la main de Sa Sainteté le Patriarche serbe Porphyre et des frères évêques, conformément à l’ancienne pratique de l’Église. C’était un événement important et significatif pour tout notre diocèse. L’Église a reçu un nouveau berger spirituel, prêt et déterminé à « donner sa vie pour ses brebis ». Aujourd’hui est également un jour de grande joie pour notre diocèse, car par cet acte d’aujourd’hui, chaque autel dans notre diocèse d’Europe occidentale est en quelque sorte consacré à nouveau, l’Église est renouvelée ! Au cours de la dernière année, j’ai cherché à visiter autant de paroisses que possible et à célébrer la Divine Liturgie, afin de me familiariser avec la vie, le travail et les difficultés auxquels chacun d’entre nous est confronté. J’ai réalisé que ma mission la plus importante, ma tâche la plus urgente, est de célébrer la Divine Liturgie et de rassembler le peuple fidèle autour du Calice de la vie – la sainte communion. Car il n’y a pas de tâche plus importante, plus précieuse, ni de don plus grand pour nous, évêques et prêtres, dans cette vie. Selon l’ancienne et sainte tradition de l’Église, chaque prêtre célèbre et offre l’Eucharistie au nom et avec la bénédiction de son évêque. C’est pourquoi le nom de l’évêque est mentionné plusieurs fois lors de chaque Divine Liturgie. Un autre détail très important lié à la Divine Liturgie est qu’elle doit être célébrée sur un antimension consacré et signé par l’évêque local, envoyé dans toutes les églises de son diocèse comme une sorte d’approbation, d’autorisation et de confirmation que cette église est en unité avec son évêque et, à travers lui, en communion avec l’Église orthodoxe dans le monde. L’antimension, qui signifie littéralement « au lieu de l’autel », est aujourd’hui un tissu sur lequel est, selon la tradition la plus correcte, représentée seulement la sainte Croix avec le texte et la signature de l’évêque, comme nous l’avons fait, en suivant le modèle d’un ancien antimension serbe datant du XVe siècle, conservé au Musée de l’Église orthodoxe serbe à Belgrade. Dans l’antimension, les reliques des saints martyrs sont cousues. Nous y avons déposé les reliques des saints martyrs sabaïtes du VIIe siècle, des moines qui ont souffert aux mains des Perses dans le monastère de

У суботу 17. по Педесетници, Епархија западноевропска била је домаћин “Дана православне омладине Француске“ (Journée de la jeunesse orthodoxe de France), изузетно важног и великог догађаја, како за Епархију западноевропску, тако и за епархије других помесних цркава које имају своје јурисдикције у Француској. Током првог великог окупљања овог типа, Епархија западноевропска Српске православне цркве имала је велику част и изузетно задовољство да буде домаћин овог догађаја. Тим поводом се у цркви Светог Саве сабрало мноштво младих из свих крајева Француске и Западне Европе. Различите нације на различитим језицима данас су једним устима и једним срцем сведочиле православну веру и прослављале Христа распетога и Васкрслога, нашег Спаситеља и Ујединитеља, Онога који надилази све разлике и поделе. Дан је почео Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит Димитрије (Цариградска патријаршија), уз саслуживање Митрополита Игнатија (Антиохијска патријаршија), Митрополита Јосифа (Румунска патријаршија), Епископа западноевропског Јустина (Српска православна црква), Епископа Марка, викара Митрополита румунског Јосифа и Епископа Иринеја, викара Митрополита цариградског и француског Димитрија, уз молитвено присуство Митрополита Нестора (Руска православна црква Московска патријаршија) и Епископа Јелисеја (Архиепископија православних парохија руске традиције у Западној Европи). Саслуживало је свештенство и ђаконство свих помесних цркава. На Литургији је певало више хорова на француском, грчком, арапском, румунском језику, а међу њима, на српском, хор Епархије западноевропске. После Литургије уследила је трпеза љубави, коју су заједнички организовале све помесне вркве. Затим је уследио округли сто на тему: „Присуство друштвених мрежа у савременом животу“, на коме је узела учешће истакнута чланица ЕУО-а Епархије западноевропске и професор на Институту Св. Сергија у Паризу, Госпођа Јулија Видовић. У наставку присутни су имали прилику да чују појање хорова горепоменутих помесних цркава, и то хор катедралне цркве митрополије Цариградске патријаршије у Паризу, хор удружења православне румунске омладине Непсис, хор катедралне цркве митрополије Антиохијске патријаршије у Паризу и хор румунске цркве Света Три Јерарха у Курнев (предграђе Париза). У свечаној сали саборне цркве Светог Саве присутни су могли да виде изложбу „Spiritus movens- Црква као покретач српске уметности“, коју је приредила православна омладина Епархије западноевропске, да се упознају са српским средњевековним манастирима, са српским верским, историјским, културним и националним благом које сведочи о међусобној испреплетаности Источних и Западних традиција, које су помирене и уједињене средњовековној Србији исклесале сопствене и својеврсне стилове у архитектури, сликарству, књижевности и култури уопште. Такође су присутни могли видети и фототипско издање Минхенског псалтира и Мирослављевог јеванђеља, једаног од најстаријих ћириличних рукописа сачуваних у целини. Најупечатљивији утисак, са којим се овај дан истинске радости завршио, јесте да заиста нема те разлике, нити баријере коју Православна црква и вера у Христа Бога не надилази, јер више нема ни Јудеја, ни Јелина, већ су сви једно у Христу Исусу Господу нашем. Фото галерија 1 0H5A0740 0H5A0745 0H5A0747 0H5A0749 0H5A0751 0H5A0752 0H5A0753 0H5A0755 0H5A0758 0H5A0759 0H5A0764 0H5A0765 0H5A0768 0H5A0778 0H5A0784 0H5A0787 0H5A0789 0H5A0790 0H5A0793 0H5A0797 0H5A0799 0H5A0803 0H5A0807 0H5A0809 0H5A0811 0H5A0813 0H5A0815 0H5A0819 0H5A0821 0H5A0824 0H5A0825 0H5A0827 0H5A0829 0H5A0830 0H5A0834 0H5A0836 0H5A0838 0H5A0839 0H5A0844 0H5A0845 0H5A0849 0H5A0851 0H5A0858 0H5A0859 0H5A0862 0H5A0863 0H5A0865 0H5A0866 0H5A0871 0H5A0872 0H5A0876 0H5A0880 0H5A0881 0H5A0884 0H5A0885 0H5A0886 0H5A0890 0H5A0893 0H5A0894 0H5A0896 0H5A0897 0H5A0898 0H5A0899 0H5A0902 0H5A0904 0H5A0906 0H5A0915 0H5A0916 0H5A0918 0H5A0921 0H5A0922 0H5A0924 0H5A0937 0H5A0939 0H5A0942 0H5A1017 0H5A0948 0H5A0952 0H5A0953 0H5A0956 0H5A0997 Фото галерија 2 image00026 image00027 image00028 image00029 image00030 image00031 image00032 image00003 image00006 image00007 image00008 image00009 image00010 image00011 image00012 image00013 image00023 image00024 image00015 image00011 image00014 image00004 image00003 image00017 image00002 image00016 image00001 image00018 image00019 image00020 image00021

У недељу, 25. јуна, парохија у Валмонту прославила је своју славу – Видовдан, уз учешће великог броја верника. Светом Литургијом је началствовао Господин Јустин, Епископ западноевропски, уз саслуживање свештеника Марка Дабића, јеромонаха Максима и Петра и ђакона Николе Ракићевића. Кум славе био је господин Славко Марковић из Луксембурга, а прослави су присуствовали и конзул Републике Србије у Стразбуру, Анђелка Шимшић, градоначелници Валмонта, Фолшвилера и Опитала, као и драги гости из парохија Бетинг, Нанси, Стразбур, Дижон, Милуз и Луксембург. Литургијска прослава празника Светог Кнеза Лазара и Светих Српских Мученика настављена је трпезом љубави у порти цркве у Валмонту, уз искрену радост и љубав свих сабраних у овој “Малој Србији“ на северу Француске. Такође, уручене су дипломе и поклони ђацима српске допунске школе у Валмонту, као и признање Конзулата Републике Србије у Стразбуру господину Богдану Петровићу, председнику Ц.О. Валмонт, за његов вишедеценијски труд и допринос окупљању и повезивању српске заједнице и за подршку српској допунској школи. 356387342_3527498860853307_2854533700881522827_n 356646380_3527499000853293_4788783952840642801_n 356241652_3527499374186589_2925024814497700435_n 356617235_3527500090853184_852007162207990280_n 356369264_3527500364186490_3336336498256035856_n 356349182_3527500840853109_2934586996934282971_n 356647579_3527507944185732_1187869119385652975_n 356819969_3527508154185711_3487253284690571928_n 356428620_3527510674185459_788825793973075950_n 356425763_3527510714185455_6664990721618030824_n 356639242_3527510790852114_7485808997638310836_n 356655872_3527510827518777_2275865056646726604_n 356386150_3527497667520093_2525409891616045302_n 356373469_3527498297520030_1560403170059432935_n